Momčilo Krajišnik: Srpska i Srbija da se ujedine
Jedan od tvoraca Republike Srpske, Momčilo Krajišnik, u razgovoru za "Vesti" ističe da dobar deo političara u javnosti stvara pogrešno tumačenje kako bi ujedinjenje Srbije i Srpske proizvelo nove sukobe i tenzije na Balkanu.
Zbog čega je to pitanje zabranjena tema i to upravo među srpskim političarima?
- U pravu ste. Svaki put kada se samo pomene ovo pitanje sa svih strana stižu upozorenja da bi ujedinjenje sa Srbijom ili menjanje Dejtonskog sporazuma moglo da proizvede ukidanje ili otimanje Republike Srpske. To je potpuno pogrešno. Moramo biti svesni da neka sila, na primer najmoćnije države, zaista žele silom da nam nešto uzmu, onda će one to uraditi bez obzira na to da li smo im dali povoda ili ne. Pritom, i promena Dejtonskog sporazuma i ujedinjenje Srbije i Republike Srpske ne bi bilo moguće jednostranom našom odlukom ili odlukom bilo kog od tri naroda u BiH. Svaka promena stausa BiH moralo bi da ima saglasnost sva tri naroda koji žive u BiH. Ustvari, to je moguće jedino uz saglasnost oba entiteta.
I Bošnjacima bolje samima
Teško da bi takva opcija odgovarala Bošnjacima?
- Nisam siguran da je tako. Uveren sam da bi stvaranje posebnog, muslimanskog entiteta za muslimanski narod bila dobra, možda najbolja opcija. To logika i stanje na terenu potvrđuju. Kao najmnogoljudniji narod u BiH, muslimani nemaju mogućnost da samostalno odlučuju kao što bi to želeli, ni na nivou BiH, ali ni federalnog entiteta. Jedino im to uspeva u nekoliko kantona i to je sve. Ne zaboravimo da na sličan način i Hrvati razmišljaju, a prirodno je da se reši i njihovo nacionalno pitanje. Hrvati shvataju da je mnogo lakše funkcionisati u Federaciji BiH ukoliko se ustanove dva entiteta.
Da li hoćete da kažete da je najbolje rešenje za srpski narod samostalna Republika Srpska?
- Najveći broj Srba ima mišljenje da je prirodno da se Srbi opredele da kao narod imaju jednu državu, jednu veru i jedno pismo. Smatraju da je prirodno da srpski narod u Republici Srpskoj dobije mogućnost da se ujedini sa Srbijom. Odnosno, nije prirodno da Srbi žive odvojeno od svojih sunarodnika, a žive sa muslimanskim i hrvatskom narodom. Ne vidim da je sporno da se to i javno kaže. Jasno, to je ideja koju je nemoguće ostvariti bez saglasnosti druga dva naroda u BiH.
Da je to prirodna težnja na neki način su i tvorci Dejtonskog sporazuma prihvatili omogućavajući Srbima i Republici Srpskoj specijalne i paralelne veze sa Srbijom. Srbi iz BiH prvi put su od pada Austro-ugarske odvojeni od Srba iz drugih delova Jugoslavije. Razbijanje Jugoslavije nas je svrstalo u dve različite države. I to nije prirodno.
Sloga nikad potrebnija
To bi značilo i rušenje Dejtonskog sporazuma?
- Političari koji to tvrde ipak ne kažu da je taj sporazum do sada već toliko puta srušen i menjan da onaj koji se danas primenjuje nimalo ne odgovara originalu koji je potpisan 1995. Ako je već tako, može se postaviti pitanje: zašto se ne traži ili čak ne sme tražiti da se sporazum menja. Pokazalo se da BiH ne može da funkcioniše po sporazumu koji je značajno promenjen. Izvorni Dejtonski sporazum nije bio garancija funkcionisanja BiH. Kao da je neko pravio državu sa privremenim vremenom trajanja. BiH je trebalo da bude "tanki krov" iznad dva gotovo samostalna entiteta, a desilo se da danas umesto dva ministarstva BiH ima 10 ministarstava i nebrojene agencije i slično. Sve je to učinjeno da bi se po svaku cenu napravila unitarna Bosna. Ignorisala se činjenica da je unitarizacija BiH dovela do rata. Ima se utisak da neko hoće namerno da vrati tu atmosferu i te razloge.
Pred Bosnom su opšti izbori. Čini se da u Srpskoj nikad nije bila naelektrisanija atmosfera?
- Slažem se, ali uz ocenu da ta atmosfera nije takva zbog izbora, već odranije. Međutim, takva vrsta podela unutar Srpske je mnogo opasnija od one ranije podele na četnike i partizane. Danas postoji raskol na one koji su o svemu i svačemu "za" i one koji su "protiv". To je tako apsolutno o svakoj pojavi u društvu. Tome, naravno, kumuju i raznozrani mešetari i dušebrižnici, a zatim i razne izmišljene afere s jedinim ciljem da se iskompromituje ona druga strana. To nije dobro, jer Srpskoj ne trebaju podele, već jedinstvo.
Dodik ili Ivanić
Ko bi, po Vašem mišljenju, bio bolji predstavnik Srba u Predsedništvu BiH: Milorad Dodik ili Mladen Ivanić?
- Učinak svakog političara se ne meri rečima, već delima koje je uradio. Iskreno, uvek sam bio loš prognozer, pa zato ni sada neću licitirati.
Da ste mi postavili pitanje ko je mogao biti najbolji kandidat, rekao bih neko od pravih iz SDS-a, a njih danas ima u svim strankama u Republici Srpskoj, a i izvan stranaka.
Državu od Boga ne mogu da sruše
Ministar bezbednosti BiH, Dragan Mektić tvrdi da vlast u RS planira nemire za predstojeće izbore?
- Ne znam da li to vlast priprema, ali da određeni krugovi pripremaju upravo takav scenario nije isključeno. I najmanji povod se koristi da bi se naelektrisala atmosfera i druga strana okrivila. Čak se i nesreća jedne porodice koristi obilato u političke svrhe. Ružno je da se manipuliše sa nesrećom drugih, ali činjenica je da postoje ljudi koji na tuđoj nesreći prikupljaju političke poene.
Ipak, siguran sam da neće uspeti. Hoću reći da svi što se trude da ugroze Republiku Srpsku rade jalov posao. Za vreme u kome je stvarana Republika Srpska nismo imali saveznika osim Boga na nebu i srpskog naroda na zemlji. Pošto je Republika Srpska Božji dar, svi oni koji rade na njenom ukidanju nemaju šansu za uspeh.
Biografija
Rođen 1945. u Sarajevu, Krajišnik se u politički život uključio 1990. kada je izabran prvo za poslanika, a zatim i za predsednika Narodne skupštine, tada još jedinstvene BiH.
Posle višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, 25. oktobra 1991. izabran je za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH koja će postati Narodna skupština RS.
Na ovoj funkciji je bio sve do prvih, posleratnih izbora 1996. Tada je izabran za prvog srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH.
Zbog optužbi za ratne zločine Haškog tribunala, uhapšen je 30. aprila 2000. da bi šest godina kasnije, u jednom od najkontroverznijih suđena u ovom sudu, bio osuđen na 20 godina zatvora. Na slobodi je od 30. aprila 2013. godine.
