Ratni veterani na ivici egzistencije: Nećemo bulevar, hoćemo hleba!
Više odvojenih događaja po celoj Srbiji prošlog meseca pokazalo je da čuvena pripovetka Laze Lazarevića - "Sve će to narod pozlatiti" - i dalje živi. U Beogradu je na gradilištu poginuo dobrovoljac tokom agresije NATO na SRJ, Nebojša Turović. Nije bio prijavljen, radio je na crno i to kao običan fizikalac, mada je diplomirao ekonomiju. Istovremeno, poslednjih pola meseca u Valjevu traje prava drama sa ratnim veteranima ovog grada kojima nisu ispunjeni čak ni minimalni zahtevi: sređivanje Spomen-obeležja palim borcima i struja za dvojicu veterana, koji je nemaju poslednjih pet godina.
Prvi cilj su ostvarili tek pošto su šake proboli klinovima. Ovaj drugi cilj i dalje je u magli, mada su od srede na krovu iznad Spomen-sobe u kojoj su imena i fotografije svih poginulih boraca iz Valjeva.
Pobunili su se i ratni vojni invalidi koji se plaše da je neko "bezecovao" da kupi zgradu koju im je dodelio još kralj Aleksandar Karađorđević posle Prvog svetskog rata. Zgrada se nalazi tik do kompleksa Beograda na vodi, zbog čega je vrednost nekretnina u ovom delu prestonice drastično skočila.
Uz sve to, ne prođe dan a da neki beogradski medij ne pozove čitaoce na humanost kako bi se pomoglo nekom ratnom veteranu ili invalidu koji je na ivici egzistencije.
Božo Kecović, generalni sekretar udruženja Branioci otadžbine, koju su formirali i vode nekadašnji borci sa Košara, kroz gorak osmeh kaže da je položaj ratnih veterana u Srbiji koji su učestvovali u odbrani od agresije NATO, ali i svih onih koji su učestvovali u prethodnim ratovima - katastrofalan i da se već godinama ništa ne čini da se to promeni.
Ko će braniti zemlju?
Božo Kecović ocenjuje da se diskriminatorskim odnosom države prema veteranskoj populaciji šalje loša slika svima.
- Najveći deo ratnih veterana u Srbiji je i dalje radno sposoban, aliveoma mali broj je i "uspeo u životu", a tu mislim da legalno radi za platu s kojom može da prehrani sebe i svoju porodicu. Svi drugi ili rade na crno ili se snalaze i preživljavaju. Plašim se da se na ovaj način šalje veoma loša slika svim budućim generacijama, jer se postavlja logično pitanje ko će u slučaju potrebe braniti zemlju - kaže Kecović.
- S jedne strane imamo "kule i gradove" od snimanja filmova, dizanja spomenika i davanja imena ulicama poginulih boraca, a u praksi niko ne razmišlja i ne brine o živima. Naš položaj je ukratko - nikakav, ne postoji - kaže Kecović i pojašnjava da je poražavajuća činjenica da je većina ljudi koji se sada slave kao heroji odbrane otadžbine i dalje bez posla i bez rešenih osnovnih prava na život, kao što su zdravstveno i socijalno.
Ništa bolje ne prolaze ni ratni vojni invalidi. Dušan Vukojević Mars, potpredsednik Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Srbije kaže da je položaj oko 12.000 ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca izuzetno loš.
- Zakon kojim bi se regulisala naša prava i obaveze još nije donet, a predlog koji je trenutno u proceduri ne garantuje da nam neka prava neće biti ukinuta. Takođe, zbog revizija i provera, neke naknade su nam potpuno obustavljene i nejasno je da li će se više isplaćivati, a reč je o svojevrsnim "penzijama" za sve one koji nisu uspeli da skupe radni staž, a povučeni su sa tržišta rada. Skoro trećina ratnih vojnih invalida je ostala bez te nadoknade - zaključuje Vukojević.
