Regruti bez hleba i krova
Stara srpska izreka "Rado Srbin ide u vojnike, dva ga vuku, a trojica tuku", opet je aktuelna. Nakon što se u jednom istraživanju javnog mnjenja 75 odsto građana izjasnilo za vraćanje redovnog služenja vojnog roka, o tome je počeo da razmišlja i državni vrh Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se uveliko razmatra opcija da do toga dođe 2020. ili 2021. godine. A, da li će zaista da se desi, tvrdi predsednik, zavisi isključivo od analiza Ministarstva odbrane i da li će biti novca u budžetu za ponovno uvođenje vojnog roka ukinutog pre osam godina.
Za predsednika Vojnog sindikata Srbije Novicu Antića vraćanje obaveznog vojnog roka je ideja koju će zdušno prihvatiti svaki profesionalac u Vojsci Srbije (VS), ali se plaši da je reč o iznuđenom potezu zbog male popunjenosti jedinica i slabog odziva za služenje dobrovoljnog vojnog roka.
Tri do šest meseci
Predsednik Vučić je rekao da bi vojni rok trajao od tri do šest meseci, a oni koji ga odsluže imali bi prednost pri zapošljavanju u javnoj službi.
Ministarstvo odbrane saopštilo je da je po njegovom naređenju pristupilo izradi studije o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveznog vojnog roka.
Beže oficiri i vojnici
- Prema našim analizama svakog dana vojsku napuste po dvojica oficira i podoficira i po jedan običan vojnik i civilno lice u vojsci. To je između 1.500 i 1.600 pripadnika VS godišnje. Starešine sada po kasarnama rade posao običnih vojnika, jer nema ko drugi da ih završi. Najgore je što najvećim delom odlazi stručni kadar, a posebno oni sa ratnim iskustvom. U svakoj vojsci ceo koncept obuke je zasnovan na tim ljudima, a mi smo ih najpre kolektivno penzionisali, dok preostali odlaze jer ne mogu da se pomire sa ovakvim rukovođenjem vojskom - naglašava Antić i dodaje da bi vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka došlo ne samo do realne popune jedinica, već i do smanjenja troškova i podmlađivanja vojnog kadra.
I portarol dao otkaz
Poslednji u nizu onih koji su dali otkaz je portparol Ministarstva odbrane, Jovan Krivokapić.
On je sve obavestio SMS porukom da prelazi u Japan tabako (s fabrikom cigareta u Senti). "Iskreno se zahvaljujem na saradnji, profesionalnom odnosu i svemu što smo prošli zajedno", naveo je Krivokapić u poruci.
Poseban tretman za dijasporu
Antić kaže da je posebno bitno kako će se vojske osloboditi dijaspora koja je se mučila sa raznim kaznama, uključujući i novčane i zatvorske, zbog izbegavanja obaveze.
- Šta ćemo i sa onima koji prilože prigovor savesti ili koji ne žele da služe sa oružjem? Da li je tu rešenje da se ustanovi obuka za Civilnu zaštitu ili vatrogasno-spasilačke jedinice - ističe Antić dileme.
Đorđe Trifunović je nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu, institucije koja je dosta muke zadavala mladima u dijaspori zbog rigoroznih kazni za neodazivanje. On za "Vesti" kaže da bi ovaj problem mogao da se reši zakonom koji bi omogućio mladima sa stalnim prebivalištem u dijaspori da izaberu da li će da služe ili ne.
- Nema pravnih prepreka da se mladići iz dijaspore koji ne žele da služe vojsku, jednostavno oslobode ove obaveze. Međutim, i oni bi morali da znaju da je vraćanje redovnog vojnog roka najbolje za odbranu Srbije. To nije značajno samo zbog borbene gotovosti vojske, nego i za stanovništvo, vaspitavanje omladine, patriotizam i formiranje kontingenta ljudi koji bi se izborili sa elementarnim nepogodama - izričit je Trifunović.
I profesionalci i regruti
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da bi vraćanje služenja obaveznog vojnog roka bilo korisno za društvo, a da je najpametnije vojsku formirati u dva dela: od "gotovih snaga" koje bi činili profesionalci u miru i ratu i "centara za obuku" u kojima bi se odvijala popuna vojnicima.
Međutim, ovaj stručnjak ističe da svemu mora da prethodi razložan finansijski proračun.
Od vojske ostale četiri brigade
Za samo dve decenije vojska je spala na niske grane, pre svega zahvaljujući reformama, pošto je nisu toliko pogodili gubitak Kosova, gde Albanci nisu služili, niti osamostaljenje malobrojne Crne Gore.
Tako trenutno celokupno Ministarstvo odbrane broji oko 30.000 pripadnika, ali je nepoznat odnos administrativnog i vojnog osoblja koje popunjava ukupno četiri mešovite brigade (s pridodatim mehanozovanim i oklopnim bataljonom).
Ljudi nedostaje, ali je oružja u nasleđe ostalo dosta, pa Srbija ima gotovo isto toliko tenkova kao Nemačka, oko 270, ali oni vape za modernizacijom.
Poređenja radi, Vojska Jugoslavije u svom sastavu imala je oko 190.000 aktivnih pripadnika, od čega 16.700 oficira. U slučaju potrebe mogla je mobilisati do dva miliona vojnika.
Rezervisti koji su prošli obavezan vojni rok činili su osnovnu masu Kopnene vojske, te je bila podeljena na tri armije i sedam korpusa. Sa rezervnim sastavom ukupno je postojalo 109 brigada, od čega šest tenkovskih i 35 motorizovanih.
