Poslednja šansa za istinu
Predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice, Branislav Vasiljević, kaže za "Vesti" da međunarodna Komisija za Srebrenicu mora da istraži sve zločine počinjene tokom celog rata u i oko ovog grada, a ne da se bavi samo jednim događajem iz jula 1995.
- Ideja vlade Republike Srpske je da međunarodni stručnjaci utvrde pravu istinu koja neće biti "obojena" i baviti se zločinima samo jednog naroda. Jedino na taj način može da dođe do pomirenja naroda. Pozdravljamo tu odluku jer je to možda i poslednja šansa za žrtve i njihove porodice da svet čuje da su u Srebrenici masovno stradali i Srbi. U Podrinju je za vreme rata ubijeno 3. 267 Srba. Sva srpska sela na području opštine Srebrenica su zapaljena i do temelja uništena, mnoge porodice kompletno pobijene i u ta sela nema ko da se vrati - kaže Vasiljević.
Dodaje da je zahvaljujući Haškom tribunalu, a zatim i Sudu BiH, javnost i dalje uskraćena za podatak da su prve žrtve u Srebrenici bile upravo srpski civili:
- Svi su zaboravili da su prve žrtve rata u Srebrenici bili Srbi iz sela Gniona. Oni su mučki napadnuti na Đurđevdan 1992. dok su lomili krsni hleb i slavili slavu. Tada je ubijeno dvoje civila, od kojih starica Radojka, koja je imala 82 godine. Ona je ubijena u svojoj kući koja je zatim zapaljena. Za ovaj događaj nije pokrenuta ni istraga.
Podseća da su Srbi u i oko Srebrenice najviše zla doživljavali upravo za vreme svojih verskih praznika.
- Zar treba govoriti o onome što se dogodilo u Kravici za Božić? Međutim, ni za ovaj zločin još niko nije odgovarao, a Naser Orić je u Hagu pravosnažno oslobođen. Važno je da se Komisija bavi i tim događajima i jedino tako može da padne mit o navodnom genocidu - uveren je Vasiljević.
Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, i autor najviše knjiga koje svedoče o srpskim stradanjima u ovom delu Bosne, kaže za naš list da je većina tih zločina nad Srbima dokumentovana, uz navođenje izvršilaca, ali da je međunarodna zajednica te dokaze svesno gurala pod tepih:
- Deo te obimne građe trebalo je 1993. godine da zajedno sa tadašnjim savetnikom predsednika SRJ Dobrice Ćosića, Darkom Tanaskovićem, predočim američkim kongresmenima i predstavnicima Bele kuće. Međutim, tada nisam dobio vizu, pa je otputovao samo Tanasković i doživeo da je savetnica tadašnjeg predsednika Bila Klintona odbila da ga primi. Ipak, preko ličnih veza je uspeo da ga prime u sedištu CIA, a operativci su dobijena dokumenta ocenili kao "najkvalitetnije pripremljen i obrađen materijal o žrtvama u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije".
U neformalnom razgovoru su mu otvoreno rekli da ni oni neće ništa preduzeti jer su, kako su rekli "karte za ovu partiju već podeljene". Objasnili su mu da Zapad ne želi da menja sliku o ratnoj stvarnosti u Bosni.
Grajf uliva poverenje
Prema njegovim rečima, odluka da predsednik te komisije bude Gideon Grajf, jedan od ključnih istoričara koji se bavio istragama nacističkih zločina uliva poverenje.
- Činjenica da je reč o istoričaru iz Instituta za Holokaust u Izraelu govori da je čovek stručan i da neće podleći bilo kakvim pritiscima, zbog čega ima podršku porodica poginulih Srba Srebrenice - ističe Branislav Vasiljević.
