Francuz, srpski zet: Makron stao uz poražene
Obeležavanje 100 godina od završetka Prvog svetskog rata izazvalo je velike polemike u srpskoj javnosti zbog načina na koji je, kako mnogi tvrde, Srbija kao zemlja pobednica tretirana. Umesto na glavnoj tribini, Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, sedeo je među manje rangiranim gostima.
Osim u Srbiji, ovakav gest izazvao je buru negodovanja i u Francuskoj, a jedan od kritičara ovakvog postupka je i Maksim Kabaji iz grada Turkuan kod Lila, inače savetnik gradonačelnika u ovom mestu i član regionalnog veća Departmana Nord.
U razgovoru za "Vesti" ovaj političar i srpski zet komentariše odnos prema Srbiji tokom obeležavanja 100 godina od Dana primirja.
- Smatram očiglednim da se međunarodno obeležavanje stogodišnjice Velikog rata održi u Parizu, s obzirom na Versajski sporazum iz 1919. godine. Žalim što je predsednik Emanuel Makron odbio organizaciju vojnog defilea, s obzirom na to da je to bila tradicija svakog 11. novembra, sada pod izgovorom da ne bi "naljutio" zemlje gubitnice iz 1918. godine. Što se tiče predsednika Vučića, tužan sam zbog tretmana koji je imao u režiji francuske diplomatije. Šokantno je i teško oprostivo - kaže Kabaji.
Oženjen Branislavom Đokić Kabaji iz Beograda, on je mnogo puta bio u Srbiji i imao priliku da se upozna sa srpskom kulturom i tradicijom.
- Naši odnosi su prijateljski odnosi, sa pauzom nametnutom tokom devedesetih godina prošlog veka. Međutim, naša dva naroda su uvek čuvala to prijateljstvo, i Srbi i Francuzi će učiniti sve da naše vlade ponovo budu prijatelji - dodaje Kabaji.
Pre ulaska u politiku, ovaj diplomac najelitnije vojne škole San-sir službovao je kao francuski oficir na Kosovu početkom 2000. godine, gde je i upoznao buduću suprugu koja je radila kao prevodilac za francuski kontingent stacioniran na severu Kosmeta.
- U Kosovskoj Mitrovici sam upoznao žene i muškarce koji su više bili razočarani nego besni onim što je francuska vlada prethodno učinila. Nakon tog prvog utiska, video sam ljude velikodušne, prijateljski nastrojene, hrabre, solidarne i dobrodušne - priseća se Kabaji.
Kako navodi, francuski vojnici su se trudili da zaštite srpski živalj, što su i pokazali tokom martovskog pogroma 2004. godine.
- Da, vrlo dobro se sećam tih dešavanja, pošto su glavni štab mog puka i 4. voda bili na licu mesta i branili srpski živalj. Nekoliko vojnika je dobilo ordenje za svoje akcije. Tada je naša armija izvela padobranski desant, u kome nisam učestvovao, čime je pokazala da je Francuska odbila da ostavi Srbe same na nemilost Albancima - priča Kabaji.
Padobranski desant koji pominje, kako su preneli francuski mediji, dogodio se tokom najvećih nemira i napada na Srbe, njihove crkve i manastire. Situacija je bila dramatična i bilo je neophodno da se nešto hitno uradi kako bi se spasili preostali Srbi i verski objekti. Vrh Francuske u tom trenutku donosi odluku da se padobranska regimenta koja je bila na borbenom dežurstvu hitno prebaci na Kosmet.
Ukrcali su se u transportne avione, preleteli Evropu i iskočili iz letelica nad Kosovom. Padobranski desant je uspešno okončan, padobranci su zauzeli borbene pozicije i time su svim ekstremistima pokazali da Francuska neće mirno gledati uništavanje verskih objekata i napade na Srbe. Ekstremisti su nakon toga ustuknuli.
Nema budućnosti sa korupcijom
S obzirom na to da često posećuje Srbiju i Beograd, Kabaji je vrlo dobro upoznat sa situacijom u Srbiji i problemima sa kojima se ona suočava. Intenzivno radi na tome da se srpsko-francuski odnosi prodube.
- Da bi se to desilo, Srbija bi trebalo da ima solidne i čvrste državne institucije. Korupcija ili loše korišćenje državnog novca moraju nestati da bi se dalo mesta funkcionisanju države u korist njenih stanovnika - objašnjava Kabaji kako vidi Srbiju i šta treba da uradi kako bi se ona pridružila klubu uspešnih evropskih država.
Volim toplinu vašeg naroda
Ovaj srpski zet je posle ženidbe Branislavom, kao kapetan francuske vojske istupio iz armije i opredelio se za civilni život. Prvo je radio u nekoliko osiguravajućih kuća, a onda se aktivirao u partiji UMP, sadašnje republikance, stranci desnog centra.
- Dolazim sa suprugom svake godine u Srbiju. Volim toplinu ljudi, porodičnu povezanost, Srbi su dosta slični Francuzima. Vole i poštuju porodicu, vole da se okupljaju, zajedno uživaju u jelu i piću - dodaje ovaj srpski zet.
Na kraju, poručuje Srbima i Srbiji da na njih Francuzi i dalje računaju.
- Za mene je Srbija još uvek duboko obeležena ratom na Kosovu i izolacionizmom kom je bila izložena. Ono što Srbi moraju da nauče, jeste da poštuju zakone i pravila koja prave upravo za sebe same, nešto poput Grčke, te će to učiniti zemlju jačom i sposobnom da se nametne na međunarodnom planu kao pouzdana država na koju možemo računati - zaključuje Kabaji.
Pradeda solunac sa kraljevim ordenom
Osim što je oženjen Srpkinjom, Kabaija još jedna stvar duboko povezuje sa Srbijom: njegov pradeda Ahil Kabaji bio je solunski ratnik i sa srpskom vojskom je učestvovao u probijanju fronta i oslobođenju Srbije.
- Odmalena sam znao da je brat mog pradede poginuo u Prvom svetskom ratu, pošto je njegovo ime napisano na spomeniku palim borcima u Turkuanu. Detalje sam saznao tek kad sam odrastao, jer su to teme o kojima u porodici nismo pričali. Sa vojnom karijerom pradede upoznao sam se 2014. godine u arhivi Turkuana - kaže on.
Da bi Turkuan i Francuska dostojno obeležili proslavu 100 godina od Velikog rata, više od godinu dana su istraživali vojne karijere vojnika iz Turkuana. Tako je Kabaji saznao da je Ahil bio dodeljen inženjerskom puku i da je bio na Solunskom frontu.
- Na Ahilovom kartonu je pisalo da je bio odlikovan ordenom komemorativnog saveznika Prvog svetskog rata, zvanog Pobednički orden, koji je ustanovljen zakonom 20. jula 1922. godine i dodeljivao ga je kralj Aleksandar, te Komemorativnim ordenom rata za slobodu i jedinstvo ustanovljenim decembra 1920. godine. Njegov orden nažalost nisam našao među porodičnim stvarima, a tek nedavno, moja supruga Branislava je pronašla takav srpski orden iz rata 1914-1918 i poklonila mi ga za rođendan - prepričava Kabaji.
