Srpska zastava na pola koplja
Naravno da se nikad neće otkriti da li je sve što se dešavalo tokom pariske ceremonije obeležavanja stogodišnjice potpisivanja mira u Velikom ratu teklo spontano, režirano ili zlonamerno, pogotovo u odnosu na Srbiju, ali je evidentno da nam, kao zemlji heroja, tog dana ništa nije išlo naruku.
Ukomponovano sa svim događajima, sutradan po završetku proslave, o svom osećanju poniženja, za "Vesti" je govorila Stana Bilbija, dugogodišnji srpski zastavničar na svim francuskim zvaničnim jubilejima i manifestacijama, koja je i ovaj put odradila sve što je trebalo, ali se, ipak, loše provela.
Za ženu nema protekcije
- Veče uoči proslave na imejl mi je stiglo obaveštenje o satnici okupljanja, dakle, u sedam ujutro sam stigla na Port Majo, ali dalje kolima nisam mogla, sve je bilo blokirano. Trebalo mi je 20 minuta žurnog koraka da stignem do Trijumfalne kapije. Ovaj put sam se opredelila za srpsku vojnu zastavu, iako mi je bila mnogo teška, a pogotovo kad se kišom natopila, odlučila sam da joj moram pronaći vidljivo mesto - priča Stana.
Uz nju su na zborno mesto stigle još dve srpske trobojke, takođe zvaničnih zastavničara Petra -Pepija Petrovića i Slobodana Đekića.
- Naš prijatelj David Mišel, oduvek ceremonijal majstor pod Trijumfalnom kapijom i nekako odgovoran za nas, bio je odsutan (nije došao ni na groblje Tije), pa se ispostavilo da smo sada slabo viđeni. Pepiju i Slobodanu su odmah dodelili mesto u poslednjem redu nosilaca zastava, u dnu, a ja sam čvrsto odlučila, a i kao žena obično imam malu protekciju, da se borim za vidljivo mesto. I, samo sam donekle uspela, na početku sam iskreno bila srećna što imam prvi red, sve dok me dva izuzetno nekorektna (skoro da bih rekla kabadahije) američka zastavničara nisu grubo izgurala - otkriva Stana.
Otišla pre kraja
Jedan pukovnik, iz strane organizatora, takvu situaciju prihvata, ne obazire se na mene.
- Ta dva i jedina Amerikanca su im kao bogovi, meni kolege zastavničari daju znak i dovikuju da nastavim svoju borbu, da budem uporna, ali jedino što sam uspela jeste da moju srpsku zastavu, iz drugog reda, proturivši ruku, proguram između dve američke zastave. Mnogo sam se ružno osećala, ali iz principa nisam htela da popustim.
Stana priča da, iako se tokom ceremonije trudila, nigde nije videla predsednika Vučića:
- Svi gosti su prolazili pored nas, ali zaista, iako sam se trudila, nigde, ni u jednom jedinom trenutku nisam uočila predsednika Srbije. Bilo mi je neprijatno i mnogo sam se iznervirala.
U takvom napetom stanju, a i dobro pokisla, Stana je odlučila da ne sačeka kraj, već je, čim su delegacije počele da izlaze, spakovala svoju zastavu sa namerom da napusti to mesto, a ponavlja:
- Bila sam ljuta, ljuta. Samo smo mi zastavničari i novinari celo vreme stajali na kiši, za sve druge su postavljeni krov i zaštita. Svi smo bili mokri i nezadovoljni.
Stana opisuje i dalji tok ovog velikog memorijalnog dana:
- Posle smo produžili u Palatu invalida na ručak za sve nas, ali smo se i ponovo vratili do Trijumfalne kapije gde su, malo sa strane, deca polagala cveće, za tu uslugu zamolio nas je admiral Anri Lakaj, inače Srbima verni prijatelj - kaže Stana.
Blokadom na cveće
- U sastavu delegacije Železnice Srbije (obišli su i srpsku lokomotivu postavljenu ispred Palate Invalida i bili na groblju Tije) na ceremoniju je stigao i Aleksandar Simonović, predsednik Opštine Prokuplja. Nameravao je da položi cveće, ali ništa od toga, sve je bilo blokirano. Razočaranje nije krio. A i meni je sve vreme bila knedla u grlu - priča Stana.
Kaznene mere za neposlušne
Stogodišnjica primirja u Prvom svetskom ratu počela je i završila se onako kako su programirali ideolozi globalizacije: počelo je sa isticanjem zastave terorističke SAD-NATO tvorevine, lažne države Kosova, a završilo se ponižavanjem i omalovažavanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, napisao je u otvorenom pismu srpski aktivista iz Francuske Sima Mraović.
- Isticanje kosovske zastave i mesto predstavnika Kosova na vidnom mestu svečane tribine, nisu bili nepromišljen propust organizatora. Bile su to osmišljene kaznene mere upućene još uvek nepokorenoj Srbiji i srpskom narodu, za njihovu neposlušnost pred ideolozima globalizacije, Jer, osnovni cilj globalizacije je, između ostalog, da slomi jedinstvo nacionalne države, da ga liši nacionalnog ponosa i kolektivnog pamćenja - zaključuje Mraović.
Javni čas sramnog Makronovog predavanja "o miru" nije uvažio činjenicu da je Srbija bila častan saveznik Francuskoj u Prvom i Drugom svetskom ratu, da je uprkos tome Francuska bila jedna od ključnih učesnika u rušenju SFR Jugoslavije, podele srpskog naroda i okupacije srpskih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije - podseća Mraović.
Postupak prema predsedniku Srbije na obeležavanju mira u Prvom svetskom ratu srpski narod neće zaboraviti. Bio je to neprijateljski čin protiv srpskog naroda i srpske države, poručuje ovaj aktivista.
Mraović dodaje da je sramota "na Srpskom kulturnom centru koji nije dostojanstveno primio predsednika Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine Ljubomira Markovića i članove udruženja".
Zašto smo dozvolili poniženje?
"Međutim, ruku na srce, velika sramota ovog kišnog, 11. novembra 2018. godine, počiva i na mnogim Srbima. Pre svega na Vladi Srbije i njenom predsedniku što je svojim prisustvom dao mogućnost da se ovaj ponižavajući i unapred planiran događaj ostvari.
Time su predsednik i Vlada doprineli, ne samo poniženju srpskih žrtava iz Prvog svetskog rata, već su ponizili i sopstveni narod u današnjoj, okupiranoj Srbiji.
Sramota je na ambasadoru Srbije u Parizu što, koliko nam je poznato, nije javno uložio diplomatski protest na iznošenje kosovske zastave u crkvi Notr-Dam".
"Ismejani smo zbog gluposti"
Na izvinjenje francuske Ambasade u Beogradu reagovao je i Maksim Kabai, političar iz opozicione stranke Republikanci i srpski zet. On je na konstataciju Ambasade da se radi o nespretnosti naveo da "ovo ne zovem nespretnost, ali je prava glupost!!! Francuska diplomatija je ismejana pred 70 glava država i vlada".
Na Tviteru je reagovala i Marin le Pen, lider opozicionog Nacionalnog fronta.
"Bila sam šokirana načinom na koji je srpski predsednik bio tretiran u nedelju, kada je predsednik Kosova, koje nije postojalo 1914-18. godine, bio iza Emanuela Makrona. Podsećam da je Srbija u ovom ratu izgubila četvrtinu svog stanovništva", navela je le Penova.
