Smetamo svima jer smo otporni
U vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji zapadna propagandna mašinerija je za sve optuživala Srbe i silom nametnuti loš imidž je Srbe i Srbiju pratio godinama. Taman kada se pomislilo da se ta loša slika polako menja usledila su suđenja u Hagu gde su uglavnom samo Srbi listom osuđivani, često i bez opipljivih dokaza.
Potom je na Balkanu usledila manje ili više učestala praksa hapšenja Srba, najčešće pod optužbom za ratne zločine od Hrvatske do Kosova i Metohije.
Tako je nedavno Nemačkoj dostavljen spisak sa navodno 22.000 osumnjičenih Srba, bilo je nekoliko hapšenja u Hrvatskoj i na Kosovu. Ima i kraja tome pitali smo čitaoce Vesti u Evropi i Kanadi.
Pero Božić, Minhen Nemačka
- Sve ovo što nam se dešava kao narodu govori da nema pravde i da je Zapad uvek protiv nas. Sve te optužbe na naš račun zasnivaju se na lažima, jer stalno Srbe optužuju za rat, kao da smo ga mi počeli i kao da naš narod nije stradao u ratu. A mi imamo toliko dokaza da su i druge dve strane u ratu u Bosni i Hercegovini činile zlo, ali to niko ne želi ni da čuje ni da prihvati kao stvarnost i istinu. Zato smatram da država treba da stane iza svojih građana, bilo da se radi o onima koji žive u inostranstvu ili u Republici Srpskoj i Srbiji.
Najnoviji potez kojim se traži progon Srba u Nemačkoj, podseća me na vreme početka rata u BiH. U Minhenu je uhapšen Dušan Tadić, čovek za koga su i muslimani rekli da nije počinio nikakav zločin. On je uhapšen, držan u pritvoru i isporučen u Hag. Tamo mu je suđeno i presuđeno na osnovu iskaza lažnih i zaštićenih svedoka, vraćen je u Nemačku, gde je godinama tamnovano da bi na kraju posle odležanog dela te kazne bio pušten na slobodu.
To nije jedini primer hajke na Srbe, bilo ih je još tokom svih ovih godina, a progonjeni su nevini ljudi. S druge strane, kada i bude uhapšen neko od Hrvata i muslimana za ratne zločine, ubrzo bude pušten na slobodu ili dobija simboličnu kaznu, za razliku od Srba koji su drastično kažnjavani. Priča o Srebrenici nije gotova, jer ima dosta toga što je nejasno, pa i neistinito o tom događaju. Ja sam u muslimanskim izvorima čitao da ima živih ljudi čija se imena nalaze na spomeniku u Potočarima.
Zato mislim da se i ova akcija Majki Srebrenice tempirano vodi i namerno širi, jer je evidentno da mnogo toga oko Srebrenice i događaja u njoj nije jasno, a neretko se lažima prikriva stvarna istina.
Mi kao pojedinci ne možemo da se borimo protiv svega toga, nego mora naša država da nađe način kako da zaštiti od progona svoje građane.
Radmila Mićić, Toronto, Kanada
- Onog momenta kad smo predali naše vojnike u Hag, samoinicijativno smo se proglasili krivcima i dali zeleno svetlo Evropi i bivšim republikama da "treniraju strogoću" nad srpskim narodom. Srbi su tako postali svojevrsni taoci kako svoje vlasti tako i spoljne politike. Prirodno je da svaki čovek treba da bude slobodan i siguran u svojoj kući, u svojoj zemlji. Nažalost, te zaštite i sigurnosti nema od zvanične politike naše zemlje.
Tužno je slušati izjave naših zvaničnika o "protestnim notama" pri svakom evropskom i regionalnom iživljavnju nad Srbima. Kao mala država koja je na raskrsnici dva sveta, mi nismo uspeli da izgradimo lojalno prijateljstvo ni sa jednom zemljom koja bi nas podržala. Sedimo na dve stolice, a obe nam se klimaju. Bićemo "dežuri krivci" sve dok budemo savijali glavu i dobrovoljno odlazili na strelište savremene Evrope.
Dragana Manojlović, Pariz, Francuska
- Posle sedam meseci boravka u mom Nišu, pre nekoliko dana vratila sam se u Pariz, u kojem sam, inače, nakupila pet decenija života. I šta sam tamo videla? Srednje se živi, iako nemaju, niko ne kuka, svi pozajmljuju, za male pare se zabavljaju i svima osmeh na licu. Sa ovim viđenjem želim da oslikam narav Srba koji su, izgleda, tako otporni, svima trn u oko, pa ćemo u njihovim glavama biti za sve krivi - dok je sveta i veka.
A šta ih tera na tako loš stav prema nama? Možda što smo mala zemlja, perspektivna, smeštena na raskršću istoka i zapada, pa im svima lako da na nas navaljuju. A i lepa smo zemlja i lepi smo ljudi, inteligentni, imamo veliko srce, ništa nam ne fali, hteli bismo da nam sve to izbrišu i otmu, a kako im ne uspeva, onda nas za sve krive, blate, klevetaju, ponižavaju. Nama jedino nedostaje sloga. Ja sam uvek, a i dalje ću, kao jedini lek (protiv sveta koji Srbe stalno ucenjuje i stavlja mu svakojake terete na leđa) videla našu slogu.
Nažalost, ta sloga se sve više udaljava od nas. Od onog poslednjeg rata, imam osećaj da se sve promenilo. Zavladala je zavidnost. Zavidi svako svakome. Čak ni komšije ne pomažu, kao što su to ranije činile. Sećam se, u tom ratu mi smo sami na sebe udarali, brat na brata, prijatelj na prijatelja, ne znaš od koga da se braniš. Da je bilo sloge, odbranili bismo se, ovako krivicu snosimo svi. A to stanje udaljavanja jednog od drugog na nas se nakalemilo, što oni sa strane obilato koriste.
Od tada nas za sve krive, mi ne znamo ili zbog nesloge ne možemo da se branimo, a i suviše često u toj neslozi i podeljenosti stajemo na stranu onih koji nam žele samo zlo. To mu dođe: zavadi, pa vladaj ili kad si dopustio da te ubedim da si kriv-ti trpi.
Slobodan Arsenijević, Cirih, Švajcarska
- Srbi će biti krivci onoliko koliko je to potrebno jačima od nas, mislim na Zapad i na njihove satelite na Balkanu. Srbe malo, pa malo i kad je to politički potrebno optuže za navodne zločine i za nekoliko dana ništa. Ovo je već odavno nama poznato i nije ništa novo. Srbija treba da ima za to neki budžet i da blagovremeno brani te ljude, ali isto tako i srpsko tužilaštvo bi trebalo da podigne optužnice za sve koji su bilo kakav zločin učinili nad Srbima. Lično mislim da Srbija nije u moći da bilo šta preduzme dok nekad ne pristupi EU ili dok ne ojača kao zemlja da bi je ostali respektovali.
Čedomir Pavlović, Beč, Austrija
- Srbi su do sada uvek bili dežurni krivci. Mi smo pravoslavci i ujedno pravdoljubiv narod. Borili smo se stalno na strani pravde i pobednika i to mnogima i
dan-danas smeta. Verujem da ćemo i u budućnosti biti na strani pravde, ali ćemo zbog toga ostati uvek dežurni krivci svakome, jer žele da nas na taj način kažnjavaju za naš mentalitet.
Dragiša Bojić, Darmštat, Nemačka
- Prema mom mišljenju neće to da se promeni u narednih 10-15 generacija, zato što nas smatraju za krivce za sve što se dogodilo u prethodnih 30 godina na Balkanu i tako nas uslovljavaju. Mi smo u stvari jedini narod na ovom području častan i pošten i ne vole nas, a nsimo ništa krivi.
To čine uz veliku propagandu i uz ove male narode koje nahuškaju na nas. Jedan od razloga je to što se sva prirodna bogatstva nalaze na teritorijama gde su Srbi većinski narod i pokušavaju da nam to otmu, isto kao što pokušavaju Rusima da otmu sve.
