Istorija izbeglištva (5): Zagrljaj spasa u matici
Srbi su bili devedesetih godina najbrojnija populacija koja je morala napustiti svoja vekovna ognjišta, a pored njih utočište u Srbiji našao je jedan broj Muslimana, Hrvata, Makedonaca i Jevreja, piše Dobrica Vulović u knjizi "Srbija zemlja izbeglica". - Svi oni su na isti način bili prihvaćeni i zbrinuti u Srbiji bez obzira na versku, etničku i nacionalnu pripadnost. U to su se uverile i međunarodne organizacije koje su u to vreme obilazile i delovale u Srbiji. Srbija je bila prihvatilište, dom i tranzitni centar za stotine hiljada izbeglica.
Jedan broj izbeglica je integrisan u srpsko društvo, neki su se vratili u svoja prethodna prebivališta, dok su drugi napustili Srbiju i kao azilanti našli utočište u nekoj od evropskih i prekookeanskih zemalja. Svestan sam koliko nepravde ću napraviti hiljadama donatora i građana Srbije koji su nesebično i bezrezervno pomogli i prihvatili, ili zbrinuli izbeglice, odnosno učinili da u prvim danima izbeglištva njihov problem bude što manji.
Najčešće su ih smeštali u svoj dom, deleći sa njima i poslednji zalogaj hleba. Ta činjenica je bila ohrabrenje za sve koji su učestvovali u prihvatu i zbrinjavanju izbeglica, i koji su se do krajnjih granica zalagali u svemu što je izbeglištvo sa sobom donosilo.
Pomoć dijaspore
Srpska dijaspora i neke nama prijateljske zemlje dale su neprocenjiv doprinos u prikupljanju i distribuciji humanitarne pomoći. U početku, pomoć je stizala u Crveni krst Srbije, lokalne organizacije Crvenog krsta i iz sredina odakle su pojedini donatori poticali. Nemoguće je setiti se svih znanih i neznanih dobrotvora i njihovih dela. Neki od njih su se ipak izdvajali, poput Bibi Milosavljević, Mirjam Flajšman, Božen Žumbor, Milke Imatoku, dr Bruna Lazarevića. Takvih ljudi bilo je na stotine, bez njihove pomoći teško da bismo uspeli da rešavamo neke probleme.
Mnogi od njih nisu želeli medijsku pažnju iz skromnosti, ali i zbog straha za svoje radno mesto zbog sankcija Saveta bezbednosti. Ako izuzmemo Komesarijat, ne sećam se da im je neko u ime države javno zahvalio, ili uručio priznanje. A mnogima od njih pripadaju najviša državna priznanja. U to vreme, Srbija je stavila na raspolaganje sve svoje resurse.
Kolike su vrednosti izdataka Srbije ni tada, a ni danas nije izračunato. Svakako, najveća i nemerljiva pomoć su topli prijem i solidarnost koje su građani Srbije u početku ispoljavali. U Srbiji je jedan broj pojedinaca i organizacija organizovao humanitarni pokret za pomoć izbeglicama. Gotovo da nije bilo kolektiva koji na neki način nije pružio svoju pomoć (primer Loznice, gde je izostala pomoć samo jedne male poslastičarske radnje).
Sabirni centar
Do formiranja Komesarijata, Matica Srba iseljenika iz Srbije, sa Branom Crnčevićem na čelu, prednjačila je u pružanju neposredne pomoći, posebno ranjenicima i njihovim porodicama. Pored Brane Crnčevića, isticali su se intelektualci poreklom iz Hrvatske i Bosne, koji su svojom delatnošću pokušali da ukažu svetskoj javnosti na prave dimenzije izbegličkog egzodusa.
Koliko su u tome uspeli, s obzirom na to da je medijski prostor bio hermetički zatvoren za informacije, apele iz Srbije? Srpska sredstva javnog informisanja i intelektualna elita uglavnom su bili uzdržani, ali su neka udruženja i organizacije nalazile rešenja za zbrinjavanje izbeglica intelektualaca (pisaca, akademika, naučnih radnika i slično).
U to vreme najaktivniji su bili Udruženje umetnika Srbije, Udruženje likovnih umetnika, Srpska akademija nauka i umetnosti i neki fakulteti koji su svoje kolege uključili u nastavu i na taj način im obezbedili stalna mesečna primanja. Međutim, bez aktivnosti i organizacije Crvenog krsta svi ti pokušaji bili bi minorni.
Doprinos humanitarnom radu i pomoć izbeglicama dala je i Srpska pravoslavna crkva, koja je zakupila prostor na Beogradskom sajmu i tamo otvorila sabirni i distributivni centar za humanitarnu pomoć koju je delila izbeglicama i dostavljala Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. SPC je u tom prostoru otvorila i prvu apoteku, namenjenu izbeglicama.
Bitke za smeštaj
Dobrica Vulović, kao prvi komesar za izbeglice u Srbiji devedesetih maksimalno se trudio da internacionalizuje problem izbeglica uključujući i borbu protiv lažnih medijskih natpisa i dezinformacija. U prilog tome svedoči i njegovo pismo iz januara 1993. godine upućeno Andrašu Agoštonu, predsedniku DZVM u Adi:
"Tvrdnja koju iznosite u pismu rukovodiocima Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi u Beogradu, da se u Temerinu vrši adaptacija zgrade osnovne škole u koju, navodno, treba da se smesti 200 izbeglica i da to finansira Visoki komesarijat UN je potpuno neosnovana i netačna.
Prema tome, i tvrdnja koja proizilazi iz prethodne, da to dokazuje da Vlada Republike Srbije, kao što navodite "nije odustala od plana da naseljavanjem izbeglica nasilno menja etnički sastav naselja sa manjinskim stanovništvom" je politikantska, zlonamerna i neutemeljena u činjenicama.
Broj i teritorijalni raspored objekata za kolektivni smeštaj izbeglica čiju adaptaciju finansira Visoki komesarijat UN, nisu nikakva tajna. Konkurs za adaptaciju tih objekata je javno objavljen u "Politici". Od ukupno 33 objekta, samo dva se nalaze u Vojvodini, i to u Kovinu i Beočinu, i u njima su odranije smeštene izbeglice.
Komesarijat za izbeglice Republike Srbije se bavi humanitarnom aktiošću i potpuno mu je strano postizanje bilo kakvih drugih ciljeva. Jedina tačna tvrdnja u Vašem pismu je da mađarski narod shvata težinu situacije i da je spreman da pomogne, što svakodnevno dokazuju Mađari koji rade u lokalnim organizacijama Crvenog krsta i oni koji nesebično pružaju razne vidove pomoći izbeglicama.
S obzirom na to da pretendujete da Vas smatraju demokratom, takvu orijentaciju možete da potvrdite samo ukoliko Vaš angažman za pomoć izbeglicama, koji je do sada potpuno izostao, bude ravan energiji koju ulažete u konstruisanje teza koje su lišene bilo kakvog realnog osnova".
Lažni emisari
Devedesetih godina u Srbiji je boravilo nekoliko hiljada stranih emisara, lovaca na senzacije i sektaških organizacija. Jedini pozitivni efekat njihovog rada bio je to što su koristili usluge smeštaja i hrane. Minoran broj izuzetaka svoju delatnost usmeravao je na humanitarne delatnosti.
