Tadić nas uporno ignoriše
Tvrdite da ni 15 godina posle "Oluje" nije napravljen suštinski pomak u rešavanju izbegličkog problema?
- Ako u Hrvatskoj nije rešeno pitanje povratka ili obeštećenja za preostalu pokretnu i nepokretnu imovinu, ako nisu rešena stanarska prava, radni staž, zaostale penzija, učešća izbeglica u transformaciji društvene i državne imovine, spiskovi osumnjičenih i optuženih Srba, kako onda možemo govoriti o suštinskom pomaku.
Verujete li u to da će izbegli Srbi kojima su oteti stanovi i ukinuto pravo na otkup, konačno biti obeštećeni?
- Verujem da ključni problemi izbeglih Srba mogu biti rešeni jedino ako Savet ministara EU i Evropska komisija postave dodatne uslove Hrvatskoj za zatvaranje poglavlja 23 pod nazivom "Pravosuđe i temeljna prava", a to je rešavanje svih naših imovinskih, stanarskih i stečenih prava. Preduslov da EU obrati veću pažnju ovom problemu je da Vlada Srbije definiše problem izbeglih Srba iz Hrvatske kao jedan od svojih prioriteta i počne da vodi aktivnu spoljnu politiku na tom planu.
Krkobabić blokira dijalog
Kako sarađujete sa potpredsednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabićem?
Početkom 2009. Krkobabić inicira osnivanje nove krovne organizacije i u martu te godine formirana je Asocijacija izbegličkih i drugih udruženja, čijoj je osnivačkoj skupštini on prisutvovao. Od kraja 2008. do danas Krkobabić odbija razgovor sa nama i blokira uspostavljanje dijaloga sa ostalim članovima Vlade, kao i sa predsednikom Tadićem. |
U nekoliko navrata obraćali ste se predsedniku Srbije Borisu Tadiću?
- Uputio sam u poslednja dva meseca tri dopisa predsedniku Tadiću sa molbom za primi delegaciju predstavnika obe krovne organizacije izbegličkih udruženja povodom Svetskog dana izbeglica, povodom posete predsednika Hrvatske Beogradu i povodom obeležavanja 15. godišnjice progona Srba u "Oluja". Na žalost, nismo dobili nikakav odgovor. U pisarnici Predsedništva Srbije rečeno nam je da su dopisi prosleđeni Tadićevom savetniku za Srbe u regionu Mlađanu Đorđeviću.
Da li ste prisustvovali sastanku izbeglica sa hrvatskim predsednikom?
- Ja sam u ime Koalicije udruženja izbeglica i Asocijacije izbegličkih udruženja uputio molbu za sastanak sa Tadićem i Josipovićem. Nažalost, neko u Tadićevom kabinetu, zajedno sa komesarom za izbeglice Vladimirom Cucićem odlučio je da ignoriše izbeglička udruženja. Izabrali su nasumice desetak izbeglica i izveli ih pred oba predsednika.
A da ste bili prisutni, šta biste prvo pitali Josipovića?
- Pitao bih ga da li smatra da Hrvatska treba da postane članica Evropske unije pre nego omogući sadašnjih i bivšim izbeglicama koje žive u Srbiji i u trećim zemljama povrat imovine, obnovu porušenih kuća, stanarsko pravo, zaštitu poljoprivrednog zemljišta, rešavanje problema nestalih lica, radni staž, zaostale penzije, pošteno i fer suđenje, reviziju presuda protiv Srba koje su donete u odsustvu...
U Srbiji deluje oko stotinu izbegličkih udruženja koja su objedinjena u dve krovne organizacije, jedna od njih je i vaša. Čime se bavi toliki broj udruženja?
- Većina nastoji da doprinese realizaciji tri strateška cilja - zaštiti imovinskih, stečenih i drugih prava sadašnjih i bivših izbeglica u Hrvatskoj i Federaciji BiH, rešavanju njihovih problema u procesu integracije i očuvanju i afirmaciji krajiške kulture, tradicije i običaja. Predstavnici većine udruženja su svesni da jedino zajedničkim delovanjem mogu da vrše pritisak na vlade u regionu da konačno trajno i pravično reše problem izbeglica. Nažalost, manji broj iz različitih razloga odbija ideju stvaranja jedne krovne organizacije.
Važnije letovanje nego izbeglice
Da li je Tadić, umesto što je iz Opatije pozvao građane Srbije da letuju u Hrvatskoj, trebalo da ode, na primer u Glinu i otuda pozove izbeglice da se vrate?
|