Bosonoga umetnost
Prva devojka koja je diplomirala na Filozofskom fakultetu i prva dama koja se bavila novinarstvom. Reč je o Užičanki Mariji Magazinović (1882-1968), kojoj je najveća ljubav bila moderan ples, odnosno bosonoga umetnost. Vođena tim zanosom otišla je 1909. u Nemačku. Na Berlinskom univerzitetu je studirala nemački jezik i istoriju umetnosti, ali i pohađala školu čuvene plesačice Isidore Dankan.
Po povratku u Beograd, otvorila je Školu za deklamaciju, estetsku gimnastiku i inostrane jezike. Naziv joj je preporučio tadašnji ministar prosvete Jaša Prodanović, savetom:
- Ne plašite narod sa igranjem i baletom, nazovite školu što skromnije.
U srpskoj prestonici početkom prošlog veka teško se probijao i klasični balet, moderan - nikako. Zanimljivo je da su prvi školovani baletski igrači bile izbeglice koji su u Beograd stigle posle Oktobarske revolucije 1917. pa je Srbija najpre dobila školu modernog baleta, tek 10 godina kasnije i klasičnog, po osnivanju baletskog ansambla Narodnog pozorišta.
Maga je odlazila u Evropu na usavršavanje. Već 1913. je svoju ustanovu preimenovala u Školu za ritmiku i plastiku. Nije prihvatila načelo svojih uzora, Isidore Dankan i Emila Zaka Dalkroza, da se odbaci dotadašnja koreografska baština. Kako je nastojala da se ravnopravno angažuju amateri i profesionalci, i da se ukine sistem igračkih zvezda, u njenu školu su hrlili sugrađani šarolikog uzrasta. Pojedini učenici, poput Luja Daviča i Mile Jovanović, ipak su postali zvezde.
Od 1920. Maga Magazinović je u moderan ples uvela srpske narodne igre, što je četiri godine kasnije oduševilo koreografa Rudolfa fon Labana, koji je održao čas u Školi za ritmiku i plastiku. Deceniju potom, povodom 25. rođendana ove škole, u Narodnom pozorištu su prikazani Magini baleti "Kosovka devojka" i "Majka Jugovića". Bili su oduševljeni i publika i kritika.
Šokirala čaršiju
Pune četiri decenije Maga Magazinović je bila i prevodilac, pisac knjiga i profesor filozofije, nemačkog i srpskog jezika u Prvoj ženskog gimnaziji. Pisala je za dnevni list "Politika", u rubrici Ženski svet, gde su njeni slobodni nazori počeli da skandalizuju beogradsku čaršiju još od 1905, člankom "Obrazovanje ženskinja u Srbiji".
Privatni život Mage Magazinović je takođe bio pun uzbuđenja, ali i nesreća. U braku sa slavistom Gerhartom Gezemanom je preživela smrt prvog deteta, a posle rođenja kćeri Rajne, i dramatičan razvod. Posle Drugog svetskog rata je bila profesor u Državnoj baletskoj školi, a za predmet Istorija igre, Maga Magazinović je napisala i prvi udžbenik.
