Pada mit o Srebrenici?
Jedan od ključnih lovaca na nacističke zločine u Drugom svetskom ratu i glavni istoričar Instituta za Holokaust u Izraelu, Gideon Grajf, biće predsednik međunarodne Komisije koja će na poziv vlade Republike Srpske utvrditi istinu o stradanju svih naroda u i oko Srebrenice u periodu od 1992. do 1995. godine.
Od njih se očekuje nezavisna analiza koja će zameniti prethodni Izveštaj o Srebrenici iz 2004. koji je Narodna skupština RS avgusta prošle godine odbacila kao krajnje pristrasan i neobjektivan, jer je donet pod pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna.
Može li se s ove vremenske distance i nakon desetak pravosnažnih presuda u Haškom tribunalu promeniti "zvanična verzija" događaja u Srebrenici po kojoj je u ovoj muslimanskoj enklavi počinjen genocid i ubijeno oko 7.000 ljudi?
Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti i jedan od ključnih koautora Prvog izveštaja vlade RS koji je muslimanska strana od početka osporavala, kaže za "Vesti" da je svaki pokušaj da se dođe do istine dobar.
- I Haški tribunal i muslimani svesno su izbegli da se događaji tokom rata posmatraju kroz "vremensku skalu zločina", već isključivo kao izdvojeni incidenti. Tako smo i došli u situaciju da su oni ljudi koji su dve ili tri godine u kontinuitetu oko Srebrenice činili zločine nad Srbima na kraju postali žrtve nad kojima ceo svet plače. Neprimenjivanjem "vremenske skale zločina", o Srebrenici se isključivo govori kroz perspektivu događaja iz jula 1999, isključujući ceo rat - kaže Trifunović i ističe da se ta strategija najbolje videla u ključnim stavkama rada Haškog tribunala.
- Čitava koncepcija optužnica protiv Srba iz BiH je bila da su otpočeli rat u Bosni, a da se apsolutno nije baratalo onim što je prethodilo. Regularne snage Hrvatske u sprezi sa lokalnim muslimanima 26. juna 1992, dakle mnogo pre zvaničnog početka rata, izvršili su klasičnu agresiju na Sijekovac i Bosanski Brod. Slično se odigralo i na Kupresu, a zatim i u zapadnoj Hercegovini. Ali, umesto da ovo budu događaji koji su pokrenuli rat, zato što je to objektivna činjenica, oni su gurnuti pod tepih, a potencirani su događaji kada su Srbi odgovorili na ove napade. Tako je stvarana i stvorena jednostrana slika o ratu u BiH i otuda je i sasvim logično što su i Naser Orić i mnogi drugi oslobođeni i u Hagu i pred Sudom BiH, jer kako žrtva može biti zločinac? - poentira Trifunović.
Darko Mladić, sin ratnog komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića, ističe za naš list da je odbrana njegovog oca prva u Hagu pokušala da primeni princip objektivnosti u sagledavanju događaja u Srebrenici, te da bi to morao biti ključan princip Komisije vlade:
- Jedina nada za sve narode u BiH, a posebno srpski i bosanski je suštinsko pomirenje, a to je moguće jedino ukoliko se do bolnih istina dođe kroz objektivan proces. Haški tribunal i Suda BiH u Sarajevu rukovodili su se isključivo "propagandnom istinom"- ističe Mladić.
Uzrok i posledica
Darko Trifunović ističe da je nemoguće izolovano posmatrati događaje u Srebrenici iz jula 1995.
- Snage iz Srebrenice su počev od 1992. spalile do temelja 105 srpskih sela i zaseoka i ubile više hiljada civila. Događaji iz 1995. su nesumnjiv ratni zločin, ali ipak su bili posledica prethodnih nekažnjenih ratnih zločina - ističe Trifunović.
Lovac na naciste
Gideon Grajf važi za jednog od vodećih istoričara koji se bavi istraživanjima ratnih zločina. U njegovoj biografiji stoji da se više od 45 godina bavio zločinima počinjenim u okviru koncentracionog logora Aušvic. On je na nedavnoj promociji svoje monografije "Jasenovac - Aušvic Balkana - ustaška imperija i okrutnosti", izjavio da je veoma važna inicijativa o rekonstrukciji i proučavanju svih masovnih grobnica iz perioda Drugog svetskog rata, ali i kasnije.
