Žicom protiv Srbije
Srbija bi mogla da postane tampon zona u kojoj će se migranti zadržavati ukoliko Bosna i Hercegovina reši da svoje granice brani žicom duž Drine, upozorio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.
U toj zemlji koja se suočava sa povećanim prilivom migranata, a dnevno uđe njih 75, nema saglasnosti ni strategije o ovom pitanju. Đurović ukazuje da je Bosna u problemu i zbog činjenice da je nespremna da brine o toliko ljudi i da se suoči sa humanitarnom krizom.
- Zatvaranje granice ogradom usporilo bi migracije i dodatno doprinelo da Srbija, u kojoj sada dnevno boravi između 5.000 i 6.000 izbeglica, postane tampon zona iz koje nema mogućnosti da se izađe - upozorio je Đurović.
Prema njegovim rečima, za sada se u Srbiji zbog kolebanja ulazaka i izlazaka broj migranata ne menja drastično. Ipak oni i dalje svakodnevno pristižu iz Turske i Grčke, a preko Makedonije, Bugarske i Kosova. Pritom im je BiH posle Srbije sledeća stanica na putu do neke od zapadnoevropskih zemalja.
Mađarska već ograđena
Srbija je već ograđena žicom koju je Mađarska postavila pre tri i po godine. Mađari su čak 2017. pustili struju kroz žičanu ogradu i zapečatila put migranata ka EU tim pravcem. I Hrvatska je razmišljala o ogradama, a na delu se vidi da migrante gura Srbiji, bez obzira na to da li su na njenu teritoriju ušli s naše.
Dokaz za to su svedočenja migranata vraćenih iz Hrvatske koje je zabeležio Centar za pomoć tražiocima azila čiji je Đurović direktor. Na osnovu tih svedočenja zabeleženo je i da je prošle godine povećan i broj proterivanja iz Slovenije preko Hrvatske u Srbiju. Takođe i iz Mađarske u Hrvatsku, pa u Srbiju. Srpska policija, međutim, to toleriše i prihvata sve proterane migrante.
Zato bi zatvaranje bosanske rute, kaže Đurović, opteretilo postojeće puteve, a izostala bi mogućnost formiranja novog, alternativnog pravca.
- Srbija se našla u teškom položaju jer je poslednja stanica pre EU i šengenskog prostora - zaključio je Đurović.
Nema bojazni
Republički komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić tvrdi za "Vesti" da nema mesta bojazni. On kaže da je Srbija zahvalna svim državama na migrantskoj ruti što odgovorno rade svoj posao u interesu tih zemalja i migranata.
Cucić nam je izneo podatak da je u Srbiji trenutno tek nešto više od 3.800 migranata i da je od avgusta 2017. varirao za oko 700 ljudi.
- U Srbiji obično bude od 3.500 do 4.200 migranata. A u poslednjih pola godine beležili smo od 30 do 50 ulazaka dnevno - naveo je Cucić.
U Bosni najviše Pakistanaca
U BiH migranti uglavnom ne žele da se registruju, već da idu dalje ka EU. Služba za poslove sa strancima BiH iznela je da je ilegalni priliv udvostručen i od januara do marta legitimisano je 6.600 migranata.
Tokom prošle godine u BiH je ušlo oko 24.000 migranata, a u ovoj očekuju 40 odsto više. Međutim u BiH migranti ulaze i preko Crne Gore, a iz Srbije najviše u delu od Višegrada do Bijeljine. Migranti uglavnom nisu iz država koje su zahvaće ratovima, već ih je najviše iz Pakistana, potom iz Iraka, Maroka, Alžira, Avganistana, Irana i Bangladeša. Izbeglica iz Sirije je do 20 odsto.
Haos u Grčkoj
Strah od većeg priliva na zapadni Balkan izazvali su nedavni sukobi migranata sa grčkom policijom, koji su hteli da probiju granicu prema Severnoj Makedoniji i ožive rutu zatvorenu 2016. godine. Grčka policija saopštila je da se više od 500 ljudi okupilo kod migrantskog kampa blizu Soluna, zbog anonimnog poziva na društvenim mrežama da krenu prema granici.
Policija RS dovoljan garant
Ideju o žičanoj ogradi izneo je predsedavajući Veća ministara BiH Denis Zvizdić, pravdajući je procenama da stiže najveći migrantski talas.
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik odgovorio je da od toga nema ništa i dodao da je i protiv slanja Oružanih snaga BiH na granicu.
- Kada je reč o Srpskoj za bezbednost će se pobrinuti rezervni sastav policije koji će ubrzo dobiti MUP RS. U oblastima gde je RS odgovorna i dispozicijama koje to predviđaju zakon i propis kontrolisaćemo situaciju. Nismo opredeljeni da u Srpskoj pravimo kampove, razumemo da su migranti u tranzitu i da idu u Bihać, odakle žele u EU - kaže Dodik.
