Selo sa 70 majdana
U Struganik, selo sa 70 majdana koje se nalazi na pola puta od Mionice do Ravne Gore, znatiželjnici, uglavnom, dolaze da obiđu rodnu kuću vojvode Živojina Mišića, ili da kupe čuveni struganički kamen od kojeg je, delom, ističu meštani, izgrađena i Bečka opera. Iz majdana stanovnici vade najkvalitetniji kamen po koji dolaze kupci iz Mađarske, Austrije, Italije i Crne Gore...
Ispred kuća, pored samog puta, stoje uredno naslagane ploče koje čekaju kupce, dok je većina meštana u svojim majdanima gde iz nedara zemlje krampovima i štanglama vade blago koje im je priroda podarila. Uredno upakovane kamene ploče nalaze se i ispred kuće Dimitrija Markovića (33) koji je nasledio kamenolom i porodičnu tradiciju.
- Od kada su se doselili u ove krajeve, od 1737. godine, kada se ovo selo prvi put pominje u nekim spisima, naši preci su vadili kamen od kojeg su gradili kuće, a kasnije su počeli i da ga prodaju. Od predaka smo nasledili majdane, umeće vađenja kamena, ljubav prema kamenu i imena. Od oca Miloša mi je ostao majdan i ljubav prema kamenu, a ime sam dobio po dedi Dimitriju koji se, kao i ja, bavio ovim poslom - objašnjava Dimitrije Marković.
Onom ko kupuje kamen iz Struganika nije bitno kako, na koji način se vadi kamen i sa koliko znoja je zaliven svaki komad kamena koji će biti ugrađen negde daleko. Oni ne znaju i ne moraju da znaju, ali zna Branko Arnautović (26) koji ima majdan nedaleko od majdana Dimitrija Markovića sa kojim se ispomaže u poslu.
- Naš posao najviše liči na rudarski, a na to ukazuje i činjenica da upotrebljavamo isti alat - rudarske mine, krampove i štangle, lopate. Ne znam da li naš hleb ima kora koliko i rudarski, ali je težak.
Kuća vojvode Mišića
|
Najteži poslovi su otkopavanje majdana što je povezano sa opasnostima tokom otpucavanja mina, zatim prepoznavanje greda sa najkvalitetnijim kamenom, a posle toga je čisto fizikalisanje uz pomoć krampa i štangle teške tridesetak kilograma.
Kako se osećamo i koliko se umorimo kada i po 12 sati na vrelini radimo u kamenolomima, može samo da se zamisli - kaže Branko i dodaje:
- Nije u ovom poslu sve toliko teško i ružno. Ima i lepih trenutaka kao što su oni kada se pronađe prava žica sa staklencem, krečarom ili belim kamenom, ali, ipak, najlepše je kada pripremljen kamen prodamo - veli Branko Arnautović koji živi od ovog posla.
Prema rečima Branka Arnautovića i Dimitrija Markovića, kao i mnogih drugih koji se bave ovim poslom, nekada se od kamena u Struganiku lepo živelo.
- Ima ljudi koji su se obogatili od vađenja i prodaje kamena, ali to je bilo pre. Poslednjih godina, a posebno od početka ekonomske krize, više životarimo. I u svetu i u Srbiji se sve manje gradi pa i prodaja našeg kamena slabije ide - kažu Branko i Dimitrije.
