Četvrtak 22. 8. 2019.
Washington
190
  • Chicago
    260
  • New York
    210
  • Belmont
    200
  • Atlanta
    280
  • Boston
    300
  • Firt
    260
  • Denver
    280
  • Detroit
    260
  • Dover
    290
  • Hartford
    270
  • Orlean
    240
  • Helena
    280
  • Ren
    190
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    290
  • Portland
    310
  • Salem
    260
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    300
  • Topeka
    240
0
Ponedeljak 11.02.2019.
00:40
Z. Mirković - Vesti A

Pogled iz Beča: Kultura jača identitet

Predsednik Srpskog centra, ugledni srpski privrednik i inicijator i pokretač obnavljanja tradicije održavanja Srpskog bala u Beču, Milorad Mateović ističe važnost ove manifestacije za srpsku kulturu u glavnom gradu Austrije i poziva omladinu da se u što većem broju priključi radu Srpskog centra.

Z. Mirković
Duhovni praznik: Milorad Mateović sa učesnicima ovogodišnjeg bala

Milorad Mateović, poreklom iz Mozgova kod Aleksinca, društvenim i kulturnim radom je počeo da se bavi još za vreme srednje škole koju je pohađao u Paraćinu i smatra da je negovanje kulture veoma važno za jedan narod.

I pored toga što od 1972. godine živite u Austriji, ostali ste posvećeni negovanju srpske kulture. Šta su Vaši motivi?

- Dolaskom u Beč nisam zaboravio svoje korene i od 1991. godine sam u svom rodnom mestu Mozgovu, pored Aleksinca, pokrenuo razne kulturne i privredne aktivnosti. Među većima su bili bili i Dani žetve Srbije koje sam organizovao osam godina zaredom od 1992, a čak su i 1994. "Vesti" i gospodin Dušan Vidaković bili moj gost. Cilj te akcije bio je da se pomogne manjim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji da se i njihov rad učini vidljivijim i da im se ukaže poštovanje koje zaslužuju.

U isto vreme sam osnovao i kulturno-umetničko društvo Bukovik koje je osvajalo razne nagrade na takmičenjima u Srbiji. Jedna od značajnih kulturnih manifestacija koje sam tada organizovao je i premijerno izvođenje "Srpske drame" Siniše Kovačevića u Mozgovu. Kasnije je amatersko pozorište KUD-a Bukovik izvodilo ovu dramu i u Beču. Privreda i kultura za mene i danas predstavljaju važan deo mog života i rada. Privreda omogućava, a kultura prosvećuje.

Kako je nastao Srpski centar, udruženje privrednika koje postoji od 1995. godine u Beču?

- Ja sam samo jedan od osnivača Srpskog centra, a inicijativa je tada potekla od naše ambasade koja je okupila veliki broj naših privrednika i predstavnika raznih udruženja i organizacija u želji da osnuje udruženje koje će se baviti i privrednim povezivanjem i kulturnim radom. Naša zemlja je tada još bila Jugoslavija, a mi smo prvo udruženje u Beču koje je u svom imenu bilo srpsko. Srpski centar na svojoj adresi Lindengaše 61-63, u Sedmom bečkom okrugu, ima i biblioteku koja broji oko 5.000 knjiga na srpskom jeziku.

Ispričajte kako je Srpski centar došao na ideju obnavljanja tradicije balova u Beču.

- Tadašnji ambasador SR Jugoslavije u Beču Dobrosav Veizović mi se 1997. godine obratio s molbom da finansijski pomognem projekat austrijskog Društva "Johan Štraus" iz Beča, štampanje sabranih dela za orkestarsko izvođenje povodom stogodišnjice smrti kralja valcera Johana Štrausa Mlađeg i 150-godišnjice smrti njegovog oca Johana Štrausa Starijeg, koji je pokrenuo tadašnji predsednik društva profesor Franc Majler. Među sabranim kompozicijama bio je i "Srpski kadril", opus 14, nastao 1846. godine. Tada se rodila ideja da obnovimo tradicionalni srpski bal u Beču, za koji su se Obrenovići potrudili da obezbede originalnu kompoziciju "Srpski kadril", koja je urađena po njihovoj narudžbini.

Želeli smo da obnovimo ovu srpsku tradiciju u Beču u kome se u sezoni od novembra do marta održava više od 400 balova. Ta tradicija je uspešno nastavljena, a u međuvremenu smo štampali i monografiju povodom 20 godina jubileja. Bal je posvećen prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju Rastku Savi Nemanjiću i počinje Svetosavskom himnom uz prisustvo sveštenog lica Srpske pravoslavne crkve, a sastavni deo programa je i izvođenje "Srpskog kadrila". Bečki valcer je na balu udružen sa srpskim gradskim igrama uz prateći zabavni program. I samim tim je i bal jedan lepi spoj naše i austrijske kulture i tradicije.

Koliko pored kulture smatrate bitnim i humanitarni rad?

- Oduvek sam smatrao bitnim dobrotvorne akcije i aktivnosti i jedna od većih koje sam lično organizovao devedesetih godina je jednokratna pomoć za svako treće rođeno dete u Mozgovu u visini od 500 nemačkih maraka. Dvadesetak porodica je dobilo ovu pomoć i ta deca su danas odrasli, školovani ljudi koji imaju svoje porodice. Sa mnogima sam i danas u kontaktu. Humanitarni rad je i deo aktivnosti Srpskog centra i jedna od većih akcija koju je udruženje organizovalo je sakupljanje prihoda za manastir Hilandar. Sećam se da su čak i hrvatske porodice dolazile i davale svoj prihod, što smatram veoma lepim gestom. Svetosavski bal ima takođe uvek taj humanitarni deo od tombole i ove godine su sredstva upućena jednoj važnoj instituciji na Kosovu i Metohiji, opštoj bolnici u Pasjanu.

Ideje i entuzijazam

Kakvi su planovi budućih aktivnosti Srpskog centra?

- Planovi su nam veoma ambiciozni. Pored nastavljanja tradicije organizovanja Svetosavskog bala, planiramo i druge različite kulturne događaje poput književnih večeri i izložbi, gde ćemo promovisati svoju kulturu i umetnike, ali i spajati se sa drugima. Posebno me raduje što je na Svetosavskom balu ove godine bio veliki broj mladih ljudi i nadam se da će se priključiti i radu Srpskog centra sa svojim idejama i entuzijazmom jer na mladima svet ostaje.

Više od žetve

- Dani žetve su imali oko 100.000 gostiju iz cele Srbije, a najbolji poljoprivredni proizvođač dobijao je vredne nagrade, od kombajna do traktora. Ova velika manifestacija je isprva imala podršku mesne zajednice, a kasnije i opštinskih i republičkih vlasti. Dani žetve su uvek imali i prateći kulturni program, u kome su učestvovali razni pisci i pesnici poput Dobrice Erića.


 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
  • 2019 © - vesti online