Karađorđe u narodnom predanju (7): Deobe kao usud
Veliki period u novijoj istoriji srpskog naroda jeste taj i najveći period istorijskog preokreta Prvog i Drugog srpskog ustanka. Naravno, taj period su obeležile i dve ličnosti.
Ako prihvatimo to da ličnosti određuju istoriju, te dve ličnosti su ličnost Karađorđa i ličnost kneza Miloša Obrenovića - besedio je u knjizi "Kazivanja i filmovi o heroju topolskome" književnik Milovan Vitezović:
- Bez Prvog ustanka, ne bi bilo Drugog, ali mi danas malo, malo, pa uđemo u deobe, između jednog i drugog, kao da ne pripadaju istom delu istorije. Pa, evo šta bi bila otprilike , razlika, između Miloša i Karađorđa. Karađorđe je bio sloboda, Miloš je bio država. U borbi za slobodu dovoljno je Srbima bilo biti protiv Turaka i u tome istrajavati, a Karađorđe je istrajavao. Sloboda se može očuvati samo u državi, koliko sloboda ište držravu, toliko, nastala država manje ljubi slobodu. U borbi za srpsku državu moralo se biti i protiv Turaka, i protiv Srba, u večitim deobama i u tome istrajavati. Knez Miloš, međutim nikada nije okrvario svoje ruke, ali je okrvario svoju savest. Narod je Karađorđu oprostio što je sudio, kao što se i božanskim postupcima oprašta za slobodu. Milošu nije oprostio, ni njegove krvave ruke, ni svoje krvave ruke Karađorđovom krvlju.
Stideli se istorije
- U vremenu druge Jugoslavije, u Srbiji su postojala samo tri spomenika Karađorđu. Jedan je bio u Topoli, drugi je podignut sedamdesetih godina u Karađorđevom parku u Beogradu, a treći je podignut ovde u Kosjeriću 1982. godine, velikim zalaganjem umnih ljudi Srbije.
Tada su se u Srbiji svi pitali, a najviše komunistički zvaničnici, koji su se i stideli srpske istorije i svako podsećanje na nju smatrali srpskim nacionalizmom, pitali, otkud sad Karađorđe, kad nije neka godišnjica, i otkud spomenik u Kosjeriću.
Niko se nije pitao što svi gradovi u Srbiji nemaju spomenik Karađorđu, a bilo bi logično. Inače, Kosjerić, ovo malo mesto, godinama je bilo jedino mesto u Jugoslaviji u kojem je glavna ulica neprekidno bila Karađorđeva. Dakle, nije bilo druge glavne ulice. Kakva je veza Kosjerića i ovog mesta? Po mom proračunu, Karađorđe je kroz Kosjerić prolazio više puta. Najmanje tri puta. Uspomene na Karađorđa su ovde, u Kosjeriću, velike a o tome svedoči i ovaj spomenik.
Miloševi "golaći"
- Dakle, Karađorđe je ostao božanstven, a Miloš je despot. Karađorđe je svim Srbima bio gospodar po njihovoj volji, a knez Miloš ih je naterao da im to bude. Karađorđe je, pred svima, stalno bio veliki, a knez Miloš je seljački lukavo, znao koliko može da bude veliki. Karađorđe se odmah našao u naručju srpske istorije, a Miloš se grčevito držao njenih skutova, od kojih ga je ona povremeno otresala, Karađorđe je bio etika, a Miloš je bio politika.
- Ovde smo na obroncima Maljena, nisu tu daleko ni obronci Rudnika, dakle, ovde počinje sve što danas zovemo Zapadna Srbija, a u suštini, ovaj kraj je Šumadija, Zapadna Šumadija.
- Odavde, od mesta gde je rođen knez Miloš, dakle, od Gornje Dobrinje, do Viševca gde je rođen Karađorđe, vazdušnom linijom verovatno nema više od 50 kilometara. Sa dve strane planina je Rudnik. Kada je počeo ustanak, Karađorđe je među najviđenije Srbe pozvao i braću Obrenoviće, odnosno Milana i Miloša, da priđu ustanku. Milan Obrenović je u ustanku zauzeo mesto vojvode, a Miloš je, uz njega, postao, takođe, vojvoda.
- Vuk Karadžić beleži da je Miloš Obrenović u prvim godinama Prvog srpskog ustanka spadao među najhrabrije Srbe, da je spadao u takve junake sa kojima su se mogli samo takmičiti Stojan Čupić i Hajduk Veljko. Vuk, između ostalog, kaže da je razlika između njih bila u tome što je Čupić, imao svoje "golaće", a da je Miloš imao svoje domaće ljude u ratovanju koje je neprekidno vodio i štitio. Kasnija sudbina će pokazati da je Miloš ostao tome veran, čak i kad je propao Prvi srpski ustanak.
Srebrno tane
- Jedan od većih bojeva koji se desio u Prvom srpskom ustanku jeste i Boj za Užice... U onom vremenu ovo mesto je bila srpska Crna Gora koja je kasnije razbijena na tri kapetanije, u vreme kneza Miloša - Rudničku, Crnogorsku i Požešku. Dakle, potonji knez Miloš je kao Karađorđev vojvoda učestvovao u oslobođenju Užica i toliku je hrabrost pokazao da se verovalo da u njega neće metak.
Opsada Rudnika
- Prvi boj, veći, koji se odigrao u Prvom srpskom ustanku, bio je ovde, odnosno, bio je opsada grada Rudnika, koju su započeli Milan i Miloš Obrenović, a kad im se priključio Karađorđe, Rudnik je bio prvi grad koji je zauzet, a kasnije i uništen i spaljen.
Miloš Obrenović je - uz svoga brata koji je, inače, bio više Karađorđev diplomata - bio više vojskovođa.
- U jednom od juriša, jedan Turčin je, tako bar priča kaže, napunio srebrom svoju pušku i gađao Miloša i probio ga iza leve sise da je srebrno tane izašlo na pleća i da su Miloša tada svi ožalili. Ožalio ga je i Karađorđe koji mu je inače bio venčani kum. Miloš je ostao na Zabučju, to je deo planine Zlatibora, kod neke vidarice, koja mu je za šest nedelja zacelila ranu. Ali, od tad, Miloš više nije bio onakav "ludi" junak, već je potpuno drugačije počeo da razmišlja, da smišljeno vodi ljude u bojeve i da ne srlja.
- Gornja Dobrinja, gde se nalazimo, jedno je od znamenitijih mesta i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Ovde su rođeni knez Miloš i mlađi mu braća, gospodari Jovan i Jevrem. Iz ovih krajeva je još i vojvoda Milić Drinčić, serdar Jovan Mićić, vojvoda Demir Mitrović i knez Aleksa Popović.
