Pomen ubijenim srpskim dečacima u Goraždevcu
Selo Goraždevac kod Peći danas obeležava sedmu godišnjicu terorističkog napada albanskih ekstremista u kojem su na obali reke Bistrice, na kupanju ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro mladih. Bogdan Bukumirić iz Goraždevca kod Peći, koji je pre sedam godina preživeo napad albanskih terorista pozvao je danas državne organe u Srbiji da preduzmu sve korake kako bi međunarodne snage na Kosovu i Metohiji razotkrile počinioce tog zločina.
Na sedmu godišnjicu monstruoznog zločina na reci Bistrici Bukumirić smatra da međunarodni predstavnici nisu učinili ništa kako bi bili otkriveni odgovorni.
"Žao mi je što za sedam godina međunarodna zajednica ništa nije preduzela da se otkriju počinioci. U više navrata sam pisao njenim predstavnicima na Kosovu i Metohiji i uvek ih isto pitao - da li je nešto preduzeto, ali u svakom odgovoru su samo izražavali žaljenje zbog tragedije i da konkretnih rezultata nema", rekao je Bukumirić Tanjugu.
On je dodao da je odustao od pisanja predstavnicima međunarodnih snaga, jer smatra da je to uzaludno, ali ne i od tužbe Međunarodnom sudu pravde u Strazburu.
"Smatram da bi trebalo da tužim međunarodnu zajednicu na Kosovu i Metohiji, koja me nije zaštitila u skladu sa Rezolucijom 1244. Njihove snage su dužne da zaštite svakog građanina. Nisam odustao od tužbe, jer međunarodne snage nisu uradile ništa da otkriju počinioce", rekao je Bukumirić.
Pomen je u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu služio vladika lipljanski Teodosije koji je rekao da je danas, sedam godina posle tog ubistva, svima teže jer su zločinci i dalje na slobodi.
"Sećajući se na dan pre sedam godina kada su teroristi i zlikovcu pucali na decu koja su se kupala na Bistrici samo zato što su srpska deca, i samo zato su što sa roditeljima ostala da žive na svojim ognjištima, naše srce je tužno jer to je veliki bol, kako za roditlje Ivana i Pante, tako i za ceo naš narod", rekao je vladika.
"Spremni smo da pored svih nedaća i opasnosti kroz koje prolazimo svima kažemo da su naši koreni duboko ovde i da nas vetorvi neće oduvati sa ovih prostora", poručio je vladika.
Otac ubijenog Pante Dakića, Milisav, rekao je da sedam godina nakon ubistva polako prestaje da veruje u pravdu jer ništa nije urađeno i pored svih obećanja da će ubice biti nađene.
U oružanom napadu koji se dogodio 13. avgusta 2003. godine pored Ivana Jovovića (19) i Pante Dakića (12) koji su ubijeni, teško su ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je juče da je posle sedam godina od ubistva dece krajnje vreme da neko počne da rasvetljava taj gnusni zločin.
Ivanović je rekao da se sa žaljenjem može konstatovati da za sedam godina prisustva međunarodnih misija na Kosmetu nije učinjeno ništa da se rasvetli zločin u kojem su deca po prvi put postala žrtve političke borbe ili političkog revanšizma.
Tog letnjeg dana, 13. avgusta 2003., oko 100 dečaka i devojčica iz srpske enklave Goraždevac u Metohiji bilo je na obali reke Bistrice kupajući se i rashlađuući za vreme letnjeg raspusta. Iz pravca albanskog sela Zahač teroristi su na njih ispalili 90 metaka i na licu mesta ubili Ivana Jovovića, dok je Pantelija Dakić preminuo u pećkoj bolnici.
Teško ranjen Marko Bogićević tada je prebačen u bolnicu na severu Kosovske Mitrovice gde je hitno operisan. Metak mu je pokidao tkivo iznad kuka i potpuno oduzeo desnu nogu, tako da se i danas otežano kreće. Najteže ranjen Bogdan Bukumirić zadobio je sedam prostrelnih rana, dok mu je jedan metak okrznuo članak leve noge.
Kola hitne pomoći u kojima je jedva davao znake života napali su Albanci na putu do francuske bolnice u južnoj Kosovskoj Mitrovici, gde mu je izvađena slezina.
"U pećkoj bolnici ležao sam u sobi gde je bio smešten i pokojni Panta Dakić. Njegov otac držao je i mene i njega za ruku. Pacijenti Šiptari su se veselili - dobacivali su: 'Hoćete Kosovo - eto vam Kosovo'", seća se Bukumirić.
Zahvaljujući upornosti doktorke Milene Cvetković, koja je po palcu desne noge prepoznala da daje znakove života i preuzela ličnu odgovornost za njegov život, Bukumirić je prebačen na VMA u Beograd, ali sa velikim zakašnjenjem i zbog toga se njegovo stanje iskomplikovalo, a život "visio o koncu" - u komi je bio šest dana i preživeo četiri teške operacije.
"Nakon svega, moje zdravstveno stanje ide na bolje, oporavljam se i, iako imam teškoće u funkcionisanju leve ruke i noge, mogu da ih upotrebljavam", objasnio je Bukumirić (22), koji živi u Beogradu i u oktobru treba da počne studije sportskog menadžmenta, zahvaljujući stipendiji BK Univerziteta.
Zločin u Goraždevcu osudili su šefovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU, SAD, Francuska, Rusija, kao i kosmetski zvaničnici. Portparol Stejt departmenta u to vreme Tom Kejsi nazvao je ubistvo i ranjavanje srpske dece svirepošću i ocenio da su "oni koji su počinili zločin protiv nevine dece neprijatelji mira" i da su "napali budućnost Kosmeta".
Predstavnici Srbije i Crne Gore zatražili su odmah vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN, a sahrani ubijenih dečaka u Goraždevcu prisustvovali su tada premijer Srbije Zoran Živković i potpredsednik vlade Nebojša Čović.
Uprkos tome, albanski teroristi su 17. avgusta ponovo pucali na petoro srpske dece u centru Goraždevca, ali, srećom, niko nije stradao.
Komesar UNMIK policije Štefan Feler izjavio je posle zločina da će "prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronašao ubice dece". Tokom prve istrage pretreseno je 100 kuća na području Goraždevca, a 75 osoba ispitano je u vezi sa napadom. I pored nagrade od milion evra, koju je raspisao UNMIK za pronalazak ubica, optužnica još nije podignuta.
Nerazjašnjeni zločini nad Srbima
Zločin u Goraždevcu nije jedini koji su Albanci izvršili nad srpskim stanovništvom od 1999. godine, a koji je do danas ostao nerazjašnjen.
23. jula 1999. - U Starom Gracku, kod Lipljana, na njivama je izrešetano je 14 žetelaca. UNIMIK policija je odmah posle tog zločina uhapsila Masluma Bitićija pošto je osumnjičen za ubistvo srpskih seljaka. Posle dva meseca on se našao na slobodi zbog nedostatka dokaza.
16. februar 2003. - Kod Podujeva dignut je u vazduh autobus "Niš ekspresa" u kome su bili Srbi koji su na Zadušnice krenuli da obiđu grobove svojih porodica i prijatelja. Poginulo je 12 putnika dok je 43 teže ili lakše ranjeno. Za zločin je ubrzo osumnjičen Fljorim Ejupi, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza.
13. jun 2003.- U Obiliću je likvidirana porodica Stolić. U svojoj kući ubijeni su Slobodan (80), njegova supruga Radmila (74) i njihov sin Ljubinko (54). Policija je pokrenula istragu , ali zbog ovog zločina još niko nije osuđen.
17. mart 2004. - U organizovanoj eksploziji albanskog nasilja na udaru su se našli srpski civili, njihova imovina, manastiri i crkve. Događaj je nazvan "kristalna noć na Kosovu", a ubijeno je 19 osoba od toga osam Srba dok se dvojica još vode kao nestali. Stradalo je i jedanest Albanaca jer su pucali na pripadnike Kfora. Albanski mediji su kao povod za ovaj zločin naveli Srbe koji su, navodno, psima, prisilili šest albanskih dečaka u Ibar i tako trojicu oterali u smrt.
4. jun 2004. - U Gračanici je ubijen Dimitrije Popović (17). Nepoznata lica su iz kola u pokretu pucala na trojicu srpskih mladića koji su strajali ispred kioska brze hrane. Kratko pre toga u Gračanici je ranjen i Jovica Ivić.
2. jul 2010. - U Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici nepoznate osobe bacile su bombu na grupu građana, Srba koji su mirno protestvovali zbog najave otvaranja Kancelarije za civilne usluge privremene albanske vlade. Tada je poginuo doktor Mesud Džeković, dok je jedanaest osoba lakše ili teže ranjeno. Krivci se još nisu našli pred licem pravde. |
