Susret boema na kaldrmi Skadarlije

Jedan je Monmartr na svetu, a jedna je i Skadarlija. Pariski Monmartr karakterišu slikari, beogradsku Skadarliju muzičari. Iz našeg ugla, ako ništa drugo, bolje se jede na Skadarliji, ali iz ugla Alana Kokara, predsednika Republike Monmartr, po povratku iz Beograda, gde se nadograđivalo francusko-srpsko prijateljstvo, baš kao svaki predsednik diplomatski izbegava direktan odgovor na pitanja: "Gde je bolje" i "Ko je bolji".

F.Loup

Delegacija Monmartra u Beogradu

Susret smo zakazali na Pigalu, u pivnici naspram Mulen Ruža, u podnožju Monmartra. Svoj prepoznatljivi imidž, crveni šal, preuzeo je od impresioniste Tuluz Lotreka, koji je bio poznat i pod nadimkom Duša Monmartra, što uz crni šešir i plašt čini oficijelnu i slavljeničku odoru svih izabranih lidera te male Republike.

U istoriju je upisano da su se 1977. godine Monmartr i Skadarlija pobratimili. Trajalo je to, pa se, nažalost, ugasilo, ali je na inicijativu i angažovanje našeg Parižanina Mikija Ćirovskog ta lepa spona ponovo oživela. Zdušno su je podržali tadašnji ambasadori Dušan Bataković i Predrag Simić, pitko prijateljstvovanje oduševilo je i sadašnjeg ambasadora Rajka Ristića, da bi nedavno, posle punih 40 godina i opet u organizaciji Mikija Ćirovskog, te Alana Kokara i Roberta Čobana i pod patronatom novoizabranog zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, došlo do četvorodnevnog druženja na skadarlijskoj kaldrmi. Došao je Monmartr na noge beogradskim boemima, a u rezimeu jednoglasno ocenjuju da je provod bio nezaboravan i najavljuju revanš u Parizu već ovog novembra.

Ponosan na članove

Uz pivo na stolu i sa crvenim šalom oko vrata, vidno raspoloženi Alan Kokar lako je prihvatio uvodno pitanje:

Od 2006. bili ste generalni sekretar Republike Monmartr da bi vas 2012. izabrali za predsednika. Da li ste na taj način konkurent predsedniku Francuske Emanuelu Makronu?
- Nimalo, nemam takvih pretenzija.
Na Monmartru ste lik broj jedan, svi vas prepoznaju?
- Prijatan je to osećaj, ali od njega ne rastem, neću postati košarkaš. Ja sam samo skromni sluga u službi Monmartra.
Kolika je vaša Republika?
- Akreditovanih je 900 žitelja, poznatih i manje poznatih. Mnogo je umetnika, oni predstavljaju ceo svet.
Podanici su vam disciplinovani?
- Svi i uvek, nema iskakanja. A naša osnovna delatnost je humanost prema nezbrinutoj deci.
Da li vam je uloga predsednika stalno zanimanje?
- Ne, ja jesam predsednik Republike Monmartr, ali i predsednik firme koja predstavlja kablovsku TV.
Republika Monmartr ima Ustav, grb, zastavu i bira ministre. Sastajete li se često?
- Savet se sastaje jednom mesečno, ali sve zavisi od potrebe.
I imate li problema?
- Uvek ima problema, život je problem. Ipak, sve je O. K.
Na šta ste ponosni?
- Na sve, posebno na članove koji su kolektivno i predano uključeni u život Monmartra.
Protekle dane tkali ste vez Monmartr-Skadarlija. U čemu ste slični, a u čemu različiti?
- To su kvartovi koji čuvaju istoriju i ostaju povezani skromnošću.
Hajde, priznajte, da li se jede bolje na Monmartru?
- Zavisi. U Skadarliji sam ulazio u restorane i zaključio da svi imaju jednako visok kvalitet i ulažu napor da svakoga ugoste. Moja osmočlana delegacija je strastveno pristupala jelu, stvarno su to događaji za pamćenje, a šteta je što se nije moglo izaći na kraj sa količinom ponuđenih specijaliteta. Bilo je i mnogo muzike, pesme, festivalskog ambijenta i atmosfere sreće. Ne mogu da pravim razliku između skadarlijskih restorana, a svi zaslužuju najvišu ocenu. Pilo se iz malih i ogromnih čaša. Ne, ne treba da poredim srpska vina sa francuskim, vi imate različita i korektna vina. A tokom posete Ambasadi Francuske, gde smo i ručali, ipak smo pili francuska vina.
Šta od toga ima na Monmartru?
- Drugačiji je. Ima mnogo dobrih restorana visokog kvaliteta, ali i restorana brze hrane. Ko želi, uz pomoć internet ponude može da izabere ono što mu odgovara. Naše sedište je u restoranu "La Bon Franket
", tu primamo delegacije, goste, prijatelje, tu slavimo. Trudimo se da kvalitet bude što bolji i da tradicionalna kuhinja primi što više pohvala. Na Monmartru je i restoran Table d䅵gen " sa Mišlenovom zvezdicom, cene su vrlo visoke.

Dobošari na Monmartru (Foto: F.Loup)

Beograđanke su prelepe

Videli ste Beograd?
- Jako lep grad, sa uvaženom prošlošću, nisam ga zamišljao takvim. Beograd zaslužuje da bude nadaleko poznat. Avionske karte su skupe, visoke cene usporavaju turistički razvoj. Vaše turističke akcije treba da idu u smeru otvaranja Beograda.
Šta ste posebno upamtili?
- Sve sam upamtio. Ulazio sam u Hram Svetog Save, bio u Muzeju savremene umetnosti i Etnografskom muzeju. Na druženju nam je animator i recitator bila glumica Vjera Mujović. Naravno da mi je Skadarlija na vrhu uspomena. Samo mi je bilo nemoguće izgovoriti reč Skadarlija. Pokušavao sam stotinu puta i nisam uspeo. Vidite, pamtiću mnogo toga.
Jeste li nešto kupili u Beogradu?
- Moj najbolji suvenir je Zlatna medalja grada Beograda, koju mi je uručio Goran Vesić.
Kad bi se moglo, šta biste uvezli u Skadarliju?
- Ne mogu ja tu ništa da menjam, važno je da zadrži svoj duh.
Posetili ste spomenik francusko-srpskog prijateljstva?
- U restauraciji je, a cveće sam položio na simbolično mesto. To cveće je bilo u ime cele Republike Monmartr. Boraveći u Beogradu bio sam šokiran načinom kako je Srbija tretirana od strane NATO i Francuske i šta su uradili od zemlje s kojom smo u čvrstom prijateljstvu.
Upoznali ste Srbe?
- Sad sam prvi put u Srbiji, ali sam u Parizu upoznao desetine Srba, ambasadore, turiste. Vrlo ste prijatni, široki, inteligentni i otvoreni prema svima i prema spolja. A kako su vam tek lepe devojke! Po njihovoj liniji vidi se da nisu pod uticajem Mekdonaldsove hrane.

Kitnjasti dobošari

Tokom razgovora, opisao je predsednik Kokar i svoju voljenu Republiku Monmartr. Pohvalio se vinogradom koji svake godine omogućava 2.000 boca od po pola litre vina, dobošarima kitnjasto odevenim u vojne pešadijske uniforme iz 1793. godine i svojom novinom - revijom. Na toj najvišoj uzvišici Pariza je i Muzej Monmartra. Mnogo je i galerija, što ne čudi jer na Monmartru živi 200 slikara, a kažu da je svakodnevno na čuvenom Trgu Tertru 30 odsto portretista i pejzažista poreklom iz bivše Jugoslavije. Čuli smo i da se Monmartr bratimio sa Buenos Ajresom i Venecijom, a Kokar je dodao da su svi čelnici Republike Monmartr izuzetno skromni, amateri i entuzijasti. Ostalo je da zaključimo da u opisu njihovog "radnog mesta" piše: "Usrećiti svakoga ko kroči na Monmartr". A budući da i Skadarlija ima isti moto, lako je zaključiti da od ovog boljeg pobratimstva i nema.

A Kokar? Eno ga, za buduću dobrodošlicu Beograđanima nastavio da vežba kako se izgovara: Ska-dar-li-ja, Ska-dar-li-ja.