Život je sladak!
Da nije Nadaline, svet ne bi saznao koliko život u Srbiji može biti sladak. Njene slatke vragolije prešle su meridijane i oduševile ukusom, a bogami - i izgledom.
Reporteri "Vesti" su u pogonu njene firme videli su svakojaka gastronomska čuda. Između ostalih, i tortu od dva metra koja osim poslastičarskih, traži i mnoga druga umeća. Uprkos svemu, nismo uspeli da dokučimo kako ona i njeni majstori uspevaju da na svadbarski sto iznesu ovo slatko čudo.
Posao za sve
Nadežda Milanović (55) dočekala nas je raširenih ruku u svom domu u Kragujevcu. Puna kuća govori o tome da su raspoloženi za goste, da su gostoljubivi, a da smo došli u pravu domaćinsku, srpsku porodicu uvideli smo odmah na početku. Bez pogovora, brzinom svetlosti na stolu su se našli domaći proizvodi starijeg sina gospođe Nade, Ivana (35) koji je veliki obožavalac lova. Na ovalu su se našli između ostalog suvomesnati proizvodi od košute, divlje svinje...
Kad smo mislili da ćemo uskoro započeti dogovoren intervju, usledilo je još jedno iznenađenje - ćuretina sa mlincima. Već tokom ćaskanja, saznali smo dosta o porodici i njihovim odnosima.
- Suprug i ja smo se polako povukli, sinovi su sad glavni. Nas dvoje samo potpomažemo - otkriva nam Nada u trenutku kad njen suprug Tomislav (63) odlazi da isporuči tortu u Aranđelovac.
- Nekako smo se umorili, zasitili. Četvrt veka smo u ovome, razradili smo posao, sad nek oni nastave - rekla je Nada, pa otkrila da je upraavo muž Toma kriv što je u ovom gradu.
Priznaje da su joj emocije bile putokaz:
- Zbog ljubavi sam došla ovde, a zbog ljubavi prema slatkišima počela je priča o Nadalini. Živela sam u Beogradu, na Banjici, pa potom u Rakovici, ali sam, ipak, otišla u Šumadiju. Sećam se da sam imala drugaricu iz škole koja je stalno nešto pravila i kad se završi časovi, požurim kući kako bih napravila to što i ona. Kad sam došla na ideju o otvaranju postastičarnice, imala sam punu podršku porodice i prijatelja - seća se početka Nada.
Posao je kasnije prerastao u porodičnu manufakturu, uključili su se svi ukućani.
- Pomažu svi, ne mogu reći ko je najvredniji. Svi smo jedan tim - potvrđuje Ivan.
A da rade odlično, govori i podatak da Nadalina torte putuju i van granica Srbije.
- Da, imamo mušterije i u Skoplju. Oni dođu do Vranja, mi tamo pošaljemo tortu, pa se nađu na pola puta. Mi tamo nemamo reklamu, znači da su negde probali, dopalo im se i to se nama dopada. Tako je najbolje, od usta do usta. Šaljemo torte i u Lugano, Cirih, pa i u Nemačku - neskromno otkriva Nada.
Za sladokusce je uvek dobro vreme za desert, ali gospođa Nada priznaje da je udarni period proleće, ali i jesen kad je sezona svadbi.
Kad se torta prevrne
- Sad je zatišje. Naravno da ispunjavamo želje mušterija, uvek ima izazova. Jedan od njih bila je i moja svadbena torta. Pravili smo je brat i ja, i kad je ona došla do visine nas dvojice, odlučili smo da bude još viša i na kraju je bila i to skoro za glavu viša od nas dvojice. Na kraju nismo mogli da je montiramo u restoranu već smo je sekli ispred. Nije mogla da prođe kroz vrata što je ujedno i nešto nejneobičnije što smo radili - priseća se Ivan jedne od najupečatljivijih situacija.
Stara poslovica kaže: O ukusima ne treba raspravljati. Svako ima omiljen ukus, pa tako i naša sagovornica koja otkriva da je jedan od ukusa dobio po njenom mlađem sinu - Lazaru.
- Iskreno, obožavam ferero, on mi je omiljen. Imamo ukus kome je ime dao Lazar i zove se lazaro. On je jednom prilikom isprobavao nekoliko ukusa, eksperimentisao, probali da napravimo i to je sad jedna od omiljenih aroma - iskrena je Nada.
Kao i u svakom poslu, postoje usponi i padovi, situacije u kojima morate brzo reagovati i odmah delovati. Takav je posao i u poslastičarnici.
- Pre nekoliko godina, roditelji su bili na odmoru, a mi smo imali porudžbinu za Beograd, jednom fudbaleru. Sve ja to spakujem i pošaljem, kad stiže meni poziv od vozača "E ja sam kod Topole, torta se prevrnula." Jao, pa kako prevrnula?! Kasno popodne je bilo. Ja pozovem dekoratere, pronađemo neku mladenačku tortu, slično je našaramo, sednem u kola, krene i moja žena koja je tada bila trudna i pun gas za Beograd. Stigli mi, montiramo tortu i kaže mlada "Pa lepša je nego sa slike". Ja se nasmejem i kažem "Pa ovo i nije ona koju ste videli na slici, ovo je druga torta" - seća se stariji sin.
Iako se nadaleko pročulo za Nadalinu, kako sama navodi, nije previše raspoložena za proširenje posla.
- Sinovi hoće, ja ne dam - odsečno odgovara Nada.
- Nemamo slobodnog vremena. Ono malo što imam provodim sa unukom Vasom i sad čekamo i drugo unuče...
Poučena svojim iskustvom, a to potvrđuju i njeni ukućani, uspeh je moguć i van prestonice.
- Samo volja i želja za radom može dovesti do uspeha. Nema veze što sam otišla iz Beograda u došla u Kragujevac. Ako neko želi da radi, uvek je moguće napraviti uspeh i u malim sredinama - zajedno su konstatovali Nada i Ivan.
Porodična imperija
Zahvaljujući njenim sinovima, Nadalinin biznis ima potencijal da preraste u pravu imperiju. Stariji sin Ivan preuzeo je na sebe veći deo posla u proizvodnji slatkiša koji po svom izgledu više podsećaju na umetnička dela nego na obične torte i kolače. Iako njegov rad iziskuje veliki trud i požrtvovanja, on nalazi vremena i da se posveti svojoj supruzi Snežani sa kojom ima jednogodišnjeg sina Vasilija.
- Planiram da proizvodnju proširim na više gradova, a jednog dana možda i na više država - kaže Ivan s osmehom na licu.
Njegov mlađi brat Lazar takođe aktivno pomaže u porodičnom poslu. Lazar sa suprugom Sanjom živi dve kuće dalje od majke, gde, ove godine, očekuju prinovu.
Mešati margarin i puter
- Svim domaćicama bih posavetovala da uvek pomešaju margarin i puter zbog stabilnosti torte. Svakako je puter zdraviji i kvalitetniji, a ovo je trik koji prilično olakšava poslastičarski zanat - kaže Nadežda Milanović.
