Milić: Rusija ne želi pomak u pregovorima između Beograda i Prištine
Direktorka CEAS-a Jelena Milić smatra da Rusija ne želi bilo kakav dogovor između Srbije i Kosova, zbog čega se, kaže, Srbija sada nalazi između dve vatre.
Ona poručuje da će od saradnje sa Rusijom zavisiti podrška Trampove administracije našoj zemlji.
Ona je za program "Radio Kosova 2" na srpskom jeziku, a komentarišući rezultate nedavne posete Moskvi predsednika Srbije, kazala da je, uprkos nedovoljnim zvaničnim informacijama o tom susretu, jasno da Rusija ne želi pomak u pregovorima između Beograda i Prištine.
Kako objašnjava, što duže odustvo dogovora Beograda i Prištine, produžava period "ulaska Rusije" i omogućava postojanje "jedne neuralgične tačke koju može da eksploatiše za svoje interese".
- A ti interesi služe pre svega za podrivanje i diskreditaciju evropskih politika u regionu. Zbog toga se Srbija sada nalazi između dve vatre - kaže Milićeva.
Od saradnje s Rusijom zavisiće i eventualna podrška koju Srbija očekuje od Trampove administracije, zemalja EU i NATO, poručuje Milić.
U tom smislu kaže da bi bilo veoma kontraproduktivno da Srbija od Rusije nabavi helikoptere
Pročitajte još:
* "Kosovo više nije 'čedo', pozicija Srbije sve jača"
MI35, za šta, dodaje, ima indicija.
- To se malo zna i u Srbiji, ali kupovina vojne opreme iz Rusije može da utiče na odnose sa SAD zbog sankcija koje joj je Vašington uveo, a zbog mešanja Rusije u Ukrajini i mešanja u unutrašnje stvari partnerskih zemalja - navela je Milićeva.
Ona je ocenila da je komunikacija Srbije i NATO danas mnogo bolja, ali da ima još prostora za unapređenje saradnje i u okviru sadašnjeg statusa u odnosima, kada se Srbija određuje kao vojno neutralna.
- Dobra vest je da se obnavlja individualni akcioni plan partnerstva. Dobar je trend, ali možda nije svim građanima Srbije jasan - kazala je Milićeva.
Prema njenoj oceni, odnosi Srbije i NATO idu svojim tokom verovatno i zbog očekivanja državnog rukovodstva Srbije da NATO pruži bezbednosni okvir za budući pravno-obavezujući dogovor između Srbije i Kosova.
- To su po meni sve dobre vesti. Trend je pozitivan i bilo bi jako dobro ako bi moglo tako da ostane. Mislim da nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je porasla podrška saradnji s NATO za nekih pet odsto od proleća do sada, sa devet na 14 odsto - navela je Milićeva.
Kako je rekla, Srbija očekuje da NATO ima ključnu bezbednosnu, ali i političku ulogu "u periodu postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova", te da će KFOR imati veoma važnu ulogu, imajući i vidu činjenicu da na Kosovu ima 4000 pripadnika.
- Mislim da može da dođe do malog povećanja međunarodnih trupa, ili u Bosni ili na Kosovu, u periodu eventulanog postizanja nekog sveobuhvatnog dogovora - napomenula je Milićeva.
Istovremeno, ona kaže da ne veruje da može doći do destabilizacije u slučaju postizanja dogovora, posebno do bilo kakvom oružanog sukoba na ovom prostoru.
Upitana da objasni to što je njena organizacija CEAS podržala opciju korekcije granice odnosno razgraničenja, a što inače predlažu i predsednik Srbije i kosovski predsednik, Milićeva kaže da u tome ne vidi zagovaranje čistih etničkih sredina.
- Bilo ko ko je iskren može odmah da vidi da će većina Srba ostati da živi ionako na Kosovu, a Albanci u Srbiji. S druge strane na Kosovu žive i druge manjine, ne samo Srbi i niko ne priča o stvaranju monoetničkog Kosova - navela je Milićeva.
