Posledice katastrofalnih poplava u Žagubici (2): Pred svadbu ostao bez ičega
U katastrofalnoj poplavi koja je 2. avgusta zadesila Žagubicu, najmanje 600 kuća je poplavljeno. Jedina sreća u toj nesreći, kakvu ovaj deo Homolja ne pamti, jeste da nije bilo ljudskih žrtava i povređenih.
Zaslugu za to imaju i meštani koji su odmah priskočili u pomoć. Među prvima se u akcije spasavanja, a zatim i sanaciju štete uključila naša dijaspora. Umesto da uživa u odmoru u otadžbini, većina je i dalje aktivna ili u organizaciji ili pak u konkretnoj pomoći postradalima.
Martina Trifunović, kćerka Živojina Trifunovića, savetnika predsednika opštine, koja je pre nekoliko godina bila "zvezda Jutjuba" zbog grandiozne proslave punoletstva, sada je sa još desetak svojih vršnjaka iz dijaspore, daleko od očiju kamera, bukvalno 24 sata aktivna u pomaganju postradalima.
- Kao i svake godine, došla sam u Srbiju na pet nedelja odmora i planirala da malo budem u Žagubici, a zatim odem na more. Međutim, kao i moji vršnjaci, sve smo ispomerali jer je najvažnije da pomognemo ovom nesrećnom svetu koji je nastradao u poplavi - priča Martina.
Mada ni njena, kao ni kuće drugih dijasporaca koji pomažu, nije oštećena, oni su od ranih jutarnjih sati, pa sve do kasno uveče među postradalima.
Pomoć čitalaca "Vesti"
Iz dopisništva "Vesti" u Beogradu za Žagubicu je poslato pet paketa odeće, obuće za odrasle i decu i garderobe za bebe koje su obezbedili donatori iz Nemačke, Australije i Švajcarske.
Donacija od 300 evra Boška Vukića iz Filingena i još 100 kanadskih dolara anonimnih donatora utrošene su za kupovinu najneophodnijih sredstava za higijenu ( deterdženti, sapuni, šamponi, kupke, paste za zube, ubrusi, pelene za bebe, maramice).
Takođe, novac je utrošen i za kupovinu značajne količine hrane: od ulja i šećera do drugih prehrambrenih proizvoda koji nisu kvarljivi.
- Trenutno pomažem drugaru Dejanu Keciću kome je poplava uništila celu kuću. U jednoj sobi, na mestu gde je stajao ormar, sada je rupa duboka 80 santimetara. Ovo je potpuni užas i ne dao bog nikome - priča Martina.
Ističe da su svi njeni vršnjaci podjednako angažovani u čišćenju uništenih kuća, a posebno ističe bračni par Božidara i Ljiljanu Martinović iz Moersa kod Diseldorfa.
- Svi smo se podjednako angažovali i preko Fejsbuka. Apelujemo da se Žagubici pomogne, ali ne mogu da verujem da ima i naših ljudi koje tuđa nesreća uopšte ne dotiče. Pa nekoliko njih je napisalo da je ovo "fejk poplava", da je sve izmišljeno. Neka dođu, neka svojim očima vide - priča u jednom dahu ova mlada devojka.
I Slađan Vražitorović (34) je jedan od mlađih dijasporaca koji je prvo pokušao da spase svoju, a onda, kada je shvatio da je sve uništeno, počeo da spasava tuđu imovinu. Slađan živi i radi u Lozani i stigao je samo dan posle katastrofalne poplave.
Solidarnost pala na ispitu
Živojin Trifunović, savetnik predsednika opštine, kaže da je razočaran činjenicom da je dobar deo meštana Žagubice ignorisao činjenicu da se treba naći ljudima u nevolji.
- Na apel opštine da svi radno sposobni pomognu, javilo se tek 70-ak ljudi. Takođe, zbog činjenice da se tom apelu nisu odazvali ni ljudi iz same opštine, a među njima i neki funkcioneri, biće otpuštanja. Nedopustivo je da dok se jedni ljudi bore s prirodnom nepogodom, neki drugi sede u kafićima i da ih to ne dotiče - ljutito komentariše Trifunović.
To potvrđuje i predsednik opštine Safet Pavlović.
- Zatražiću od koalicionih partnera i od Skupštine Žagubice da po hitnom postupku razreši sve direktore komunalnih službi koji se nisu odazvali apelu da dođu, a nemaju za to valjano opravdanje. Na isti način ću zahtevati da se kazne i svi ostali rukovodioci u komunalnim službama opštine - poručuje Pavlović.
- Već u četvrtak po podne su mi javili da je ovde haos. Brzo sam tražio u firmi slobodne dane i krenuo na put. Međutim, zbog ogromnih gužvi vozio sam puna 24 sata. Kada sam došao, umalo se nisam onesvetio od onoga što sam video. To je bio potpuni užas. Najcrnje od svega je što sam u maju počeo da adaptiram kuću, jer sam u septembru zakazao ženidbu, pa sam sve stvari prebacio u garažu. Ništa nije ostalo celo. Sve je bujica "pojela". Ništa bolje nije prošla kuća roditelja moje verenice Milene. Sve što sam godinama štedeo i što sam ulagao ovde, uništeno je u nekoliko minuta - priča Vražitorović.
Među onima koji su imali tu sreću da dožive najmanju štetu na svojoj imovini su bračni par Sibinka i Miroslav Dervišević, koji žive i rade u Beču.
Njihova kuća se nalazi na početku Vrelske ulice. Sa komšijama smo ih zatekli na tremu. Još sabiraju i oduzimaju "utiske" katastrofe koju su preživeli.
- Sedeli smo baš na ovoj terasi i vidimo komšiju koji je prethodno krenuo po mleko kako uspaničeno trči i viče: "Bežite ljudi, stiže talas!" Nije prošlo možda ni par minuta kada je u ulicu stigla policija i rekla nam da brzo zaključamo vrata i krenemo. Uspela sam da uzmem samo naše pasoše, u papučama smo izleteli i gledali kako se vodeni talas približava kao u nekom filmu - priča Sibinka.
Kada se voda povukla, Derviševići su odahnuli, stradali su im samo špajz i pomoćna zgrada.
Voda nije pronašla put do unutrašnjosti njihove kuće.
- Već to popodne su počeli da zvone telefoni. Veoma brzo se pročula užasna vest pa su nas pozivali rodbina i prijatelji iz Beča, ali i iz drugih zemalja da pitaju da li smo dobro. Hvala bogu, nije bilo ljudskih žrtava, a da je šteta velika, to se golim okom da videti - pričaju Sibinka i Miroslav.
