Strazbur sudi srpskom pravosuđu
Srbija se sa 2.128 tužbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu prošle godine našla među vodećim prema broju predstavki na čitavom evropskom kontinentu. Osim toga, nadmašila je i samu sebe sa upola više žalbi nego 2017.
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, kaže da se građani Srbije obraćaju Sudu u Strazburu jer nisu adekvatno ni efikasno zaštićeni pred domaćim pravosudnim sistemom i Ustavnim sudom Srbije kao poslednjom obaveznom instancom koju građanin mora da prođe da bi stekao pravo da se žali međunarodnom sudu.
- Kada je reč o slabostima u radu sudskih organa, pokazuje se da je dužina suđenja vodeći problem. Odnosno neopravdano dugim sudskim procesima povređuju se prava građana Srbije. Donet je i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ali i dalje suđenja traju dugo - ukazuje ovaj pravni stručnjak uz ocenu da srpsko pravosuđe nije dovoljno posvećeno zaštiti ljudskih prava.
Od ukupnog broja prijava iz Srbije, kako je navedeno u godišnjem izveštaju Evropskog suda za ljudska prava, prošle godine nije prihvaćeno 1.224. Presude su donete za 45 predmeta. Neki od njih su objedinjeni jednom presudom tako da je po tužbama iz Srbije u Strazburu tokom prošle godine izrečeno 13 presuda, od kojih je u 12 slučajeva ustanovljen najmanje jedan prekršaj Konvencije o ljudskim pravima.
Na čekanju 1.793 tužbe
Od osnivanja 1959. do prošle godine Sud za ljudska prava doneo je 173 presude po predmetima iz Srbije. Najčešće ustanovljeni prekršaji odnosili su se na zaštitu imovinskih prava i dužinu sudskih procedura. Trenutno se pred Sudom u Strazburu nalaze 1.793 tužbe iz Srbije, što je svrstava među deset evropskih država s najvećim brojem slučajeva na čekanju. Inače za 12 godina 172 presude donete su u korist građana, a protiv države Srbije.
Na neprimereno dugačka suđenja, ukazuje i portal Paragraf. Tu se navodi da kada je reč o predstavkama iz Srbije ubedljivo najveći broj se odnosio upravo na trajanje sudskog procesa.
Milion predmeta više
"Zbog gubitka sporova pred ovim sudom prošle godine država Srbija morala je na ime odštete da isplati 25,829 miliona dinara (oko 220.000 evra). Od 19. septembra 2006. godine, kada je doneta prva presuda, Srbija je isplatila odštetu u ukupnoj vrednosti od više od dve milijarde dinara (16,8 miliona evra). Stoga se postavlja pitanje šta nije u redu sa srpskim pravosuđem - objavljuje Paragraf.
U Vrhovnom kasacionom sudu ukazuju na nekoliko razloga zbog kojih sporovi dugo traju. Kao jedan od ključnih je alarmantan priliv predmeta u protekle četiri godine, veći od očekivanog za oko milion na godišnjem nivou.
Plaćeno bogatstvo
Srbija je poslednjih godina, prema navodima Komiteta ministara Saveta Evrope na ime odšteta zbog nepravde, presuđenih u ovom sudu, morala da plati ogromne sume.
2014. oko 2,7 miliona evra
2015. 736.000 evra
2016. 100.000 evra
2017. 148.000 evra
Tužbom do plate
Najveći broj građana koji se prošle godine žalio Evropskom sudu imao je pritužbe na dužinu trajanja sudskih postupaka i neizvršenje domaćih odluka koje su donete protiv društvenih preduzeća. Odnosno na dugovanja radnicima za plate i doprinose, koje te društvene firme uprkos pravosnažnim i izvršnim sudskim presudama nisu isplatile.
U prošloj godini Sud u Strazburu doneo je i 38 odluka, od čega 29 o prijateljskom poravnanju. Devet slučajeva su nisu uzeli u razmatranje, a ostale žalbe su odbačene, pošto nisu bile dostavljene državi da pripremi odgovor i odbranu.
Danak za nestale bebe
Najmasovniji slučajevi o kojima je Sud u Strazburu povodom Srbije do sada odlučivao odnose se na nestale bebe. Među njima je presuda u korist Zorice Jovanović. Sud je odlučio da Srbija isplati ovoj ženi u roku od tri meseca 10.000 evra naknade, kao i 1.800 evra za troškove advokata.
Značajni slučajevi koji su otišli u Brisel su i isplata "kosovskih penzija" i isplata štediša Invest banke i Ljubljanske banke.
Zapadni Balkan najgori
Građani Crne Gore, Srbije i BiH, gledano po glavi stanovnika, najviše su se žalili Sudu u Strazburu prošle godine, a najmanje stanovnici Velike Britanije, Danske, Nemačke i Irske. Najviše presuda doneto je po tužbama iz Ruske Federacije, 238, Turske, 140 i Ukrajine 86.
Broj podnetih tužbi prošle godine je pao za 32 odsto u odnosu na 2017.
Odnosno sa 63.350 na 43.100, što se objašnjava manjim brojem tužbi iz Turske, Rumunije i Mađarske. Pravo na pošteno suđenje, zabrana torture i nehumanog tretmana i pravo ma slobodu i sigurnost su tri oblasti u kojim je Sud u Strazburu najčešće nalazio povredu prava tokom 2018.
