"Srbija ne sme biti deo tuđeg rešenja za migracije"
Prioriteti EU u rešavanju migrantske krize su, pre svega, održavanje sporazuma između Unije i Turske o kontroli migracija, promena propisa o azilu i zaustavljanje mirgacija van granica EU,a to otvara mogućnost da Balkan i Srbija postanu “tampon zonu” za migrante, ocenjuje direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović.
Ðurović, koji je juče prisustvovao skupu u Briselu na kojem je predstavljen izveštaj o azilu u zemljama EU za 2017. godinu, kaže za Tanjug da se u EU se pregovara o izmenama azilnog zakonodavstva,a sve više zemalja zagovara to da izbeglice i zahtevi za azil treba da budu podnošeni i rešavani u zemljama koje se nalaze van EU.
- Jasno je da, ako Evropa ima snage da zaustavi migracije na obodima meditreranskog basena, onda Balkan jeste opcija za stvaranje tampon zonu o čemu mi govorimo već duže vreme - kaže Ðurović za Tanjug.
Ali, kako napominje, Srbija nije jedina zemlja na Balkanu koju pogađa problem izbegličke krize, pa i dalje postoji neizvesnost ko će podneti najveći teret budućih izbegličkih talasa, jer sada i Bosna i Hercegovina u koju dolazi sve vise ljudi i iz Srbije, ali i preko Albanije, Crne Gore, postaje nova destinacija pred ulazak u EU.
Ðurović međutim upozorava da je važno da Srbija ne postane deo nečijeg drugog rešenja u oblasti upravljanja migracijama.
"Moramo da imamo aktivan, zagovarački odnos prema problemu, da ne bismo ostali jedina tampon zona.
Ukazuje da se još ne zna sa kojim zemljama se pregovara oko novih, eventualnih centara, odnosno izmeštanja ljudi na Balkanu, ali ponavlja da Srbija na neki nacicn mora da bude uključena u to pitanje, te da veruje da će biti deo nekog novog rešenja koje će Evropa ponuditi.
- U Srbiju i dalje ulaze ljudi, svakodnevno, iz pravca Makedonije, Bugarske. Vraćaju nam ljude iz Hrvatske, Mađarske, sada i iz pravca BiH. Srbija je zemlja u kojoj svi mogu da gurnu nazad ljude i stalno cirkuliše određeni broj ljudi - ukazuje Ðurović.
Kako kaže, Srbiju neće zaobići nijedan talas mirgacija i zato mora da ima sopstvenu politiku prema tom problemu, da jasno definiše svoje, stavove, potrebe, rešenja i želje i da njima rukovodi ".
To između ostalog znači,navodi on ,da u svim razgovorima sa evropskim i regionalnim partnerima insistira na tome da se poštuju sporazumi o readmisiji, da se migranti ne gureju ilegalno preko granice...
-Kako ne bismo ostali jedina tampon zona - jasan je Ðurović.
Na pitanje da li raste broj migranata u Srbiji, on napominje da je taj podatak promenjiv, ali da je u prvih pet meseci ove godine iz Turske u Grčku, samo preko kopna, ušlo više od 7.000 ljudi, što je više nego tokom cele prošle godine, što je, kaže, parametar koji ukazuju da taj problem neće može zaobići Srbiju.
