Da li je srpska kampanja za povlačenje priznanja Kosova dala rezultate?
"Tačan broj država koje su do sada povukle priznanje Kosova može se utvrditi na osnovu dokumenata. Beograd to pokušava da dokumentuje tako što pokazuje note tih država u kojima one daju do znanja da povlače priznanje ili ga privremeno suspenduju dok se ne završe pregovori Beograda i Prištine o konačnom rešenju. To je jedini način da se utvrdi pravo stanje, sve drugo - pozivanje na usmena priznanja ili na nešto slično - nije verodostojno", kaže za RSE Zoran Milivojević, bivši srpski diplomata.
"Da je priznanje povukao Egipat ili neka država iz Evrope..."
S druge strane, Enver Hasani, profesor međunarodnog prava iz Prištine i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova tvrdi da "povlačenje priznanja suverene i nezavisne države ne postoji ni u praksi, ni u teoriji međunarodnog prava i međunarodnih odnosa".
- Reč je o akciji čiji je cilj da se umiri javnost u Srbiji u odnosu na ono što može da bude konačni ishod dijaloga Beograd-Priština. To je glavna svrha takozvanih povlačenja priznanja Kosova. Inače, radi se o državicama koje nemaju nikakvog interesa za kosovsko pitanje i uopšte za politička zbivanja na Balkanu - ističe Hasani.
- Drugačija bi bila situacija kada bi priznanje povukao, recimo, Egipat, ili neka država u okolini Balkana i dela Evrope na kome se nalazi Kosovo. Onda bi se moglo pričati o tome šta to znači. Ovo što se sada dešava nije ozbiljna stvar - dodaje on.
Pročitajte još:
* Solomonska ostrva povukla priznanje Kosova
Milivojević na to kaže da stav jedne države mogu da izraze njen predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova i da se, po pravilu, to izražava notom.
- Prema tome, ono što je izraženo notom o povlačenju izraz je političkog stava države i ne može se ignorisati, bez obzira što ranija praksa poznaje malo takvih primera. Ali, to ne znači da takvih primera nema i da povlačenje nije moguće. Ako su te zemalje bile značajne kada je vođena kampanja da što više zemalja prizna Kosovo, ne znam zašto bi one bile manje značajne sada kada povlače priznanja. Svaki glas u UN isto vredi - navodi Milivojević.
- Prema tome, koliko je glas Solomonskih ostrva, Surinama ili Madagaskara bio važan kada su priznavale Kosovo, on je isto toliko važna i sada, kada te zemlje povlače priznanja. Ne bih prihvatio da se zemlje tek tako kvalifikuju kao važne ili nevažne, značajne ili manje značajne.
Uostalom, videli smo prilikom ranijih glasanja o prijemu Kosova u UNESCO ili nedavno o prijemu u Interpol da su svi glasovi podjednako važni. Dakle, glas Solomonskih ostrva važi isto toliko kao i glas Sjedinjenih Američkih Država - dodaje on.
"Kad država jednom donese odluku o priznanju..."
Hasani, ipak, kaže da je "priznanje je jednostran akt koji je neopoziv".
- Priznanja Kosova su završena i nepovratna, uključujući i Solomonska ostrva, Surinam i druge zemlje za koje sada Srbija tvrdi da su povukle priznanja. O povlačenju bi se moglo razgovarati samo u slučaju kada bi Kosovo izgubilo suverenost, a nije. Kosovo i dan danas ima onu istu suverenost koju je steklo proglašenjem nezavisnosti.
Kad država jednom donese odluku o priznanju - to je neopozivo, bez obzira šta sadašnje rukovodstvo te države o tome misli. Mislim da srpska kampanja nema neki efekat na međunarodnom planu. To je, pre svega, namenjeno unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji - zaključuje Hasani.
