Otvorila mi se vrata raja
Dalibor Višić (44) iz Minhena važi za jednog od poznatijih i uspešnih poslovnih naših ljudi, koji pomaže gde god treba i gde su naši ljudi u nevolji, bilo da se radi o Republici Srpskoj i Srbiji ili Nemačkoj. Uz uspešan razvoj firme koja se bavi obezbeđenjem ljudi, imovine i objekata, on podržava ostanak i opstanak naših ljudi na svojim ognjištima. Tako pojedincima i celim porodicama stvara uslove da nastave život u zavičaju.
Za nabrajanje svega dobrog što je učinio poslednjih šest godina trebalo bi mnogo prostora, a o ovom Krajišniku velikog srca i široke ruke dovoljno govori i podatak da je sve što je do sada uradio vredno 700.000 evra!
- Odmah da kažem da sam zahvalan Bogu što imam mogućnost da pomognem ljudima. Ne očekujem ništa od onih kojima sam pomogao, ni od onog ko je uspeo u poslu, paani od onog ko misli da me je prevario. Samo želim da mi ne postavljaju nogu na tom mom putu jer kod nas Srba je velika boljka da se sve nekako oprosti, ali uspeh nikako! Moja zamisao je da pomognem ljudima da pokrenu neki posao, obezbede sebi egzistenciju, a meni ono što sam im dao mogu vratiti kada se stvori prilika da to mogu, bez kamate, a i ako ne bude ništa od toga, opet je dobro. S tim ljudima kojima sam pomagao nisam pravio nekakve ugovore, za mene je reč vrednija od bilo kakvog ugovora i papira. Hoću da pomognem svom narodu, ja sam njegov deo. Drago mi je da nekom pomognem. Zato mirno spavam, zadovoljan sam i to je najveće bogatstvo - kaže Dalibor Višić.
Naš sagovornik ima zanimljivu životnu priču.
- Rođen sam 1974. u selu Piskavica pored Banjaluke, odrastao sam tamo, išao u školu, a 1989. sam došao u Nemačku. U Audiju sam završio zanat za auto-mehaničara, posle sam prešao u BMW i nakon 13 godina osetio sam da ima nešto bolje, da mogu više i napustio sam BMW, dobio dobru otpremninu i krenuo sam u samostalni posao. Tu su mi se otvorila vrata raja, iako sam čvrsto na zemlji. Mislim da činim dobro za svoj narod i radnike koji rade kod mene. Imam dvoje dece, sin 27 i ćerka 17 godina, sin preuzima vođenje firme, a ćerka uči za poslove osiguranja.
Firma VDH Sićerheit Munchen osnovana je u februaru 2012.
- Krenuli smo sa dva radnika, za dve godine bilo je 45 radnika, a za pet godina stigli smo do 319 zaposlenih. Sada imam 89 zaposlenih jer u branši bezbednosti to varira, ali moj cilj je da stignem do 500 radnika. Zaposleni dolaze sa Balkana, iz Evrope, Azije, Evro-Azije, Afrike. Krenuo sam sa poslom u tržnom centru u Minhenu, a kasnije smo radili za vladu Bavarske iz koje smo od pojedinih ministara dobili pohvalu da smo broj jedan u Minhenu u oblasti obezbeđenja objekata, izbegličkih kampova, ljudi, privatnih banaka, hotela. Moj cilj je da ova firma bude po kvalitetu među prvih 10 u Evropi u oblasti bezbednosti. Sin mi je završio Fakultet bezbednosti i vodi firmu u Minhenu, a ja većinu vremena provodim u inostranstvu, RS i Srbiji - govori o planovima Dalibor Višić.
Fondacija Mir Božji
- Fondacija Mir Božji postoji u RS godinu i po, a ja sam do sada jedini investitor koji odavde ulaže novac. Cilj mi je da i ovde u Minhenu otvorim fondaciju kako bi naši ljudi imali mogućnost da ulažu svoj novac kojim će pomagati siročad, bolesnu decu, iznemogla i stara lica - kaže Dalibor.
Nabraja neke od akcija u kojima je nesebično pomagao svima kojima je potrebno.
- Kupio sam u Prijedoru stambeni objekat sa šest stanova za Srpkinje koje imaju petoro dece i koje će stan koristiti besplatno. Napravio sam kuću u Piskavici za četvoročlanu siromašnu porodicu i uveo struju, vodu, a ostalo je da se postavi pod, opreme kuhinja i kupatilo i mogu odmah useliti u kuću. U Podgradcima sam dovršio započetu kuću za jednu porodicu i to je bilo gotovo za mesec dana, a ljudi su tu ušli iz jedne šupice u kojoj sam mislio da nema života. Pomogao sam jednoj porodici između Čelinca i Kotor-Varoša, kupio materijal kako bi mogli da dovrše započetu kuću i usele u nju, tu živi troje dece, odlični su učenici, a ostali su bez oca.
U Jošikovoj vodi je opremio školu da se ne bi ugasila, promenio je krov na sportskoj dvorani. Finansirao je postavljanje rasvete u rodnom selu Piskavica i zaseoku Višići.Pomogao sam da se napravi lovačka kuća u Rakitovači kod Borkovića. U selu šiprage kod Kotor-Varoša koje je "slepo crevo" napravio sam na mestu porušene hale novu gde ljudi mogu da se okupljaju, slave i druže se. Na Ravnoj gori sam kupio jednu kuću da se u njoj okupljaju vojvode sa obe strane Drine kao u svom domu. Pomagao sam i pojedinačno ljudima za lečenje, tako sam dao 3.800 evra za lečenje Lazara Eganovića iz Šapca. Jedna devojčica iz Potočana kod Prnjavora trebalo je da operiše srce u Italiji, čuo sam za to i zvao majku koja mi je rekla da za operaciju treba 15.000 evra, sakupili su 3.000, a 2.000 dalo je zdravstveno osiguranje. Preostalih 10.000 eva dao sam im ja i rekao da mi ništa nisu dužni - nabraja Dalibor Višić deo akcija u kojim je pomagao ljudima u nevolji.
Prvi helikopterski taksi u RS
U Ingolštatu VDH ima firmu koja tek treba da se razvije, filijalu u Plauenu, u Istočnoj Nemačkoj gde se priprema teren za rad. Postoji mogućnost da se poslovi prošire i u Ukrajinu. Osnovana je firma u Novom Sadu i zove se VDH Sistem koja vrši osiguranje i procenu rizika. U Banjaluci su centrala VDH Sekjuriti i prvi helikopterski taksi u Republici Srpskoj VDH Aero, a u planu je osnivanje škole za pilote helikoptera. Trenutno VDH Aero ima jedan helikopter koji je u funkciji, ali će se uskoro povećati njihov broj. Helikopteri će biti u vlasništvu firme VDH Aero, a služiće narodu i državi, bilo da treba nekog hitno prevesti u Beograd zbog zdravstvenih problema, u slučaju požara i neke prirodne nepogode, navodi Višić.
Posebno je interesantna Višićeva namera da ljudima pomogne da započnu neki posao, obezbede sebi uslove za život i ne napuštaju ognjište u potrazi za boljim životom.
- U Srbiji kod Kragujevca finansijski sam pomogao Dejanu Tošiću, koji je došao na ivicu propasti, sada je jedan od najjačih proizvođača cveća u Srbiji. Ima 10.000 sadnica voća, sin mu je prvak Srbije u tenisu a sve to bilo je stalo i ja sam mu pomogao da ponovo krene u posao i bude uspešan. U Jagodnjaku, u Hrvatskoj, imamo uzgoj svinja, pravimo kulen i kobasice, osvojili smo ove godine drugo mesto u proizvodnji kulena među 120 proizvođača.
Tamo je zaposlio nekoliko radnika.
- Milan Suđić, koji je jedno vreme radio u Minhenu kod mene sa suprugom, vratio se u Jagodnjak i uzgaja svinje kao što su radili njegov otac i deda. Pomogao sam mu da ponovo pokrene taj posao. Uskoro ćemo nabaviti 750 svinja za taj posao jer sve što on proizvede prodaje se širom Hrvatske, a u mestu Otočac imamo štand. Tu se pravi sve na tradicionalan način i kad bismo proizveli mnogo više kulena i kobasice, sve bismo to prodali, ali nama je cilj kvalitet, a ne količina. U Donjem Lapcu, u Hrvatskoj, imamo oko 400 ovaca, o tome brinu dve porodice. Čovek koji radi kod mene u Minhenu ima 180 ovaca i nije znao šta će s njima jer nema ko da brine o njima. Kćerke mu studiraju u Zagrebu, njegova supruga radi kod mene i hteli su nakupci da to uzmu jeftino. Ponudio sam mu da to sve otkupim i sada imamo dva stada sa po 200 ovaca o kojim brinu dva čobana i svima je dobro - kaže Višić, čovek velikog srca.
Izvoz pečuraka
- Imamo plastenike na površini od pola hektara u Piskavici i Kočićevu kod Srpca gde se uzgaja paprika. Firma VDH Naturalfud je aktivna i u Hrvatskoj i kod Banjaluke, otkupljujemo pečurke i izvozimo u Italiju i Rumuniju. Uskoro će početi izvoz u Nemačku jer imamo sušare. To je vrlo unosan posao, a cilj je da zaposlim naše ljude da ostanu kod svojih kuća i na imanju dalje rade. Upoznao sam nedavno čoveka u Prijedoru koji je želeo da se susretne sa mnom, a cilj mu je bio, iako ima trudnu ženu i četvoro dece, da beži odozdo. Saslušao sam ga i uspeo da ubedim da ne ide. On sada ima 43 godine i dok dođe u Nemačku, dok se snađe, proći će godine. Rekao sam mu da ću mu pomoći, on presvlači nameštaj, ali nema ni mašinu, ni materijal. Otišao sam kod Ljubiše Teodorovića, koji ima tekstilnu firmu koja je šila uniforme za policiju RS, a sada radi za policiju u Italiji. Njemu sam pomogao kada je bilo zapelo i on je odmah iz svoje hale izdvojio jednu mašinu. Tako će moj poznanik imati mogućnost da sebi zarađuje za život. Od mene će dobiti stan na besplatno korišćenje - završava Dalibor Višić.
Donacije manastirima
Višić je u Kočićevu kod Srpca poklonio zvono crkvi, pomagao manastire Gomionicu, Zavalu u Popovom Polju u Hercegovini, manastir u Petrovcu na Mlavi. Davao je novac da se odštampaju vredna dela iz naše prošlosti i istorije, ali i poklanjao vredne knjige.
- Planirana je saradnja sa grčkom firmom Manikas, koja proizvodi crkvene predmete. Mnogo toga sam darovao i danas poklanjam našim crkvama, vladikama, arhimandritima i to opet ima svoj smisao. Dobio sam blagoslov našeg patrijarha da radimo crkvena zvona, imamo livnicu i uskoro bi to moglo da krene jer imamo svu infrastrukturu.
