Spalio se zbog nepravde!
Vojni veteran ratova devedesetih, kao i jedan od učesnika odbrane otadžbine od NATO agresije 1999. Vojislav Bošković (46), pod još nerazjašnjenim okolnostima polio se i zapalio benzinom u subotu oko 2.30 ispred svoje porodične kuće u selu Divci kod Valjeva.
U teškom stanju i sa opekotinama po celom telu, on je odmah iz Opšte bolnice u Valjevu prebačen u Beograd na Kliniku za plastičnu hirurgiju.
Prema rečima Ljubomira Bradića, predsednika Udruženja boraca ratova od 1990. iz Valjeva, Bošković je bio njihov član koji se lečio od posledica PTSP – postraumatskog stresa. Zdravlje mu se drastično pogoršalo poslednjih godinu dana kada je u roku od svega nekoliko meseci ostao bez majke i brata s kojima je živeo u porodičnoj kući.
– To je bio dobar momak, pravi heroj. Dok su mu majka i brat bili živi pomagali su mu koliko su mogli, posebno oko nabavke lekova. Nažalost, kako je bio bez posla, nije imao sredstava da kupi sve one lekove koji su mu propisani – kaže Bradić.
On napominje da su se poslednji put čuli pre sedam do deset dana.
– Pozvao me je i zamolio da ga prijavim za pregled kod psihijatra u našoj bolnici. Pitao sam ga kako je, a odgovorio je da je veoma loše i da nema novca da kupi lekove, pa ih zato neredovno pije. Bio je ogorčen činjenicom da se borio za državu, a da mu se ona nije odužila. Taj poslednji put mi je doslovce rekao: “Ljubo, evo vidi kako sam završio, a branio sam svoju otadžbinu. Nemam posla, ne mogu da naplatim čak ni bedne dnevnice. Nemam ništa. Živim kao poslednji slepac.” Odmah sam mu zakazao kod našeg psihijatra dr Miroslava Mirkovića, koji je odranije bio upoznat sa njegovim slučajem. Nažalost, kako kasne državne prinadležnosti, nisam mogao tada da mu dam i novac za lekove – priča vidno potresen Bradić.
Prema verziji prvih komšija iz Divca, prvo je počela da gori porodična kuća. Vatrogasci su relativno brzo stigli i zatekli Branislava u pomoćnom objektu kako im preti nožem i govori da se pomere.
– Prema rečima komšija zapretio je vatrogascima: “Ne ulazite, pobiću vas”, a potom se začula jaka detonacija. Tužilac ispituje slučaj – kaže Bradić koji je odmah sa bivšim saborcima otišao do sela Divci.
U prostoriji u kojoj se Bošković nalazio, delu stare kuće, nalazila se i kanta od 25 litara benzina kojim se polio, a potom upalio sveću.
– Nažalost, mnogo je ljudi koji su zbog silnih ratova oboleli od PTSP sindroma i koji zahtevaju konstantno praćenje. Na ovaj način se pokazuje i opravdanost postojanja boračkih udruženja u Srbiji – ističe Bradić.
Tužio državu za dnevnice
Ljubomir Bradić kaže da je Bošković bio u grupi onih ratnih veterana koji su tužili državu za diskriminaciju koja se zapravo odnosi na isplaćivanje ratnih dnevnica. Međutim, njegov slučaj još nije došao na red u sudu.
Sečenje prstiju, lomljenje ruku…
Borci iz Valjeva tokom cele prošle godine protestovali su tražeći od države i opštine humaniji odnos prema veteranskoj populaciji. U tome je posebno prednjačio njihov predsednik Ljubomir Bradić koji je posle nekoliko neispunjenih obećanja sam sebi probijao ruku ekserima ili čekićem lomio šaku.
