Tadić nas uporno ignoriše

Da bi EU bila efikasnija u pritiscima na Zagreb da trajno reši imovinska i druga prava svojih prognanih građana, Vlada Srbije treba da definiše problem izbeglih Srba iz Hrvatske kao jedan od svojih prioriteta i počne da vodi aktivnu spoljnu politiku na tom planu, smatra Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji.

Tvrdite da ni 15 godina posle "Oluje" nije napravljen suštinski pomak u rešavanju izbegličkog problema?

- Ako u Hrvatskoj nije rešeno pitanje povratka ili obeštećenja za preostalu pokretnu i nepokretnu imovinu, ako nisu rešena stanarska prava, radni staž, zaostale penzija, učešća izbeglica u transformaciji društvene i državne imovine, spiskovi osumnjičenih i optuženih Srba, kako onda možemo govoriti o suštinskom pomaku.
 

Verujete li u to da će izbegli Srbi kojima su oteti stanovi i ukinuto pravo na otkup, konačno biti obeštećeni?

- Verujem da ključni problemi izbeglih Srba mogu biti rešeni jedino ako Savet ministara EU i Evropska komisija postave dodatne uslove Hrvatskoj za zatvaranje poglavlja 23 pod nazivom "Pravosuđe i temeljna prava", a to je rešavanje svih naših imovinskih, stanarskih i stečenih prava. Preduslov da EU obrati veću pažnju ovom problemu je da Vlada Srbije definiše problem izbeglih Srba iz Hrvatske kao jedan od svojih prioriteta i počne da vodi aktivnu spoljnu politiku na tom planu.

U nekoliko navrata obraćali ste se predsedniku Srbije Borisu Tadiću?

- Uputio sam u poslednja dva meseca tri dopisa predsedniku Tadiću sa molbom za primi delegaciju predstavnika obe krovne organizacije izbegličkih udruženja povodom Svetskog dana izbeglica, povodom posete predsednika Hrvatske Beogradu i povodom obeležavanja 15. godišnjice progona Srba u "Oluja". Na žalost, nismo dobili nikakav odgovor. U pisarnici Predsedništva Srbije rečeno nam je da su dopisi prosleđeni Tadićevom savetniku za Srbe u regionu Mlađanu Đorđeviću.

Da li ste prisustvovali sastanku izbeglica sa hrvatskim predsednikom?

- Ja sam u ime Koalicije udruženja izbeglica i Asocijacije izbegličkih udruženja uputio molbu za sastanak sa Tadićem i Josipovićem. Nažalost, neko u Tadićevom kabinetu, zajedno sa komesarom za izbeglice Vladimirom Cucićem odlučio je da ignoriše izbeglička udruženja. Izabrali su nasumice desetak izbeglica i izveli ih pred oba predsednika.

A da ste bili prisutni, šta biste prvo pitali Josipovića?

- Pitao bih ga da li smatra da Hrvatska treba da postane članica Evropske unije pre nego omogući sadašnjih i bivšim izbeglicama koje žive u Srbiji i u trećim zemljama povrat imovine, obnovu porušenih kuća, stanarsko pravo, zaštitu poljoprivrednog zemljišta, rešavanje problema nestalih lica, radni staž, zaostale penzije, pošteno i fer suđenje, reviziju presuda protiv Srba koje su donete u odsustvu...

U Srbiji deluje oko stotinu izbegličkih udruženja koja su objedinjena u dve krovne organizacije, jedna od njih je i vaša. Čime se bavi toliki broj udruženja?

- Većina nastoji da doprinese realizaciji tri strateška cilja - zaštiti imovinskih, stečenih i drugih prava sadašnjih i bivših izbeglica u Hrvatskoj i Federaciji BiH, rešavanju njihovih problema u procesu integracije i očuvanju i afirmaciji krajiške kulture, tradicije i običaja. Predstavnici većine udruženja su svesni da jedino zajedničkim delovanjem mogu da vrše pritisak na vlade u regionu da konačno trajno i pravično reše problem izbeglica. Nažalost, manji broj iz različitih razloga odbija ideju stvaranja jedne krovne organizacije.