Trovanje na mala vrata!
Genetski modifikovani organizmi, uvijeni u oblandu Predloga zakona o bezbednosti hrane, ušli su u Skupštinu Srbije na usvajanje. Ovim su se Vlada i parlament, kako kaže za "Vesti" republički poslanik i poljoprivredni stručnjak Miladin Ševarlić, potpuno oglušili o stav protiv GMO kog je jednoglasno usvojilo više od 7.000 odbornika u 136 opština Srbije.
- Više od četiri petine svih lokalnih samouprava u Srbiji usvojile su Deklaraciju o GMO za zabranu proizvoda uvoza, prerade, prometa i uzgoja. I pored toga oni menjaju zakon i uvode dve nove kategorije hrane. Jedna od tih kategorija se proizvodi po novim tehnologijama, uključujući i nedovoljno istraženu nano tehnologiju, posebno nepotrebnu Srbiji. Druga kategorija je hrana proizvedena od GMO za ljude i životinje - kaže Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
On napominje da ovaj tekst zakona nije bio na javnoj raspravi i ironično dodaje da će zakon biti usvojen 8. marta na Dan žena, pa će umesto cveta GMO stići u domove srpskih domaćica.
Ševarlić ovakav zakon smatra pogubnim po Srbiju, što su potvrdila i istraživanja eminentnih naučnika.
- To je razlog zašto nisam s drugim opozicionim poslanicima napustio sednice parlamenta. Nadam se da će se kolege koje bojkotuju zasedanja vratiti u klupe da ukažemo na užasne posledice po zdravlje potrošača, nelojalnu konkurentnost srpskim poljoprivrednicima i da probamo da sprečimo ovakav zakon - kaže Ševarlić.
GMO stiže na tanjir
Glas protiv digla je i Zelena stranka (ZS) koja je zatražila povlačenje ovog zakonskog predloga iz skupštinske procedure, jer omogućava proizvodnju i uzgajanje štetne, i po zdravlje i život opasne GMO.
Lider ZS i poslanik Goran Čabradi ukazuje da se kroz bočne zakone pokušava legitimisati GMO.
- U obrazloženju zakona nevešto je objašnjeno da će drugi zakoni tretirati GMO, ali u samom Predlogu to se ne vidi i daje se legitimacija GMO hrani. Ovo konfuzno obrazloženje je namera Vlade da na mala vrata uvede GMO na tanjir građana, a to nećemo dozvoliti - istakao je Čabradi za "Vesti" i podsetio Vladu da je postojećom pravnom regulativom Srbije najstrože zabranjena upotreba i gajenje GMO, zbog čega je predlog novog zakona u suprotnosti s pravnim poretkom.
Protiv zdravog razuma
Mogućnost uzgoja i proizvodnje GMO hrane, kaže ovaj poslanik, negativno će uticati na izvoz poljoprivrednih proizvoda. Naime, u većini zemalja EU i sveta promet GMO hrane je zabranjen. Čabradi ukazuje da na duži rok GMO kontaminira biodiverzitet (ukupan živi svet) i ističe da je Vlada Ustavom obavezna da radi u interesu građana.
On je pozvao je skupštinsku većinu da upotrebi zdrav razum i predložene izmene zakona odbaci kao neprihvatljive, jer će u suprotnom biti odgovorni za opasno poigravanje sa zdravljem građana.
Dozvoljeno i zračenje
Čabradi kaže da Vlada u predlogu zakona uvodi "Codex Alimentarius". To je set više od desetine hiljada različitih propisa i preporuka, koje se tiču bezbednosti i ispravnosti, a neka od poglavlja govore o GMO, kao o semenu, hrani ili sirovini za proizvodnju hrane.
- Taj kodeks sadrži i poglavlje o korišćenju jonizujućeg zračenja u cilju održavanja svežine mesa, što je takođe domaćim zakonodavstvom zabranjeno. Ali, i zbog prisustva radionuklida u ozračenom mesu i veoma je štetno po ljudsko zdravlje - naveo je lider ZS.
Uslov za EU
Da je GMO uslov za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku zajednicu (STO), ukazivao je ministar trgovine Rasim Ljajić. On je uveravao da nema razloga za strah ukoliko dođe do izmene propisa o prometu GMO, zato što će i u zakonu biti naglašeno da je uzgajanje takvih organizama izričito zabranjeno. Goran Čabradi kaže da se zato verovatno zakon donosi na ovaj način, pošto narod ima otpor prema GMO.
Uzgoj GMO, ističe Ševarlić, nije u nadležnosti STO, ali jeste promet.
- Za Srbiju nisu poznati uslovi za pristupanje STO. Od 2013. nije bilo pregovora, a od tada su u tu organizaciju primljene nove članice države koje Srbiji i drugim kandidatima mogu da postave svoje dodatne uslove - kaže Ševarlić i dodaje da Brisel traži da Srbija pre pristupanja EU uđe u STO, ali da je to još veoma daleko.
Gospodari života
Američki Monsanto je glavni proizvođač GMO koji je u prošlosti pravio hemijsko oružje. Glas SAD je presudan u STO i Amerikanci uporno guraju ovu kompaniju koju antiglobalisti optužuju da je stvorila GMO kako bi poljoprivrednici širom sveta bili prinuđeni da koriste njihovo seme i specijalizovane herbicide. Takođe da više ništa ne može da raste na zemlji na kojoj je jednom uzgajana GMO kultura usled čega Monsanto postaje "gospodar života". Protesti protiv ove kompanije česti su i masovni širom sveta.
Unakaženi zamorci
GMO izaziva užasne bolesti kod životinja, a kod stanovništva u SAD u protekle dve decenije su, zbog konzumiranja GMO hrane, hronične bolesti skočile za deset odsto, pokazala su brojna istraživanja.
Kod zamorčića koji su jeli GMO paradajz vremenom su se razvili čirevi na želucu, dok su od GMO soje miševi imali oštećenja na jetri, pankreasu i testisima, a zečevi obolele bubrege i srčane probleme. Modifikovani grašak neretko izaziva alergije kod laboratorijskih životinja, a od uljane repice se razvila masna jetra i kasnije ciroza.
GMO kukuruz ugrozio je imunitet ispitivanih životinja, ali se pokazalo i da dovodi do abnormalnih promena na organima, smanjenja plodnosti, bržeg starenja i skraćenja životnog veka.
Dugoročna istraživanja na ljudima nisu sprovođena, ali se sumnja da genetski inženjering hrane može da ostavi dugoročne posledice i na praunuke. Sastojci iz GMO soje menjaju DNK prijateljskih bakterija koje normalno žive u ljudskom organizmu i okrećući ih protiv čoveka.
Od 1996. godine, kada je prvi put poslužen obrok od GMO namirnica, broj Amerikanaca obolelih od jedne ili više hroničnih bolesti povećao se za 10 odsto. Sve su češće alergije na hranu, a sve više dece sa autizmom i ljudi s problematičnim varenjem.
Lekari upozoravaju da je sve više žena koje imaju povišeno lučenje hormona IGF 1, povezanog sa kancerom dojke, a dobar deo njih pio je mleko krava kojima su ubrizgavani hormoni rasta.
Gore od radijacije
GMO kontaminira zemljište i prirodu zauvek. Prema mišljenju nekih ekologa, posledice bi mogle da budu gore od onih koje ostavlja radioaktivni otpad.
