Draginje mali Beč
Od oko 3.000 stanovnika, Draginje kod Koceljeve je mesto u kome je najmanje polovina meštana u Beču. Jeste, ima ih i po Francuskoj, Italiji, pa i Nemačkoj, ali uglavnom se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Svi drugi su u glavnom gradu Austrije.
I dok je u drugim dijasporskim sredinama sve manje onih koji letnji raspust provode u zavičaju, ovde je suprotno.
Neki su već došli, a većina se očekuje početkom avgusta kada će se u Draginje sliti "pola Beča". I ne samo to, u ovom mestu koje je steklo svetsku slavu po velelepnim vilama i zamkovima, i dalje se gradi, ali i ulaže u ono što su izgradile prethodne generacije.
- Pravilo je da smo svi tu u avgustu. Tada su tesne draginjske ulice, jer je tu najmanje oko 1.500 ljudi. Ovaj deo godine je i prilika kada svi možemo malo da odmorimo, da se opustimo, a ono što mi je najdraže, i da nam se deca druže - priča 50-godišnji Vlada Jovanović koji je u Beču poslednjih 15 godina, a tamo su mu i deca, Svetlana (34) i Milan (31) koja su uveliko zasnovala svoje porodice, tako da Vlada ima troje unučadi, a još jedno željno iščekuju za koji mesec.
Dijaspora obnovila crkvu
Zahvaljujući dijaspori, prošle godine je kompletno renovirana i lokalna crkva, Hram Svete Trojice u Koceljevi.
- Veći deo novca su obezbedili opština i privatnici našeg kraja, ali u obnovu ove svetinje se zdušno uključila i naša dijaspora koja je jednim delom finansirala radove - ponosno ističe Vladan Janković.
Doduše, prvih dana jula, Vlada se uglavnom bavi građevinom. Pre nekoliko godina je započeo novu kuću od 450 kvadrata, ali se ispostavilo da su majstori "isfušarili" krov, pa sada mora opet da se radi.
- I dalje, nažalost, u Srbiji misle da mi u dijaspori beremo pare, pa ih imamo toliko da plaćamo i šta treba i šta ne treba. Naravno da nije tako. Od kada su u Evropsku uniju primljene Bugarska i Rumunija, njihovi državljani su preplavili Zapad i znatno oborili cene rada. Ipak, ne kukamo. Za one koji hoće da rade i ne biraju, posla uvek ima - veli Vlada.
Nekada poznati po trgovini stokom, Draginjani su kretali ka Zapadu mahom devedesetih kada je u Srbiji bilo nemoguće preživeti. Jedan od retkih koji to nije učinio je 40-godišnji Zoran Petrović.
Stogodišnjica kraja Velikog rata
Selo Draginje je Ukazom kralja Aleksandra iz 1903. godine preimenovano u Veliki Bošnjak, po imenu njegove supruge, Drage Mašin. Tako je ostalo do danas.
Ove godine, povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata opština Koceljeva planira prigodan kulturno-umetnički program kako bi se obeležila Cerska bitka, pošto je upravo iz sela Draginja, Stepa Stepanović, komandant Druge armije, rukovodio ovom ofanzivom srpske vojske
Doduše, cela njegova porodica je preko granice, a njegov otac važi za jednog od prvih iz sela koji je krenuo trbuhom za kruhom.
- U Beču su mi majka Marija, dve sestre, dva brata, ali i mojih troje dece. I dalje deca vole da dođu u zavičaj, ali iskreno, i to je sve ređe i ređe. Obično dođu kako bi smo svi bili zajedno, ali deca, kako rastu, ipak bi pre na more nego u selo - iskren je Zoran.
Prema njegovim rečima, u Draginju se ipak gradi mnogo manje nego ranije. Međutim, nema porodice koja i dalje ne ulaže u obnovu onoga što su im ostavili dedovi i očevi.
- Evo, ja sam nedavno obnovio krov i fasadu. Starije generacije planiraju da se vrate, a mlađe, kao i svugde, ako se snađu o povratku više ne razmišljaju. Međutim, nema porodice koja dopušta da joj ono što su joj roditelji stvorili propadne.
S tim se slaže i Jovan Đorđević (65) kome su deca otišla put pečalbe 2007. godine.
- Tada sam morao da prodam traktor da bismo imali novca na početku. Hvala bogu, lepo su se snašli i zadovoljni su. Naravno, svakog leta su ovde, jer nigde nije lepše nego u svom zavičaju - ističe Đorđević.
Najveći problem kanalizacija
Predsednik Mesne zajednice Draginje ujedno je i zamenik predsednik Skupštine opštine Koceljeva, Vladan Janković, jedan je od onih opštinara koji su bez ikakve uvertire pristali da sa reporterima "Vesti" prođu ovim mestom, te čuju i dobro i loše na račun lokalne samouprave.
Uglavnom su to reči hvale, a ključni problemi koje meštani ističu su nerešena kanalizacija i odnošenje đubreta.
- Projekat izgradnje kanalizacije je uveliko završen, ali kako je reč o kapitalnoj investiciji vrednoj dva miliona evra, opština konkuriše na više adresa, pa očekujem da će to uskoro biti i rešeno. Nažalost, problem odvoženja smeća ne zavisi od nas, već od izgradnje nove deponije kod Uba - objašnjava Janković.
