Štrajk ratnih veterana u Valjevu: Borci krvlju traže pravdu!
Članovi Udruženja boraca i ratnih vojnih invalida iz Valjeva, njih dvojica, probili su šake ekserima i na njih zakucali drvenu tablu s natpisom "Jadna moja Srbijo, jesam li te zato branio"!
Prvi je sebe povredio Ljubomir Bradić, predsednik Udruženja i generalni sekretar Udruženja boraca Srbije ratova devedesetih, a za njim je to učinio Gojko Arsenović (64) kome je potom pozlilo i prebačen je u bolnicu. Bio je na infuziji, ali ne i životno ugrožen.
Bradić za "Vesti" kaže da će štrajkači nastaviti sa radikalnim potezima sve dok resorno ministarstvo i opštinska uprava ne ispune najmanje tri od ukupno 11 zahteva ratnih vojnih invalida.
Desetak ratnih vojnih invalida i veterana već peti dan štrajkuju glađu u sedištu Udruženja u centru Valjeva. Pošto ih niko nije ozbiljno shvatio, Bradić se odlučio na sampovređivanje, a sada mu se priključuju i ostali.
Smrt u mukama
Bradić kaže da se sva nebriga države vidi i kroz slučaj Nebojše Milenkovića, borca s Košara koji je pre četiri godine odsekao sebi prst iz protesta. Bradić ukazuje da se i Nebojša na taj čin odlučio zbog saboraca koji su u Srbiji građani drugog reda.
Nebojša Milenković umro je u najgorim mukama. Operisan je od raka, a onda je mesecima čekao na zračenje jer aparat nije radio.
- Njegova porodica živi u potpunoj bedi i niko iz države im nije pomogao - kaže Bradić.
Kao u afričkoj zemlji
- Prvo sam pokušao da ekserom probijem ruku, ali ekser je prošao samo dva centimetra i dalje nije mogao. Zato sam drugim ekserom potpuno probio levu šaku, a planiram da uskoro probijem i desnu. Ni ja ni Arsenović nismo ludi, pa da se samopovređujemo iz obesti. Ovo smo uradili zbog porodica naših palih saboraca, zbog njihove dece i svih ratnih vojnih invalida koji su danas u Srbiji na ivici egzistencije, bez posla i budućnosti. Treba da se stidi Srbija u kakvoj državi borci danas žive. Već petorica veterana su se zapalila jer nisu imali da plate dug za struju niti mogli da gledaju svoju decu da žive kao u nekoj afričkoj zemlji - priča nam u jednom dahu Ljubomir Bradić.
U zahtevima koji su upućeni na adresu Ministarstva za rad, boračku i socijalnu zaštitu je i apel da se pomogne ratnim veteranima i invalidima kojima je struja isključena zbog neplaćanja.
Dosta je lažnih obećanja
Radio Slobodna Evropa je tražila od Ministarstva da se izjasni o zahtevima štrajkača, a dobili su odgovor da ovo ministarstvo nije nadležno za zahteve poput priznavanja ratnih dnevnica, lečenja bez uputa na VMA i otpisa kamata za utrošenu struju, kao i za zahteve upućene lokalnoj samoupravi. Međutim, ovo ministarstvo je spremno da razgovara.
- Možda smo u nadležnosti ministarstva za sport, jer stalno sa nama igraju ping- pong. Naravno da su naši problemi u nadležnosti Ministarstva za rad i boračka i socijalna pitanja. S njima smo pregovarali tri dana pre štrajka. Zoran Đorđević je dobar čovek i ministar s kojim smo imali uvek odličnu saradnju. Problem su njegovi državni sekretari koji nam jedno obećaju, a onda sve slažu - tvrdi Bradić.
U zahtevima Ministarstvu traži se i da se veteranima bez zdravstvenih knjižica omogući lečenje u državnim bolnicama, ali i da se što pre donese nov zakon o boračkoj zaštiti, te da u njegovoj izradi učestvuju i sami borci.
Među zahtevima je i rešavanje nekoliko konkretnih slučajeva.
- Tražimo za jednog od obolelih ratnih vojnih invalida reviziju jer je proglašen zdravim, a čovek je bolestan. Da se razumemo, ne tražimo ništa ispod žita ili nepošteno, već da stručna komisija pregleda čoveka i ustanovi pravo stanje - ističe Bradić.
Invalid bez zdravstvene knižice
- Jedan od njih ima dvoje dece od sedam i osam godina, drugi je u kući sa deset članova porodice, a obojica su godinama bez posla i struje. Tražimo da im se struja privremeno uvede, da je plaćaju mesec za mesec, a da o ranijem dugu presudi sud. Da li je to mnogo ili nerealno? Pa kokičarima daju struju da prodaju na ulici, a ovo su ljudi koji su branili otadžbinu - ističe Bradić.
Ta dvojica ratnih invalida štrajkuju zajedno sa njim. Prvi je Jovica Đorđević kom deca idu u prvi i drugi razred. Jovica je bez stalnog zaposlenja, a bez struje su pet godina.
- Skinuli su i strujomer. Od čega ja to da platim kad sam invalid bez primanja - pita se Đorđević.I Milan Nedić, vojni invalid koji je poput Đorđevića ratovao u Hrvatskoj, živi na ivici egzistencije. - Nisam ja ratni vojni invalid, već klasičan socijalni slučaj. Čovek bez posla, bez zdravstvene knjižice i prava, koji se leči kod psihijatra, kardiologa, pa i astrologa - ironično komentariše Nedić.
Zaposlite nam decu
Bradić ističe da je jedan od zahteva da se u valjevskom Krušiku godišnje zaposli barem desetoro dece palih boraca i ratnih vojnih invalida.
- Šta je to u odnosu na stalna partijska zaposlenja. Zbog čega su partijski kadrovi vredniji od dece onih koji su se žrtvovali za Srbiju - pita Bradić.
