Milić: Rusija ne želi pomak u pregovorima između Beograda i Prištine

Ona poručuje da će od saradnje sa Rusijom zavisiti podrška Trampove administracije našoj zemlji.

Ona je za program "Radio Kosova 2" na srpskom jeziku, a komentarišući rezultate nedavne posete Moskvi predsednika Srbije, kazala da je, uprkos nedovoljnim zvaničnim informacijama o tom susretu, jasno da Rusija ne želi pomak u pregovorima između Beograda i Prištine. 

Kako objašnjava, što duže odustvo dogovora Beograda i Prištine, produžava period "ulaska Rusije" i omogućava postojanje "jedne neuralgične tačke koju može da eksploatiše za svoje interese". 

- A ti interesi služe pre svega za podrivanje i diskreditaciju evropskih politika u regionu. Zbog toga se Srbija sada nalazi između dve vatre - kaže Milićeva. 

Od saradnje s Rusijom zavisiće i eventualna podrška koju Srbija očekuje od Trampove administracije, zemalja EU i NATO, poručuje Milić. 

U tom smislu kaže da bi bilo veoma kontraproduktivno da Srbija od Rusije nabavi helikoptere

MI35, za šta, dodaje, ima indicija. 

- To se malo zna i u Srbiji, ali kupovina vojne opreme iz Rusije može da utiče na odnose sa SAD zbog sankcija koje joj je Vašington uveo, a zbog mešanja Rusije u Ukrajini i mešanja u unutrašnje stvari partnerskih zemalja - navela je Milićeva. 

Ona je ocenila da je komunikacija Srbije i NATO danas mnogo bolja, ali da ima još prostora za unapređenje saradnje i u okviru sadašnjeg statusa u odnosima, kada se Srbija određuje kao vojno neutralna. 

- Dobra vest je da se obnavlja individualni akcioni plan partnerstva. Dobar je trend, ali možda nije svim građanima Srbije jasan - kazala je Milićeva. 

Prema njenoj oceni, odnosi Srbije i NATO idu svojim tokom verovatno i zbog očekivanja državnog rukovodstva Srbije da NATO pruži bezbednosni okvir za budući pravno-obavezujući dogovor između Srbije i Kosova. 

- To su po meni sve dobre vesti. Trend je pozitivan i bilo bi jako dobro ako bi moglo tako da ostane. Mislim da nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je porasla podrška saradnji s NATO za nekih pet odsto od proleća do sada, sa devet na 14 odsto - navela je Milićeva. 

Kako je rekla, Srbija očekuje da NATO ima ključnu bezbednosnu, ali i političku ulogu "u periodu postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova", te da će KFOR imati veoma važnu ulogu, imajući i vidu činjenicu da na Kosovu ima 4000 pripadnika. 

- Mislim da može da dođe do malog povećanja međunarodnih trupa, ili u Bosni ili na Kosovu, u periodu eventulanog postizanja nekog sveobuhvatnog dogovora - napomenula je Milićeva. 

Istovremeno, ona kaže da ne veruje da može doći do destabilizacije u slučaju postizanja dogovora, posebno do bilo kakvom oružanog sukoba na ovom prostoru. 

Upitana da objasni to što je njena organizacija CEAS podržala opciju korekcije granice odnosno razgraničenja, a što inače predlažu i predsednik Srbije i kosovski predsednik, Milićeva kaže da u tome ne vidi zagovaranje čistih etničkih sredina. 

- Bilo ko ko je iskren može odmah da vidi da će većina Srba ostati da živi ionako na Kosovu, a Albanci u Srbiji. S druge strane na Kosovu žive i druge manjine, ne samo Srbi i niko ne priča o stvaranju monoetničkog Kosova - navela je Milićeva.