Političari prolaze, crkva i narod ostaju

"Sve optužbe i neistine koje se ovih dana upućuju protiv moga episkopa i mene, ne mogu da se mere sa sramotom koju će naručioci ove kampanje poneti pred istorijom i Bogom. Za nas hrišćane lažne optužbe su pohvale. Kontraproduktivne su za one koji ih naručuju jer otkrivaju lice jednog totalitarnog društva u kome se svako slobodno mišljenje kažnjava sankcijama, pretnjama i najbeskrupuloznijim metodama sličnim onima iz najgoreg vremena komunističke represije", kaže za "Vesti" arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.

A. Čukić

Otac Sava Janjić: Iguman manastira Visoki Dečani

Nasiljem se ništa ne rešava

U intervjuu koji je našem listu dao 29. avgusta, našim čitaocima je poručio da čuvaju ljubav i slogu i da je solidarnost našeg naroda uvek bila naša najveća uzdanica i snaga.

Da imate vlast i moć, na koji način biste rešili kosovsko pitanje?

- Crkva nije politička institucija i zato ne pristupamo pitanju Kosova i Metohije partijski i sa političkim interesom. Već preko dvadeset godina borimo se da svi ljudi ovde žive u miru i apelujemo da nasilje ne sme da bude model rešavanja nijednog problema. Osnovu našeg angažmana u kontekstu priča o "razgraničenju" tj. podele Srbije nalazimo u jedinstvenoj odluci Svetog arhijerejskog sabora SPC da je za sve arhijereje naše Crkve neprihvatljivo bilo kakvo odricanje od Kosova i Metohije, bilo priznavanjem samoproglašene nezavisnosti, bilo podelom teritorije Srbije koju treba amputirati na Kosovu i Metohiji i predati ili Kosovu ili, u krajnjem ishodištu, Velikoj Albaniji.

U SPC ne znam nikoga ko bi podržao ovakve stavove, jer Crkva vekovima živi uz svoj narod i brine o njemu, podnoseći sa njim sve nevolje, okupacije, progone i stradanja i tako će biti dok nas ovde ima. Političari su dolazili i odlazili, Crkva jedina u kontinuitetu ostaje sa svojim narodom. Nadamo se da će naš stav kao jedinstven stav SPC nadahnuti političare da rešenja ne traže u "rešenjima" koja će dovesti do stradanja nevinih ljudi i dodatnog uništavanja naših svetinja. Protiv smo tzv. zamrznutog konflikta, jer podržavamo odgovoran dijalog, ali ne po cenu žrtvovanja ljudi i odricanja od onoga što jesmo i što smo bili kroz istoriju. To je poruka koju dajemo i međunarodnim predstavnicima sa kojima razgovaramo.

Zlonamerni šire klevete

U Visokim Dečanima ste bili i 1999, ali i 2004, za vreme velikog pogroma. Kako biste opisali taj period?

- To je bilo teško vreme stradanja našeg naroda i pomagali smo 1998. i 1999. svima, i Srbima i Albancima i Romima. Za nas su svi ljudi pozvani da budu deca Božija i ljubav ne sme da ljude razlikuje ni po naciji ni veri. Hvala Bogu, opstali smo, iako je većina našeg naroda postradala ili proterana sa KiM. U pogromu 2004. aktivno smo svedočili šta se dogodilo i mnogo informacija i o ratnim i drugim stradanjima tog vremena ima na sajtu njnjnj.kosovo.net na kome sam danonoćno radio da bismo dokumentovali stradanje, ne samo u ratu, već pre svega u međunarodno garantovanom miru. Dobronamerni znaju naš i moj lični angažman, a zlonamerni šire klevete. Naš manastir Dečani je četiri puta napadan od strane albanskih ekstremista, što je najbolji pokazatelj da smo bili i ostali snažan glas istine i svedočenja. Svedočenje na grčkom (martirija) znači i mučeništvo i onaj koji svedoči istinu mora biti uvek spreman i na stradanje.

Kad vam je bilo najteže?

- Najteže je kada kamen na nas i naš narod na Kosovu i Metohiji bacaju oni koji treba da nas podrže i zaštite i kada nas obasipaju svakodnevnim klevetama. Nije to pitanje sujete, jer kao hrišćanima i monasima nama je stalo kako ćemo pred Boga izaći i kakva je naša savest, već smo samo duboko žalosni. Interesi onih koji su odlučili da amputiraju Kosovo i prepuste svoj narod egzodusu, umesto da ga brane u skladu sa svim međunarodnim principima koje podržava najveći broj zemalja sveta, razlog su danas zašto upravo iz naše zemlje dolaze glavni glasovi da je najveći narodni interes da se Kosovo i Metohija, odnosno prostori na kojima živi većina našeg naroda odstrane kao "kancer Srbije". Da li će to proći u narodu, ne znam. Ali Bog će Srbima dati po njihovom srcu. Tako je uvek bilo i biće

Ako zaćutimo, progovoriće kamenje

Šta smatrate najvećim iskušenjem naroda i Crkve na Kosovu?

- Danas se naša eparhija tj. naša Crkva i njen verni narod suočavaju sa konstantnim nastojanjem ekstremnih Albanaca da pretvore Kosovo u etnički čist albanski prostor i zauvek naše svetinje pretvore u albanske muzeje ili svoje spomenike, te izbrišu poslednje tragove našeg istorijskog postojanja. Godinama se borimo da sačuvamo svoj identitet i istinu. Ali tragedija je da su ovih dana u napadima na nas i na sve ljude koji nas podržavaju najglasniji oni koji su se na Jevanđelju zakleli da čuvaju Kosovo kao deo Srbije. Mnogim srpskim medijima je zabranjeno da prenose naše stavove, TV ekipe koje snimaju vladikine besede pod pretnjom ne smeju da ih objave. Ljudi su u strahu. Medijski pritisci i teror svake vrste se sprovodi sa do sada neviđenom silinom, samo zato što govorimo istinu, a istina uvek boli one koji sa njom hoće da prave kompromis.

Narod se na Kosmetu privija uz skute Crkve. Šta ih najviše muči, kako im pomažete? Kakve duhovne savete im dajete?

- Ogromna većina našeg vernog naroda na Kosovu i Metohiji nije slepa i vidi šta se dešava i kako se Kosovo, kako reče naš vladika u Šapcu, "prodaje za 30 srebrenika". Ne može njih niko prevariti, iako ih ucenjuju, prete im oni od kojih finansijski zavise i teraju ih da podrže sopstveni nestanak kao interes Srbije. Ljudi nam iskreno govore svoje muke i mi ih razumemo i sa njima smo, jer ostajemo zajedno sa našim narodom bez obzira na to šta nam moćnici i lokalni i svetski presude. Sila Crkve i njenog naroda je uvek najveća u stradanju. U nevoljama se umnožava višestruko blagodat Božija koja nas sve drži. Moguće je da će neki pokušati da nas ućutkaju, da prećutno pređemo preko ove najstrašnije sramote koja se sprema našem narodu. Ali ako mi zaćutimo (a milom nećemo nikada), progovoriće kamenje dečansko, patrijaršijsko, gračaničko, ljeviško. Istina koju smo proširili nezaustavljivo se širi i na kraju će pobediti. "Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze", uči nas Gospod u Jevanđelju po Jovanu 1.5.