Srbi ženu tuku, šutiraju, dave, vređaju i siluju
Žrtva porodičnog nasilja u Srbiji je prosečno obrazovana žena, srednjeg životnog doba, nasilje trpi između 15 i 20 godina. Najčešće je udarana pesnicom, šutirana, davljena, uz to vređana i psovana, a u 10 odsto slučajeva i silovana. Međutim, tendencija je da se sve više javljaju mlađe žene koje su već posle nekoliko godina lošeg braka shvatile da nikad neće biti bolje, rekla je Tanjugu koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević.
Ona objašnjava da je najgora situacije kod žena srednjih godina koje su ponele određene modele ponašanja od kojih ne odustaju, a tako vaspitavaju i svoje ćerke.
''Žene od 50 godina će svojoj ćerki od 20 ili 30 reći 'ma nije to ništa strašno i mene je tvoj otac maltretirao, proći će to njega, godine idu, neće moći uvek tako''', navela je Stanojevićeva i dodala da to u opšte nije tačno, jer ''godine idu, ali sa godnima uvek ide i ludilo''.
Ona kao primer navodi slučaj čoveka koji ima 80 godina i zlostavlja svoju ženu od 75 godina. ''To traje i dalje, jer ju je on ceo život zlostavljao, zašto bi sada u 80. promenio neke stvari'', rekla je Stanojevićeva.
Fudbaler gradi kuću za zlostavljane žene
Stanojevićeva je istakla da je potpisala sporazum o saradnji sa jednim fudbalerom koji hoće da finansira kompletnu izgradnju zgrade sa 20, 30 stanova za žene koje izlaze iz "Sigurne kuće" gde bi one boravile od šest meseci do godinu dana bez plaćanja stanarine, do potpunog osamostaljenja. |
Prema njenim rečima u "sigurnim kućama" ima sve više mlađih žena i da je u ovogodišnjih sedam meseci u Savetovalištu primljeno 2.800 poziva.
''One imaju mnogo bolje šanse da nastave samostalan život, samo im je potrebno pružiti šansu pri izlasku iz kuće'', istakla je Stanojevićeva, napomenuvši da je neophodno da institucije, ukoliko se u zemlji želi smanjiti nasilje, podrže ženu kad izađe iz "Sigurne kuće".
''Već treću godinu za redom pričam da žene koje izlaze iz 'Sigurne kuće' treba da dobiju neku materijalni pomoć, otprilike na nivou koliko dobijaju žene hraniteljice u hraniteljskim porodicama'', ukazala je Stanojevićeva i dodala da to nije mnogo, ali je dovoljno da, pored plate, koja često ne iznosi više od dvadesetak hiljada, može sama da se izdržava.
Kaže da saradnja s policijom nije loša, ali i da se veoma često dešava da među pripadnicima policije i dalje postoje predrasude da je žena kriva kada je nasilje u porodici u pitanju.
Aktivistkinja mreže "Žene protiv nasilja" Aleksandra Nestorov je, govoreći o porastu nasilja nad ženama, navela da na nivou države ne postoji jedinstvena evidencija na osnovu koje se može proceniti da li postoji trend rasta. Prema njenim rečima, ipak se može izneti podatak da prosečno godišnje pomoć od Autonomnog ženskog centra zatraži oko 1.000 žena.
Nestorov je kazala da su žene (78 odsto) te koje najčešće prijavljuju nasilje u porodici - psihološko, fizičko, ekonomsko nasilje i uznemiravanje. Oko 9,3 odsto prijava dolazi zbog seksualnog nasilja, silovanja, pokušaja silovanja i seksualnog uznemiravanja, osam odsto prijava zbog trauma usled diskriminacije, seksizma, rasizma, homofobije i u sedam odsto slučajeva se radi o traumama usled loših porodičnih odnosa, alkoholizma i slično.
Žena je tučena, davljena, šutirana, psovana i silovana
Na osnovu rezultata istraživanja "Krivično delo nasilja u porodici - aktuelna pravosudna praksa", koje je rađeno u Beogradu i Nišu, u više od 50 odsto slučajeva koji su procesuirani vršeno je samo fizičko nasilje, udaranje pesnicom, šutiranje, davljenje, šamaranje, ujedanje, izvrtanje ruke, udaranje drvenom palicom, kaišem, udaranje glave žrtve u zid, ubadanje nožem. U 40 odsto slučajeve postoji i fizičko i psihičko nasilje, a samo psihičko koje podrazumeva vređanje, psovanje, uznemiravanje telefonom, pretnje da će zapaliti kući, baciti bombu, pobiti sve u preostalim slučajevima. |
Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović ističe da je poseban problem blaga kaznena politika slučajevima nasilja nad ženama.
''Kada se nasilje prijavljuje policiji, 50 odsto svih prijavljenih slučajeva tj. nasilnika prođe sa upozorenjem, oko 30 do 40 policajaca piše prekršajne prijave, a svega oko 10 odsto 'ide u krivicu''', rekla je Macanovićeva. A od tih 10 odsto slučajeva koji završe u krivičnom postupku, njih 90 odsto najčešće zarade uslovne kazne.
''Nije problem uslovna kazna kao takva, već što ne postoji nadzor nad takvom kaznom i što vi ne znate da li je onaj kome je izrečena uslovna kazna prekinuo da vrši nasilje ili je nastavio sa tim, jer ga niko ne kontroliše'', smatra Macanovićeva.
