Posledice katastrofalnih poplava u Žagubici (1): Cunami sa Homolja! (VIDEO)
Kao da je cunami prošao. I to u srcu homoljskih planina. Žagubicu je za Svetog Iliju, 2. avgusta, pogodila katastrofa koju meštani ovog dela Istočne Srbije ne pamte.
U samo desetak minuta, vodeni talas koji je u nekim delovima ovog planinskog gradića bio i četiri metara visok uništio je sve što su ovi vredni ljudi, od kojih je većina u dijaspori, decenijama strpljivo i vredno sticali.
Voda se istog dana povukla, ali posledice poplave su vidljive na svakom koraku i otklanjaće se sledećih nekoliko meseci.
U Žagubicu je stigao prvi kontingent Vojske Srbije koji se odmah uključio u pomoć meštanima. Najmanje 600 kuća je uništeno, oko 300 ljudi evakuisano, a struje i dalje nema u onim delovima mesta koje je najviše nastradalo.
Otimaju lopovi i trgovci
Većina meštana je iznela stvari u dvorišta da se osuše, a onda su zabeležene i prve krađe.
Istovremeno, trgovci su cene higijenskih rukavica sa 150, digli na 300 dinara, a litar flaširane vode sa 60 na 120.
- Odmah smo pozvali policiju, a lično sam obavestio predsednika opštine da učini sve šta može kako bi sprečio ovo sramotno divljanje cena - vidno iznerviran kaže Pavlović.
Voda za domaćinstva je uključena tokom vikenda, ali dok se ne završe sve potrebne analize, ona nije za piće, pa se meštani snabdevaju ili u prodavnicama ili na tri gradska punkta gde su postavljene cisterne.
Huk vode pred vratima
U jednoj od glavnih i najdužih ulica, Vrelskoj, situacija je takva kao da je sniman neki film o katastrofama. Sve je prepuno mulja, blata, drveća i svega što je bujica nosila.
Negde na polovini Vrelske ulice je i kuća Milojka Lazića (71), iz jednog mesta blizu Hanovera. U Žagubicu je došao na odmor sa suprugom i kćerkom Sanelom (36). Nisu ni slutili da će se odmor pretvoriti u horor film i da će ga ne samo gledati, već biti i jedni od glavnih aktera.
- To jutro smo oko pola devet sedeli u kuhinji i pili kafu. Začuli smo spolja neku buku, huk vode, a zatim i silnu vrisku sa ulice. Pogledali smo napolje i ugledali veliki talas vode kako nam se približava - priča Milojko i objašnjava da su u prvom trenutku pomislili da će u kući biti bezbedni i da će eventualno da im voda odnese samo plastenik.
Na kazanu 700 ljudi
Zbog krajnje alarmantne situacije u Žagubici i okolnim mestima sve prethodno zakazane kulturno-sportske manifestacije su otkazane, a opština je novac i sve svoje resurse podredila ljudima koji su ostali bez ičega.
Safet Pavlović, predsednik Žagubice, kaže da je većina nastradalih kod rođaka i prijatelja. Oni koji nisu imali gde da odu, nalaze se u prihvatnom centru, u Balon hali.
- Na sreću, svakim danom je tamo sve manje ljudi. Trenutno ih je oko 25, a mi smo se fokusirali na ishranu svih koji su ostali bez imovine. U dvorištu škole smo organizovali narodnu kuhinju za oko 700 obroka dnevno. U pripremi hrane učestvuje Udruženje žena Homolja i mnoge sugrađanke koje su se odazvale apelu da pomognu - priča Pavlović.
Mislili smo da je kraj
Međutim, njegova ćerka Sanela umalo je stradala pokušavajući da od vodene stihije zaštiti kučiće.
- Kada smo shvatili da voda veoma brzo ide ka kući, majka je potrčala za jednim, a ja za drugim psom. Bujica je bila toliko jaka - gotovo da me je kanta za đubre udarila u leđa i jedva sam održala ravnotežu da ne padnem u vodu. Kučiće smo preneli na drugi sprat, a onda je krenula naša borba da spasimo kuću i ono što je u njoj. PVC vrata su uspela da zadrže bujicu, a mi smo ono što je prolazilo lavorima i peškirima bacali kroz prozor. Kada je voda došla do prozora, uplašili smo se za živote jer nismo imali gde. Na sreću, kako je vodena stihija brzo došla, tako se i povukla - priča Sanela.
Nesrećni ljudi su se izborili sa stihijom, a u sledećih nekoliko nastavaka "Vesti" će preneti autentične ispovesti onih koji su u susretu s podivljalom prirodom gledali smrti u oči i ne razmišljajući za svoj život spasavali decu i nepokretne, kao i onih kojima je uništeno sve što su decenijama stvarali radom u dijaspori.
Dijasporo, pomozi kako znaš!
Savetnik predsednika opštine Živojin Pavlović posredstvom "Vesti" upućuje apel dijaspori da pomogne kako zna i ume.
- Naš kraj pomagao je svima kad im je bilo najteže, a posebno prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine , kad je Obrenovac plivao u vodi. Nismo ni slutili da će nam trebati ista pomoć. U nekim gradovima Nemačke, Austrije i Italije već su počeli da prikupljaju novac i raznu robu, ali treba vremena da ona stigne. U ovom trenutku nam je potrebno sve: hrana, garderoba, sredstva za osnovnu higijenu, posteljina, kreveti... Sva bela tehnika je stradala, tako da će trebati i šporeti i frižidera - kaže Pavlović.
On kaže da su dijasporci koji su se zatekli u Žagubici zbog odmora ili vašara na Svetog Iliju spasavali živote i zahvaljuje se Bogu što nije bilo nijedne žrtve ili povređenog.
Sve uništeno
Milojko Lazić kaže da je njegovoj porodici u bujici sve uništeno.
- Moj i ćerkin auto su završili u Mlavi. Uništen je plastenik, celo prizemlje kuće, letnja kuhinja sa svom belom tehnikom, kotao za grejanje... Muka mi je i da nabrajam. Pretpostavljam da je šteta oko 10.000 evra - jedva priča Milojko.
I u drugim domaćinstvima je slična situacija. Uništeno je sve što je bilo u podrumima i prizemljima.
Preti strašna zaraza
Najveći strah čelnika Žagubice jeste da ne dođe do zaraze. Stojan Lilić (41) jedan je od 12 ljudi koji danonoćno uklanjaju mrtve životinje.
- Stradalo mnogo stoke, uglavnom ovaca, jaganjaca, svinja i teladi. Kako nemamo dovoljno mehanizacije, dobar deo je i dalje u mulju, a nalazimo i razbacane lešine koje je voda odnela i po nekoliko kilometara. Najveća opasnost preti zbog pomora ribe. U privatnom ribnjaku je stradalo oko milion komada, a prva procena govori da je šteta oko 300.000 evra - priča Lilić.
Nenad Pistolović, predsednik Udruženja ribolovaca Žagubice ističe da je najveća katastrofa u tome što je stradalo i matično jato potočne pastrmke - autohtone vrste s ovih područja koja je stvarana punih 20 godina.
- Nemoguće je proceniti kolika je materijalna šteta. Ona je nesaglediva - priča Pistolović.
