Holanđanin ulepšava Loznicu
Nekoga kada dođe u Vukov zavičaj oduševi lepota prirode, Drina, Tršić, Gučevo, Banja Koviljača, a holandskom likovnom umetniku, grafiteru i muralisti Frisu Hilhorstu (36) osim toga mnogo se dopadaju i loznički zidovi.
Zbog toga je za srpsku bazu svoje Verf brigade, odnosno slikarske brigade, izabrao baš Loznicu, koju je posetio više od deset puta u poslednje tri godine, a ove je prvi put došao i porodično, sa suprugom i bebom.
Hilhorst u holandskom Velpu, blizu Arnema, sa još jednim kolegom vodi Verf brigade i kao profesionalni umetnik u Holandiji oslikava zidove radeći po narudžbini murale različitih veličina.
Voli to da radi pa često slika i besplatno. Grafite radi skoro dve decenije, a prvo je, kao i većina drugih grafitera, ispisivao slova i bio ''ilegalac''. Onda je prešao u legalne tokove jer je mnogo bolje raditi bez ograničenja vremena, opušteno, na miru i po dnevnom svetlu, nego pod okriljem mraka, pa urađeno bude mnogo kvalitetnije. U Srbiji slika, ali ne za novac, ovde to čini iz zadovoljstva, tačnije iz ljubavi. Dođe na odmor i onda radi jer ga to usrećuje. Ovaj kraj zavoleo je kada je prvi put posetio Vukov Tršić. Upoznao je nove ljude, stekao prijatelje, onda je došao još jednom, pa ponovo i pomislio da bi mogao nešto da oslika u Loznici.
- Mnogo mi se sviđa ovaj kraj, ovaj grad i ljudi koji su vrlo prijatni i lako uspostavljaju prijateljstva. Grad ima mnogo zidova koje bi bilo dobro oslikati, mislim da je toliko mesta za grafite i murale da bi Loznica mogla biti prestonica srpskog grafita - priča ovaj umetnik koji bi želeo da ulepša što više lozničkih praznih fasada.
Mural kao izazov
- Inače, murali i grafiti su na znatno većoj površini od slikarskog platna i nije ih jednostavno raditi, pogotovo ne na velikom zidu. Tu postoje određene cake, pripremi se skica onoga što se slika, uradi koordinatna mreža i onda se krene na posao. Prvi put kada sam stao pred veliki zid ozbiljno sam se zapitao hoću li to moći, ali sam posle završenog slikanja pomislio "Pa ovo mogu i na mnogo većem zidu". Najlepši osećaj je kada završiš sliku, pogledaš je iz odgovarajuće udaljenosti i vidiš da je sve kako treba - kaže Fris.
Za ovu tehniku glavni je sprej, sa njim je moguće ostvariti različite efekte, ali on, ako zatreba, upotrebljava i četke i sve što se može koristiti da bi slika bila što bolja. Za zidno slikanje upotrebljava posebne sprejove, a kaže da grafiteri obično počinju koristeći auto-lakove, ali je to skuplja varijanta sa kojom se ne može baš dobro raditi. Kako objašnjava da bi neko bio uspešan grafiter mora da vežba, a što više čovek radi, sve je bolji.
Treba gledati i kako rade kolege, razmenjivati iskustva, ali najpre raditi iz ljubavi i uživati jer ovaj rad ume da bude i veoma zabavan. On je nedavno uspešno oslikao delove zida lozničke gimnazije sa željom da ulepša prostor u kome borave njeni učenici. Želi da na svoj način doprinese lepšem izgledu grada u koji ne samo što voli da dođe nego o Loznici govori svojim prijateljima i rodbini kojima savetuje da dođu u ovaj kraj, ali i druge delove Srbije za koju kaže da je vrlo lepa zemlja, sa dobrim ljudima.
Kako reče, Srbija mu se sviđa i jer je sva "neravna", od brda, planina i dolina, za razliku od njegove otadžbine Holandije, ili Nizozemske, koja je ispod nivoa mora i sve je "tako isto", ravno.
Oseća se kao kod kuće
- Dešava se da me kada čuju kuda putujem pitaju da li je u Srbiji bezbedno. Objašnjavam im da nema uopšte razloga za brigu i da se bolje i mirnije osećam ovde nego u nekom velikom evropskom gradu. Ovde možeš da ideš gde želiš, pogledaš šta te zanima, pitaš koga želiš da te uputi, a što je najbolje, stvarno imaš šta da vidiš jer je priroda Srbije više nego raznovrsna. Bio sam u Beogradu, Valjevu, Novom Sadu, i svakome ko nije preporučio bih da poseti Srbiju, sigurno će poželeti da dođe ponovo - uz osmeh govori Hilhorst.
