Dačić: Želimo da zatvorimo Pandorinu kutiju na KiM
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, poručio je danas u Stazburu da Beograd veoma uvažava princip teritorijalnog integriteta, samo se, dodao je, postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje.
Jer, kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa vicekancelarom Austrije Hajnc Krijanom Štraheom, priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosoo i narušio teritorijalni itegritet i granice Srbije sada govoi o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova.
- Principi, neko kaže ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo - kazao je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.
Podsetio je da, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa idejom o mogućem principu o kojem treba razgovrati, a to je, kaže, bio samo jedan od predloga, a drugih predloga nema.
- To je pitanje tog razgraničenja takozvanog. To se još nije elaboriralo. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje već u startu, ili neki pojedinci, da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvežavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer, priznaćete, da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima - naveo je Dačić.
Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, bilo je provincija u okviru Srbije isto kao i Vojvodina.
Pročitajte još:
* Štrahe: Kosovo ne može u Interpol, a ne može ni vojska
* Vučić: Verujem da će SAD razumeti naš stav po pitanju vojske
Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu na primer niko ne spominje, zapitao je šef srpske diplomatije.
- Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo - takođe je zapitao Dačić.
Tako da, kako je rekao, kada neko govori o opasnostima od razgraničenja, stvaranja etničkih država, šta je bio zahtev za Kosovo kao nezavisnu državu?
- O kakvim to etničkim principima govorite? Kada je u Prištini 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je nekad bio glavni grad Srbije u 14. veku, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 230.000 Srba proterano 1999. godine po podacima Ujedinjenih nacija, a vratilo se za 19 godina svega 1,9 odsto i to niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu - naveo je.
Isto tako, dodao je, i kada govorimo o Sarajevu, gde je 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a sada ih ima svega nekoliko hiljada.
U Hrvatskoj je 1991. godine, na primer, rekao je Dačić, živelo 560.000 Srba, sada ih ima svega 180.000.
- Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a drugih naroda manje koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe - zaključio je Dačić.
