Sraman komentar američkog ambasadora: Krivo pušenje, a ne uranijum?!
Najava osnivanja parlamentarne komisije koja treba da se bavi istragom posledica NATO bombardovanja, izazvala je polemiku u koju se, osim političara i lekara, uključio i ambasador SAD Kajl Skot. Dok čelnik Društva za borbu protiv raka Slobodan Čikarić vidi posledice bombardovanja u porastu broja obolelih od kancera, ambasador argumentuje da se NATO ne može okriviti za taj porast, a narodna poslanica, Sanda Rašković Ivić ističe da o tome treba pitati lekare. Ona smatra da je ideja o formiranju komisije dobra, ali se boji da su razlozi njenog formiranja politički.
- Čekali smo 19 godina iz političkih razloga, kao što je i iz političkih razloga sada formiramo. Nije se međunarodnoj zajednici stavljao prst u oko, jer je Srbija išla ka EU, a mislim da se baš sad formira da bi se bildovali patriotski mišići pred nekim od izbora, da bi se zabašurila situacija oko Kosova, kao i da je zapelo s poglavljima 23 i 24 - kaže naša sagovornica.
Toplo-hladno
Sanda Rašković Ivić ukazala je za "Vesti" da srpska vlast ima ambivalentan odnos prema NATO.
- U momentu kad formiraju komisiju, spremaju vežbe sa pripadnicima NATO. Šalju se stalno poruke toplo-hladno. Bojim se da će se, ako Zapad relaksira stav prema Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, cela stvar zatrpati - rekla je Rašković Ivićeva.
Formiranje komisije pozdravlja dr Slobodan Čikarić, jer se njom problem uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi podiže na viši nivo. Naveo je da je broj obolelih od malignih tumora na godišnjem nivou povećan za oko 7.000, a broj umrlih za oko 5.000 u odnosu na period pre 15 godina, dodajući da kao jednog od krivaca vidi NATO bombardovanje, kada je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma.
- Reč je o supstanci koja može da izazove mutacije gena i zdravu ćeliju pretvara u malignu. Problem je što su se tone uranijuma 238 pretvorile u prašinu, koju je vetar raznosio po Srbiji i ušle u lanac ishrane. Tumori se u slučaju leukemije i limfoma pojavljuju za pet do deset godina, a rak dojke, pluća, prostate, za deset do 25 godina - ukazao je Čikarić.
Od 2001. do 2010. otkriveno je 330.000 osoba obolelih od malignih tumora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, a 188.000 njih je umrlo. Za to je, kako je naveo, "deset odsto odgovoran osiromašeni uranijum bačen uglavnom na Kosmet i na Pčinjski okrug". Municija sa osiromašenim uranijumom je i prema rečima ambasadora Skota korišćena isključivo na Kosovu i u manjoj meri na području Preševa i Bujanovca.
- Nekome je možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma. Meni nije poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio - kazao je on za Fonet i naveo da su mnogi stručnjaci zaključili da nema zdravstvene opasnosti u Srbiji, ili svetu gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.
Slično, kaže Skot, tvrde i Svetska zdravstvena organizacija i Program UN, a nekoliko srpskih naučnika, epidemiologa i radiologa radilo je nezavisna istraživanja i "nisu nađeni dokazi da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme u Srbiji". Uz to, tvrdi on i Međunarodna agencija za nuklearnu energiju je zaključila da je opasnost od hrane i vode izuzetno mala, jer uranijum nije prenet u lanac ishrane.
Skot kaže i da bi jednako prihvatljiva objašnjenja za viši nivo oboljenja mogla biti pronađena u sve starijem stanovništvu, genetici, velikom broju pušača, ili onih koji se na neki drugi način ne ponašaju zdravo, ali i zbog neregulisanih otpada sa kancerogenim materijama u Srbiji.
Šokantna statistika
Podaci Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" svedoče da je 2001. od raka u Srbiji obolelo 30.744 ljudi, a 2015, 38.066. Od malignih tumora svih vrsta pre 17 godina umrlo je 16.776, a 2015, 21.865 ljudi. Slobodan Čikarić kaže da se skok broja obolelih i umrlih od leukemije i limfoma desio 7,5 godina od bombardovanja, kao i da je 2006. u odnosu na 2005. broj obolelih bio veći za 59 odsto, a umrlih za 108 odsto.
