Atentat na Olivera Ivanovića - godinu dana posle
Nerešeno ubistvo jednog od najistaknutijih lidera kosovskih Srba nameće se kao prvorazredno političko pitanje u Srbiji.
Dok Priština i Beograd razmenjuju optužbe, sve je manje nade da će ubice Olivera Ivanovića biti pronađene.
Mala grupa ljudi okupila se u prošle subote kod na beogradskom Novom groblju kod Ivanovićevog groba u Aleji Velikana kako bi mu održala jednogodišnji pomen.
Na kratkoj ceremoniji, održanoj pet dana uoči godišnjicnje Ivanovićevog ubistva, nije bilo govora, mada joj je osim članova Ivanovićeve porodice prisustvovalo nekoliko lidera opozicionih stranaka i pokreta, koji su ćuteći stajali sa strane.
Ali se zato o Ivanovićevom ubistvu mnogo govorilo tokom sledećih nekoliko dana, a na samu godišnjicu, 16. januara, u Beogradu je najavljen veliki skup u znak protesta što su Ivanovićeve ubice još na slobodi.
Ko je bio Oliver Ivanović?
Ivanović je rođen 1. aprila 1953. u selu Rznići kod Dečana. U mladosti je želeo da bude pilot, ali je zbog urođene očne mane morao da napusti studije na Vojnotehničku školu u Zagrebu i vratio se na Kosovo, gde je postao inženjer i šampion u karateu.
Šira javnost je za njega čula nakon završetka kosovskog rata 1999, gde se pojavio kao jedan od lidera "čuvara mosta" koji su kontrolisali most koji spaja severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu.
Nakon oktobarskih promena bio je jedno vreme na čelu Srpskog nacionalnog veća, ali je brzo pao u nemilost Beograda, između ostalog zato što se otvoreno zalagao za izlazak Srba na kosovske izbore.
U dva navrata bio je poslanik u parlamentu Kosova, a od 2008. do 2012. i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju dok je ministar bio Goran Bogdanović. Sem toga je bio jedan od retkih srpskih političara koji tečno govorio albanski.
Proces
U januaru 2014. Ivanović je iznenada uhapšen na osnovu optužnice za ratne zločine koju je protiv njega podigao tužilac Euleksa, pravosudne misije Evropske unije na Kosovu.
Ovo je za mnoge bio šok, jer Ivanovića do tada niko, čak ni ekstremni albanski nacionalisti, nije dovodio u vezu sa ratnim zločinima. Optužnica ga je teretila da je kao član srpskih paravojnih formacija u dva navrata (1999. i 2000.) organizovao maltretiranje i ubistva albanskih civila u Mitrovici.
Tokom većeg dela suđenja, koje je trajalo tri i po godine, Ivanović je boravio u zatvoru, najpre u Prištini, a zatim, posle štrajka glađu u Mitrovici, da bi poslednjih šest meseci proveo u kućnom pritvoru.
Prvostepeno je po jednoj tački optužnice osuđen na devet godina zatvora, dok je po drugoj oslobođen.
Pušten je na slobodu tek u junu 2017, nakon što je kosovski Apelacioni sud potvrdio oslobađajuću presudu, dok je osuđujuću poništio i naložio ponovno suđenje.
Kampanja
Rešen da nastavi političku karijeru, Ivanović se u avgustu 2017. kandidovao na izborima za gradonačelnika Mitrovice, ispred Građanske inicijative SDP - stranke koju je sam osnovao i vodio.
Tokom izborne kampanje, u kojoj mu je glavni rival bila Srpska lista, bliska beogradskim vlastima, Ivanović i saradnici bili su izloženi brojnim pretnjama, zbog čega su se neki povukli
Zapaljen mu je automobil, a u dvorište jednog od bliskih saradnika bačena je bomba, dok je u beogradskim provladinim medijima bio označen kao izdajnik i strani špijun.
Ivanović je, pak, kritikovao način na koji se u Beogradu pristupilo procesu normalizacije odnosa sa Prištinom i alagao se da se taj proces zamrzne dok se ne stvore povoljnije okolnosti.
Ali pre svega se žalio da je Srpska lista, uz podršku Vlade Srbije i organizovanih kriminalnih grupa, zavela strahovladu u Mitrovici.
"Da se odmah razumemo: ti ljudi [Srbi]se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica... To su kriminalne strukture uvezane sa politikom u kojima vlada paničan strah od naše kandidature", rekao je u intervjuu za beogradski nedeljnik Vreme u septembru 2017.
Ivanović je na izborima dobio 16 odsto glasova. Pobedio je Goran Rakić, kandidat Srpske liste.
Atentat i istraga
Manje od tri meseca nakon izbora, 16. Januara 2018, Ivanović je ubijen s pet metaka u leđa dok je ulazio u svoju kancelariju u Mitrovici. Pucano je iz automobila koji je brzo potom nađen spaljen. Nije bilo svedoka.
Istragu o ubistvu paralelno vode nadležni organi iz Beograda i Prištine koji, međutim, jedni druge međusobno optužuju da kriju dokaze i ometaju pravdu. Sem toga, i jedni drugi tvrde da je ubistvo organizovao neko sa suprotne strane.
U novembru prošle godine, specijalne snage kosovske policije privele su četiri osobe iz severne Mitrovice zbog sumnje da su povezane sa atentatom.
Jedna od njih je brzo puštena, ali u pritvoru su ostali dva policajca Kosovske policijske službe (KPS) - Dragiša Marković i Nedeljko Spasojević, kao i izvesni Marko Rošić.
Sem toga, Priština potražuje Milana Radoičića, kosovskog biznismena koji je u međuvremenu postavljen na čelo Srpske liste, koji se sklonio u Beograd.
Srpske vlasti su odbile da izruče Radoičića, ali su ga ispitale uz pomoć detektora laži.
"Radoičić je prošao je na poligrafu za ubistvo Ivanovića i ne samo da ga nije ubio, nego nije ni učestvovao u organizaciji logistici, pomaganju, podstrekavanju", objavio je nakon toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić" preko Radio Televizije Srbije.
Stručnjaci, međutim, ukazuju da se poligraf ni u Srbiji ni u većini zemalja u svetu ne priznaje kao validan sudski dokaz.
Čekajući pravdu
I dok su zvanične vlasti Kosova i Srbije veoma škrte na rečima kad je reč o istrazi, u javnosti se preko tabloida i portala neprestano plasiraju razne teorije o ubistvu, sve odreda nedokazane i neproverljive.
Pre godinu dana, javnost u Srbiji se potresla na vest o Ivanovićevom ubistvu, ali do sada je to osećanje polako poraslo u frustraciju što slučaj dosad nije rešen.
Javnost u Srbiji je posebno osetljiva na političko nasilje koje je obeležilo vladavinu Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina, što možda objašnjava značaj koji se pridaje atentatu na Ivanovića.
Nakon što je Milošević pre 18 godina svrgnut, verovalo se da je s tim gotovo, sve dok 12. marta 2003. nije ubijen Zoran Đinđić, prvi premijer Srbije u postmiloševićevo doba.
Đinđićeve ubice su uhvaćene i osuđene, ali zasad nema osnova za nadu da će istina o ubistvu Ivanovića uskoro biti otkrivena.
Miroslav Ivanović, Oliverov brat i sudija po profesiji, tvrdi da mu se čini da vlasti "ne ulažu dovoljno napora" da nađu ubice njegovog brata, a taj utisak imaju i mnogi građani Srbije.
Da li će demonstranti, koji će u sredu uveče izaći na protesta držeći u rukama sveće umesto pištaljki podstaći političku volju da se slučaj reši ostaje da se vidi.
Međutim jedno je izvesno: atentat na Ivanovića je postao prvorazredno političko pitanje i dok ubice ne budu pronađene, nijedna vlast u Srbiji - ni sadašnja ni buduća - neće moći mirno da spava.
