Sopoćani draži od Njujorka
Početkom maja ove godine, Budimirka Buda Mladenović, legendarna kuvarica iz Turističkog doma Sopoćani, udaljenog od drevnog manastira samo stotinak metara, proslavila je, tiho i skromno, 65 godina neprekidnog rada u kuhinji ovog poznatog ugostiteljskog objekta... Iduće godine napuniće 90 godina.
Za šest i po decenija Buda nijednom nije koristila bolovanje, a samo četiri puta, po nekoliko dana, bila je na godišnjem odmoru...
Gledaju je kao majku
Turistički dom u Sopoćanima sada je u vlasništvu SPC, odnosno Eparhije raško-prizrenske, a zakupci objekta, dugogodišnji kolega Nazim Biševac i rođak Miroslav Mladenović, Budu oslovljavaju sa "majko" i gledaju je kao da im je majka ili rod najrođeniji. Delom i zbog njih i ostalog osoblja, Buda je i u 90. godini još u kuhinji...
Nije se udavala, nema porodicu, živi u motelu, koji joj je jedini dom, a penzionerske dane (skoro 20 godina) koristi da radi kako bi bila na usluzi svojim gostima, ali i naučila mlađe kolege kako se sprema čuvena teletina na hrastovoj kori po kojoj je postala poznata širom sveta.
Spremala je Buda đakonije za Aleksandra Rankovića, Edvarda Kardelja, Petra Stambolića, Josipa Broz Tita, Zorana Lilića, Zorana Ćinđića, Vojislava Koštunicu, Borisa Tadića, Tomu Nikolića, Aleksandra Vučića... Žali što nije ugostila i Slobodana Miloševića koga je, kaže, najviše volela.
Budinim specijalitetima oduševljavali su se i brojni ambasadori i strani državnici koji su posećivali Srbiju i ovaj kraj. Mnogi su joj nudili posao u ambasadama u Beogradu, neki u svojim rezidencijama, a neki da je vode u Njujork i da svoje kulinarsko umeće pokaže u centrali Ujedinjenih nacija... Najuporniji su bili neki Japanci iz Tokija i predstavnici Ujedinjenih nacija koji su joj primamljive blanko ugovore po dva puta stavljali na sto:
- Bila sam seljančica, stidljiva i plašljiva, mrzela sam kafanu, a u kuhinju sam ušla na silu, majka me je naterala. Prvih dana samo sam plakala. Bili smo sirotinja, nadala se da ću izučiti dobar zanat, da ću se iškolovati i dobro udati. Samo sam kuvarski zanat ispekla kako treba. Školovala se nisam, ni udala se, nažalost, nisam.. Najviše sam naučila od moje prve šefice Eržebet, kuvarice Moše Pijade.
Kasnije se, veli, srodila sa Turističkim domom i ljudima koji ovde rade.
- Oni su danas moja porodica, druge nemam - ističe Buda Mladenović.
Kuvala je i za Tita.
- Pošto je pojeo sve što sam mu pripremila - proju, razne pite, pogaču, jagnjetinu i teletinu, Josip Broz Tito me je na rastanku toplo pozdravio, zahvalio mi se i poželeo da se slikamo, još čuvam tu sliku, bio je baš zadovoljan i raspoložen. Slobu Miloševića sam dugo čekala i nadala mu se, nažalost, ne dođe, baš sam volela da ga ugostim - dodaje Budimirka i naglašava da danas radi za malu platu i najnižu penziju, ali da je ipak zadovoljna, jer je sa ljudima i u poslu koji voli.
- Ipak, ponekad pomislim: možda sam pogrešila što ne odoh u taj Njujork ili taj Tokio. Ko zna gde bih danas bila i šta bih imala, možda bih se i udala i potomke imala. Desi se da mi, dok spremam jelo i pomislim šta sam sve u životu propustila, i poneka suza nekontrolisano krene niz lice. A onda sebi kažem: Ne tuguj, bilo je i ovde lepih dana i lepog života, ko zna kako bih se ja, bez poznavanja jezika, smrazmežljiva i prepoštena, snašla u okrutnom belom svetu.
Vrhunsko umeće bez diplome
Mada su Budu zvali iz više ambasada i raznih Hajata, Hiltona i Šeratona, ne pitajući je koju školu je završila i koliku platu traži, u Ugostiteljskom preduzeću Lipa, gde je provela ceo svoj radni vek, ova vrsna kuvarica vođena je kao obična i nekvalifikovana radnica i tako je otišla u penziju.
- Gledali su formalnosti i tražili diplomu. Ja nisam imala vremena da učim, idem u neke škole i jurim diplome. Meni je samo bilo važno da je jelo vrhunsko, a gost zadovoljan. Za neko učenje i "diplomiranje" sada je kasno i sve bi bilo nepotrebno... Ostaću u Turističkom domu Sopoćani do kraja života, radiću dok mogu, a potom "u sobu" dok me ne pozove ovaj "odozgo". Ko zna, možda ću se tamo ponovo sresti i sa Rankovićem, Kardeljom, Đinđićem i mojim Slobodanom Miloševićem - ističe na rastanku Budimirka.
