Punim gasom kroz Srbiju
Moskva, Beograd, Sofija, Budimpešta i Ankara u velikom su iščekivanju da li će zapadni centri moći da legnu na rudu ili će im opet srušiti veliki zajednički posao kao što je to bilo u slučaju Južnog toka.
Direktor ruskog giganta Gasproma Aleksej Miler u Beogradu je nedavno boravio s predsednikom Vladimirom Putinom i najavio da će gradnja kopnenog produžetka gasovoda Turski tok kroz Srbiju početi za nekoliko dana. Moskva je pripremila novac, oko 1,232 milijarde evra, direktor srpsko-ruskog Gastransa Dušan Bajatović kaže da je trasa već opredeljena i sve spremno i sada se čeka samo mišljenje Energetske zajednice, pa da nadležna Agencija u Beogradu izda dozvolu za početak radova.
Na sajtu Gastransa određen je i rok završetka posla, a to je 1. oktobar. To ne treba da čudi, pošto su Rusi postavljali cevi Turskog toka po dnu Crnog mora tempom od četiri kilometra dnevno. Na ogromnom, specijalnom brodu, cevi su varene i spuštane u vodu kao crevo.
Ali, to je bio posao između Rusije i Turske na koji Brisel nije imao uticaja, kao ni SAD koje su 2014. godine pritisnule Bugarsku dok nije odustala od Južnog toka. Kremlj je tada zamerio zemljama kroz koje je Južni tok trebalo da prođe, pre svega članicama EU, da nisu ni pokušale da se bore za svoje pravo, već su to prepustile Rusiji.
Mađari oštro s Briselom
Ovog puta, međutim, bilo je drugačije. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pre dva meseca je posle sastanka s ruskim kolegom Sergejom Lavrovom izjavio da je Budimpešta zahtevala od Brisela da se ne meša u projekat Turski tok kako bi i Centralna Evropa mogla da dobija ruski gas.
- Zapadna Evropa omogućila je sebi da kupuje ruski gas severnom maršrutom (gasovodi Severni tok 1 i Severni tok 2). Mi u Centralnoj Evropi zahtevamo to isto pravo za sebe. Zahtevamo i da nam Brisel ne postavlja motku u točkove - odlučno je rekao Sijarto.
On je objasnio da su se Mađarska, Srbija i Bugarska dogovorile da razvijaju gasnu mrežu tako da mogu da kupuju gas iz Turskog toka kada bude izgrađen.
- Mi hoćemo da proširimo energetsku saradnju s Rusijom na isti način kao što je to učinila Zapadna Evropa - dodao je Sijarto, a nedavno je zabeležen i sastanak na istu temu Alekseja Milera i ambasadora Mađarske koja je prva potpisala ugovor o gradnji Turskog toka sa Gaspromom.
Bugari ćutali i radili
Bugari su izabrali da ne kažu istorijsko "njet" Briselu, pa su umesto toga ćutali i radili do svršenog čina. Formirali su preduzeće i obezbedili 1,4 milijarde evra za gradnju gasovoda. Većina tog novca biće uložena u gasovod od turske do srpske granice, uključujući gradnju dve kompresorske stanice. Bugarska je čak raspisala tender za korišćenje budućih kapaciteta 496 kilometara gasovoda Turski tok preko svoje teritorije. Ukupno 90 odsto kapaciteta rezervisao je Gasprom.
Naime, projekat Južni tok propao je kada je EU donela Treći energetski paket, skup propisa po kojima je svaki gasovod dužan da primi gas svih dobavljača. Moskva nije pristala da svojim parama postavlja cevi za druge.
Zato je Moskva promenila strategiju i preko Turske dovela gasovod do granica EU, odnosno Bugarske, a za dalje odlučili da bude po propisima EU. Nevolja Brisela je u tome što na tom pravcu drugog gasa osim ruskog gotovo da nema.
Žuri se i Erdoganu
Priliku da zaradi na tranzitu ruskog gasa prema Balkanu i Centralnoj Evropi ne želi da propusti ni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Iako Turska nije u ljubavi s EU, ona je važna članica NATO-a, a Erdogan je još krajem 2017. prilikom posete Beogradu bio jasan: "Mi želimo što pre da dostavljamo gas u Srbiju."
Zarada 150 miliona evra
Srbija će, na primer, od taksi na transport gasa zarađivati oko 150 miliona evra godišnje. Predstavnik Gasprom transporta Dmitrij Gračov saopštio je da prihodi moraju biti veći od taksi za tranzit i da je zato neophodno da ova kompanija rezerviše najveći deo kapaciteta gasovoda, kao što je to učinila u Bugarskoj.
Može i bez dozvole EU
Ruski analitičari smatraju da zemlje učesnice Turskog toka mogu da pristupe poslu i bez odobrenja EU. Tako direktor ekspertske grupe Veta kaže da su dovoljne i nacionalne ekspertize ako je Srbija uspela svoje zakonodavstvo da dovede u saglasnost s Trećim energetskim paketom EU. Međutim, on se boji da se Bugarska opet ne nađe na meti pritisaka i da ne popusti kao prošli put.
Predstavnik Rusije u Međunarodnoj pravnoj asocijaciji, advokat Alim Bišenov, kaže da je pozicija Srbije lukava, odnosno da Beograd sarađuje u potpunosti s Rusijom kako bi dobio svoj deo gasovoda.
Gasni ekspert Vojislav Vuletić ističe da budućnost Turskog toka ne zavisi toliko od Gasproma koliko od funkcionera Evropske unije. Međutim, on smatra da samouverene izjave čelnika ruske kompanije ukazuju da je nekog dogovora sa Evropom očigledno već bilo.
Berlin neće svađu
Oglasili su se i ruski politikolozi koji smatraju da Moskva ima veliki adut. Naime, već je izgrađeno 20 odsto Severnog toka 2 po dnu Baltičkog mora do Nemačke. Budući da stari Severni tok 1 već radi s kapacitetom 12 odsto većim od projektovanog, najmoćnija članica EU ne želi svađu s Kremljom oko Turskog toka.
Od Zaječara do Horgoša
Turski tok čine dve cevi s kapacitetom od po 15,75 milijardi kubnih metara godišnje. Jedna je namenjena potrošačima u Turskoj, a druga bi trebalo da se produži preko Bugarske Srbije i Mađarske s perspektivom povezivanja s gasnim skladištem u Baumgartenu.
Po planu, Bugari bi trebalo da zadrže gas neophodan za njihovu potrošnju, pa bi u Srbiju ušlo oko 11 milijardi kubnih metara, a u Mađarsku bi bilo prosleđeno oko devet milijardi. Gas bi bio preuzet kod Zaječara i prošao bi trasom preko Batočine, Požarevca, Pančeva i Gospođinaca, gde su odgovarajuće gasne stanice i druga postrojenja, do Horgoša.
Pošto je trasa odavno skraćena ulaskom u Srbiju kod Zaječara, umesto kod Pirota, snabdevanje Južne Srbije biće omogućeno interkonekcijom sa Sofijom, odnosno korišćenjem cevi manjeg kapaciteta. Prioritet Srbije bio je da što pre sa Gaspromom dogovori i povećanje kapaciteta Podzemnog skladišta Banatski Dvor sa 450 na 750 miliona metara kubnih.
Predviđeno je da se u budućnosti Turski tok eventualno uveća postavljanjem treće i četvrte cevi. U tom slučaju, treća bi preko Grčke bila usmerena ka Južnoj Italiji, a četvrta bi uvećala tranzitni kapacitet kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. Iz Srbije bi se tada odvojili kraci ka Hrvatskoj (52 kilometra) i Republici Srpskoj (105 kilometara), dok predsednik Mađarske Viktor Orban namerava da izgradi trasu prema Sloveniji. Prilikom poslednje posete Vladimira Putina Beogradu, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da računa na uključivanje u Turski tok.
Bitka za zarđalo gvožđe
Ovim poslom Srbija, Bugarska i Mađarska uvučene SU u geostratešku igru velikih sila u Ukrajini. Naime, Rusija preko Ukrajine izvozi oko 56 milijardi kubnih metara gasa od čega Kijev zarađuje oko 3,3 milijarde evra. Vašington se iz petnih žila upire da sačuva ovaj prihod i spase od bankrota režim ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Rusi su za utehu obećali da će po isteku ugovora 2021. ostaviti Ukrajini 10 do 15 milijardi. Međutim, ukrajinski gasovodi su izgrađeni 1970. godine i od tada nije ni kopejka uložena, te predstavlja gomilu zarđalog gvožđa koje Kijev grozničavo uzalud pokušava da proda. Kada ti gasovodi postanu neupotrebljivi otvoriće se mogućnost za postavljanje novih cevi Turskog toka.
