Utorak 21. 1. 2020.
Washington
00
  • Chicago
    -30
  • New York
    -60
  • Belmont
    -70
  • Atlanta
    10
  • Boston
    70
  • Firt
    -20
  • Denver
    00
  • Detroit
    -30
  • Dover
    00
  • Hartford
    -30
  • Orlean
    -20
  • Helena
    00
  • Ren
    -80
  • Honolulu
    190
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    170
  • Salem
    -30
  • Santa Fe
    20
  • Tampa
    100
  • Topeka
    -70
0
Petak 19.10.2018.
00:55
Nenad Ljubinković - Vesti A

Srpski mitovi i kultovi (5): Potpisi na Đurđevdan

Prva upadljiva razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara jeste u određivanju dana slavljenja Hristovog rođenja i datumu započinjanja nove godine. U početku su svi narodi proslavljali novu godinu započinjanjem agrarne sezone i početkom poljskih radova.

wikipedia.org
Putokazi i za hajduke: Đurđevdan i Mitrovdan

Stari Egipćani, na primer, svetkovali su 12. juna vezujući je za poplave izazvane rekom Nil, Vavilonci su pak slavili, iz sličnih razloga, u vreme prolećne ravnodnevice između 15. i 25. marta. U Rimu se slavila 1. marta. Snaženjem države kao organizacije, opredeljivanjem za kult novca i materijalnih dobara, slavljenje nove godine je prebačeno na 1. septembar (u Vizantiji, Rusiji, Srbiji... - u zemljama opredeljenim za tzv. pravoslavno hrišćanstvo), odnosno u vreme jesenje ravnodnevice (Jevreji) u znak "svođenja završnog računa" nakon obavljene žetve, odnosno berbe.

Prema gregorijanskom kalendaru, nova godina počinje 1. januara, kao navodno praznovanje Hristovog obrezivanja (osmi dan po rođenju), a prema julijanskom to se zbiva, iz istih razloga 14. januara. Datum Hristovog rođenja, prema kome je određen i datum obrezivanja - utvrđen je tek u četvrtom veku nove ere, a preuzet je datum rođenja boga Mitre, čiji je kult bio veoma popularan među rimskim legionarima. Snaženju države i centralne vlasti daleko je više pogodovalo hrišćanstvo koje je insistiralo na vrlini trpljenja, negoli "vojnički" mitraistički kult.

U srpskom narodnom kalenadru godina nije započinjala ni 1. januara, niti 14. januara na Mali Božić, kako je to danas u narodu rašireno. Narod je nekada početak nove godine stavljao u neko drugo vreme.

Narodna godina

Bilo je krajeva koji su bili skloni 1. septembru, odnosno datumu početka vizantijske nove godine. Nekoji su, pak, smatrali da nova godina počinje u martu odnosno 1. marta, kao što je započinjala u rimskom carstvu, ili, čak, 27. marta.

"Narodna godina nastaje s jeseni, pošto se ljetina sabere, kao i crkvena 1. septemvrija" - pisao je Vuk Karadžić u znamenitom nezavršenom delu "Život i običaji naroda srpskog".

Hirovita priroda

Budući da je život na selu zavisio i od hira prirode, ali i od vlastite umešnosti i odgovornosti, narod je i te kako obraćao pažnju kada šta treba raditi. Sadnju je, pre svega, valjalo obavljati dok je mesec u usponu i za vreme punog meseca, ne kada slabi. Vekovno iskustvo je kazivalo da sve ono što se posadi dok je mesec u usponu - bolje napreduje. Tokom vekova, zavisno od klimatskih uslova, narod je izradio osobeni kalendar privrednih radova.
 

Pored neslaganja u datumu početka nove godine, srpski narodni kalendar pokazuje i nekoje druge značajne osobenosti. Za srpski narodni kalendar bitna je podela godine na dva polugođa: zimsko i letnje. "Zimska" polovina godine traje od Mitrovdana do Đurđevdana, a "letnja" polovina od Đurđevdana do Mitrovdana. Narod poznaje podelu godine na mesece i ima brojne vlastite nazive za svaki mesec u godini.

Međutim, kada se trudi da upamti vreme događanja nečega izuzetno važnog za pojedinca ili kolektiv - događaj se vezuje za određeni praznik u godini, ili, pak za određeni dan. Tako se pamti da se nešto dogodilo na Mali Božić, na Cveti, sutradan po Svetom Iliji, na Malu Gospojinu, uoči Blažene Marije, treći dan po Svetom Nikoli, u peti četvrtak po Božiću, u Zadušni ponedeljak, u Beli petak itd. "Poslovna godina", što je, ne manje zanimljivo, takođe započinje Đurđevdanom ili Mitrovdanom. Ugovori o najmu radnika, davanju zemlje u zakup - sklapali su se upravo na te praznike.

Važnost ugovora bila je, prema dogovoru: šest meseci, ili godinu dana, opet do Mitrovdana ili Đurđevdana. Početak proleća vezivao se u narodu za Sretenje (to je delimično ostalo upamćeno i u Beogradu između dva svetska rata i uklopljeno u gradsku folklornu priču o mečki Božani, stanovniku zoološkog vrta, njenom buđenju iz zimskog sna, upravo na Sretenje, a sve to povezano sa osobenom folklornom dugoročnom prognozom vremena).

Kalendarski međaši

Jesen u narodnom kalendaru započinje ili Svetim Ilijom - "od Svetog Ilije sunce sve milije" (u brdskim krajevima), ili Preobraženjem - "sve se preobrazi". Zavisno od oblasti i klime - postoje i drugačija narodna određivanja početka proleća, odnosno jeseni.

Zabeleženi su i drugačiji počeci zime, odnosno leta. U iscrpnoj monografiji o srpskim narodnim običajima u boljevačkom srezu, Savatije M. Grbić veli kako narod iz boljevačkog kraja smatra da proleće traje od Mladenaca (9./22. mart) do Vidovdana (15./28. jun), leto od Vidovdana do Male Bogorodice (Male Gospojine, 8./21. septembar), jesen od Male Bogorodice do Svetog Andreje (30. novembar - 13. decembar). Zima, pak, od Svetog Andreje do Mladenaca (9. mart). Praznici oko Božićnih poklada prema gregorijanskom kalendaru ne pripadaju zimskim praznicima, međutim Mila Bosić ih pridružuje zimskim, "jer su mnogim svojim elementima običajne prakse direktno vezani za veliki praznik Božić". Bele poklade i Teodorova subota svrstane su u prolećne, jer po svemu pripadaju krugu praznika kojima se najavljuje i proslavlja najveći hrišćanski praznik - Uskrs.

Kretanje Sunca i Meseca

Narod je pažljivo pratio i "kretanje" Sunca i kretanje Meseca. Određenim obredima obeležavao je zimski i letnji solsticij - vreme kada se Sunce nalazi u najudaljenijim tačkama enkliptičke putanje u odnosu na nebeski ekvator. Kod nas se zimski solsticij događa približno 21. decembra i predstavlja vreme kada je najduža noć i najkraći dan.

Letnji solsticij se događa približno 21. juna i tada je najduži dan, a najkraća noć. Ekvinocij, odnosno ravnodnevica, događa se na našim prostorima približno 21. marta i 23. septembra. Tada je Sunce u zenitu iznad ekvatora, a dan i noć su jednake dužine. Dva solsticija su veoma uzbuđivala čoveka od iskoni. Naš narod ih je predano slavio, svečano obeležavao. Letnji solsticij proslavljao se Ivanjdanom (24. jun/ 7. jul), a zimski Badnjim danom i Božićem (24. i 25. decembar/ 6. i 7. januar).

Očigledno je da se i pored najbolje volje ne mogu smešati zvanični i narodni kalendar. Uostalom, prava podela narodnih praznika prema narodnom kalendaru mogla bi da bude samo na dva polugođa sa međašima: Đurđevdanom i Mitrovdanom. I u hajdučkom životu, Đurđevdan i Mitrovdan bili su orijentiri. Četa se na Mitrovdan, sa nestajanjem i poslednjeg listopadnog zelenila rasturala i razmeštala pojedinačno u pripremljene zimovnike kod jataka, a o Đurđevdanu, pod okriljem šume, zaklonjena lišćem, gustim zelenilom - iznova se okupljala.

Sutra - Srpski mitovi i kultovi (6): Preci kao anđeli čuvari

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2020 © - vesti online