Pogled iz Beča: Kultura jača identitet
Predsednik Srpskog centra, ugledni srpski privrednik i inicijator i pokretač obnavljanja tradicije održavanja Srpskog bala u Beču, Milorad Mateović ističe važnost ove manifestacije za srpsku kulturu u glavnom gradu Austrije i poziva omladinu da se u što većem broju priključi radu Srpskog centra.
Milorad Mateović, poreklom iz Mozgova kod Aleksinca, društvenim i kulturnim radom je počeo da se bavi još za vreme srednje škole koju je pohađao u Paraćinu i smatra da je negovanje kulture veoma važno za jedan narod.
I pored toga što od 1972. godine živite u Austriji, ostali ste posvećeni negovanju srpske kulture. Šta su Vaši motivi?
- Dolaskom u Beč nisam zaboravio svoje korene i od 1991. godine sam u svom rodnom mestu Mozgovu, pored Aleksinca, pokrenuo razne kulturne i privredne aktivnosti. Među većima su bili bili i Dani žetve Srbije koje sam organizovao osam godina zaredom od 1992, a čak su i 1994. "Vesti" i gospodin Dušan Vidaković bili moj gost. Cilj te akcije bio je da se pomogne manjim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji da se i njihov rad učini vidljivijim i da im se ukaže poštovanje koje zaslužuju.
U isto vreme sam osnovao i kulturno-umetničko društvo Bukovik koje je osvajalo razne nagrade na takmičenjima u Srbiji. Jedna od značajnih kulturnih manifestacija koje sam tada organizovao je i premijerno izvođenje "Srpske drame" Siniše Kovačevića u Mozgovu. Kasnije je amatersko pozorište KUD-a Bukovik izvodilo ovu dramu i u Beču. Privreda i kultura za mene i danas predstavljaju važan deo mog života i rada. Privreda omogućava, a kultura prosvećuje.
Kako je nastao Srpski centar, udruženje privrednika koje postoji od 1995. godine u Beču?
- Ja sam samo jedan od osnivača Srpskog centra, a inicijativa je tada potekla od naše ambasade koja je okupila veliki broj naših privrednika i predstavnika raznih udruženja i organizacija u želji da osnuje udruženje koje će se baviti i privrednim povezivanjem i kulturnim radom. Naša zemlja je tada još bila Jugoslavija, a mi smo prvo udruženje u Beču koje je u svom imenu bilo srpsko. Srpski centar na svojoj adresi Lindengaše 61-63, u Sedmom bečkom okrugu, ima i biblioteku koja broji oko 5.000 knjiga na srpskom jeziku.
Ispričajte kako je Srpski centar došao na ideju obnavljanja tradicije balova u Beču.
- Tadašnji ambasador SR Jugoslavije u Beču Dobrosav Veizović mi se 1997. godine obratio s molbom da finansijski pomognem projekat austrijskog Društva "Johan Štraus" iz Beča, štampanje sabranih dela za orkestarsko izvođenje povodom stogodišnjice smrti kralja valcera Johana Štrausa Mlađeg i 150-godišnjice smrti njegovog oca Johana Štrausa Starijeg, koji je pokrenuo tadašnji predsednik društva profesor Franc Majler. Među sabranim kompozicijama bio je i "Srpski kadril", opus 14, nastao 1846. godine. Tada se rodila ideja da obnovimo tradicionalni srpski bal u Beču, za koji su se Obrenovići potrudili da obezbede originalnu kompoziciju "Srpski kadril", koja je urađena po njihovoj narudžbini.
Želeli smo da obnovimo ovu srpsku tradiciju u Beču u kome se u sezoni od novembra do marta održava više od 400 balova. Ta tradicija je uspešno nastavljena, a u međuvremenu smo štampali i monografiju povodom 20 godina jubileja. Bal je posvećen prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju Rastku Savi Nemanjiću i počinje Svetosavskom himnom uz prisustvo sveštenog lica Srpske pravoslavne crkve, a sastavni deo programa je i izvođenje "Srpskog kadrila". Bečki valcer je na balu udružen sa srpskim gradskim igrama uz prateći zabavni program. I samim tim je i bal jedan lepi spoj naše i austrijske kulture i tradicije.
Koliko pored kulture smatrate bitnim i humanitarni rad?
- Oduvek sam smatrao bitnim dobrotvorne akcije i aktivnosti i jedna od većih koje sam lično organizovao devedesetih godina je jednokratna pomoć za svako treće rođeno dete u Mozgovu u visini od 500 nemačkih maraka. Dvadesetak porodica je dobilo ovu pomoć i ta deca su danas odrasli, školovani ljudi koji imaju svoje porodice. Sa mnogima sam i danas u kontaktu. Humanitarni rad je i deo aktivnosti Srpskog centra i jedna od većih akcija koju je udruženje organizovalo je sakupljanje prihoda za manastir Hilandar. Sećam se da su čak i hrvatske porodice dolazile i davale svoj prihod, što smatram veoma lepim gestom. Svetosavski bal ima takođe uvek taj humanitarni deo od tombole i ove godine su sredstva upućena jednoj važnoj instituciji na Kosovu i Metohiji, opštoj bolnici u Pasjanu.
Ideje i entuzijazam
Kakvi su planovi budućih aktivnosti Srpskog centra?
- Planovi su nam veoma ambiciozni. Pored nastavljanja tradicije organizovanja Svetosavskog bala, planiramo i druge različite kulturne događaje poput književnih večeri i izložbi, gde ćemo promovisati svoju kulturu i umetnike, ali i spajati se sa drugima. Posebno me raduje što je na Svetosavskom balu ove godine bio veliki broj mladih ljudi i nadam se da će se priključiti i radu Srpskog centra sa svojim idejama i entuzijazmom jer na mladima svet ostaje.
Više od žetve
- Dani žetve su imali oko 100.000 gostiju iz cele Srbije, a najbolji poljoprivredni proizvođač dobijao je vredne nagrade, od kombajna do traktora. Ova velika manifestacija je isprva imala podršku mesne zajednice, a kasnije i opštinskih i republičkih vlasti. Dani žetve su uvek imali i prateći kulturni program, u kome su učestvovali razni pisci i pesnici poput Dobrice Erića.
