Poruka iz Strazbura: Puno priznanje Kosova i dalje vrlo daleko
Analitičko odeljenje Evropskog parlamenta ocenjuje u svom poslednjem izveštaju da je „puno priznanje Kosova i njegovo članstvo u većini međunarodnih institucija i dalje vrlo daleko, iako je preko 100 zemalja, uključujući 23 zemlje-članice EU, priznalo Kosovo".
U izveštaju analitičkog centra, koji služi za informisanje evropskih parlamentaraca o razvoju situacije u oblastima o kojima se razgovara u Evropskom parlamentu, konstatuje se da su odnosi između Beograda i Prištine zategnuti, a napredak ka normalizaciji u zastoju.
"Uprkos sve jačem pritisku na obe strane, u cilju konačnog postizanja sporazuma koji bi otvorio vrata članstva u EU, odnosi ostaju zategnuti, a napredak ka normalizaciji je u zastoju" zaključuju u EP.
U izveštaju se takođe navodi navodi da Srbija „svoju nekadašnju pokrajinu i dalje vidi kao deo svoje teritorije“ i da je EU uslovila pristupanje i Srbije i Kosova Uniji prethodnom normalizacijom odnosa dveju strana i podseća se da da su od 2011. godine, uz posredovanje EU, dve strane rešile neka od "tehničkih pitanja", ali sve do danas neslaganja sprečavaju svakodnevnu komunikaciju u oblasti trgovine, energetike, prelaska granica.
" Uprkos naporima da integriše većinsku srpsku zajednicu sa severa Kosova, Priština se i dalje muči sa kontrolom tog regiona. Iako je 2013. i 2015. godine dogovorena autonomija za većinsku srpsku zajednicu na Kosovu, napredak po tom pitanju je u ćorsokaku", stoji u izveštaju tink-tenk službe Evropskog parlamenta.
Dodaje se i da su 2018. godine predsednici Srbije i Kosova pokrenuli ideju o „korekciji granica“, što je, kako se navodi, snažno kritikovala Nemačka, zbog straha od pokretanja nestabilnosti i dovođenja u pitanje drugih granica na Zapadnom Balkanu.
U izveštaju analitičara koji rade za Evropski parlament dodaje se da ideja zamene teritorija ima snažan otpor i unutar Srbije i unutar Kosova, prenosi Tanjug.
