Holanđanin ulepšava Loznicu

Zbog toga je za srpsku bazu svoje Verf brigade, odnosno slikarske brigade, izabrao baš Loznicu, koju je posetio više od deset puta u poslednje tri godine, a ove je prvi put došao i porodično, sa suprugom i bebom.

Hilhorst u holandskom Velpu, blizu Arnema, sa još jednim kolegom vodi Verf brigade i kao profesionalni umetnik u Holandiji oslikava zidove radeći po narudžbini murale različitih veličina.

Voli to da radi pa često slika i besplatno. Grafite radi skoro dve decenije, a prvo je, kao i većina drugih grafitera, ispisivao slova i bio ''ilegalac''. Onda je prešao u legalne tokove jer je mnogo bolje raditi bez ograničenja vremena, opušteno, na miru i po dnevnom svetlu, nego pod okriljem mraka, pa urađeno bude mnogo kvalitetnije. U Srbiji slika, ali ne za novac, ovde to čini iz zadovoljstva, tačnije iz ljubavi. Dođe na odmor i onda radi jer ga to usrećuje. Ovaj kraj zavoleo je kada je prvi put posetio Vukov Tršić. Upoznao je nove ljude, stekao prijatelje, onda je došao još jednom, pa ponovo i pomislio da bi mogao nešto da oslika u Loznici.

- Mnogo mi se sviđa ovaj kraj, ovaj grad i ljudi koji su vrlo prijatni i lako uspostavljaju prijateljstva. Grad ima mnogo zidova koje bi bilo dobro oslikati, mislim da je toliko mesta za grafite i murale da bi Loznica mogla biti prestonica srpskog grafita - priča ovaj umetnik koji bi želeo da ulepša što više lozničkih praznih fasada.

Za ovu tehniku glavni je sprej, sa njim je moguće ostvariti različite efekte, ali on, ako zatreba, upotrebljava i četke i sve što se može koristiti da bi slika bila što bolja. Za zidno slikanje upotrebljava posebne sprejove, a kaže da grafiteri obično počinju koristeći auto-lakove, ali je to skuplja varijanta sa kojom se ne može baš dobro raditi. Kako objašnjava da bi neko bio uspešan grafiter mora da vežba, a što više čovek radi, sve je bolji.

Treba gledati i kako rade kolege, razmenjivati iskustva, ali najpre raditi iz ljubavi i uživati jer ovaj rad ume da bude i veoma zabavan. On je nedavno uspešno oslikao delove zida lozničke gimnazije sa željom da ulepša prostor u kome borave njeni učenici. Želi da na svoj način doprinese lepšem izgledu grada u koji ne samo što voli da dođe nego o Loznici govori svojim prijateljima i rodbini kojima savetuje da dođu u ovaj kraj, ali i druge delove Srbije za koju kaže da je vrlo lepa zemlja, sa dobrim ljudima.

Kako reče, Srbija mu se sviđa i jer je sva "neravna", od brda, planina i dolina, za razliku od njegove otadžbine Holandije, ili Nizozemske, koja je ispod nivoa mora i sve je "tako isto", ravno.