UNS: Sedmi put postavljeno obeležje otetim novinarima
Udruženje novinara Srbije (UNS) po sedmi put juče je postavilo ploču nestalim novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću na mestu gde su poslednji put viđeni 21. avgusta 1998. godine, u blizini puta Velika Hoča - Zočište. Postavljanju ploče na kojoj na srpskom i albanskom jeziku piše "Ovde su 21. avgusta 1998. godine otete naše kolege novinari - tražimo ih", pored pedesetak novinara prisustvovali su i šef OEBS-a na Kosovu Jan Bratu, direktor Fonda B92 Veran Matić, brat Đura Slavuja, Pero Slavuj i supruga Ranka Perenića, Snežana Perenić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić rekao je da je "ova ploča koju UNS sedmi put postavlja dokaz koliko su institucije nezaintresovane da razreše ove slučajeve čak i to da otkriju ko ruši ovu ploču, ko je odnosi i ko ismejava pravdu svih ovih godina".
- Učinak EULEKS misije čiji policajci, tužioci i sudije, kako se najavljuje, završavaju svoju misiju za mesec dana ovde na Kosovu je nula, kada su u pitanju slučajevi ubijenih i nestalih novinara. Ne znam da li im je mirna savest i da li će im biti mirna savest nakon odlaska odavde. Uostalom možda je to i bio njihov posao da im učinak bude nula. To mi ne znamo, ali znamo šta je naš posao i mi ćemo nastaviti da ga radimo, a to je da pričamo, da pitamo i zahtevamo odgovore gde su naše kolege i ko je odgovoran i za ubistva ostalih naših kolega - rekao je Ničić.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović pozvao je Evropsku federaciju novinara da izglasa Rezoluciju koju su podnela novinarska udruženja iz Beograda i Prištine.
- Danas Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija novinara Kosova i Sindikat novinara Srbije, dakle te četiri asocijacije koje su članovi Evropske federacije novinara iz Beograda i Prištine, šalju Evropskoj federaciji novinara zahtev da usvoje Rezoluciju protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. U toj rezoluciji tražimo da se Specijalni sud i specijalno tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu svojim mandatom bavi i slučajevima otmica, kidnapovanja i ubistava novinara. Takođe tražimo da misija Euleksa ispoštuje preporuku komisije za medije i ljudska prava ujedinjenih nacija da se obnove istrage svih ubistava i kidnapovanja novinara, a da se njihove porodice obeštete. Takođe u tom zahtevu tražimo i da se u Prištini osnuje Komisija za istragu ubistava i kidnapovanja novinara - naglasio je Brajović.
Deo obraćanja ambasadora Misije OEBS na Kosovu Jana Bratua
Pozdrav porodicama Slavuj i Perenić,
Ovde smo ponovo, po sedmi put, da postavimo memorijalnu ploču i siguran sam da imamo pomešana osećanja u vezi sa ovom prilikom. Ovo nije srećan povod, ali je prilika koja pokazuje odlučnost, odlučnost da se ne zaboravi i odlučnost pokušaja da se pronađu odgovori.
Gospoda Perenić i Slavuj su bili novinari, nisu bili borci, bili su ovde da urade svoj posao, da donesu informacije o teškoj situaciji u vreme konflikta. Zato naša odlučnost da insistiramo na odgovorima u vezi sa ovim slučajem ima širi kontekst. To je veoma važno za porodicu, ali i za novinare.
Moji prijatelji su ranije spomenuli nestale i ubijene novinare, Srbe i Albance, na Kosovu. Mislimo da je reč o 15 slučajeva. Kažem „mislimo" jer smo u poslednjih nekoliko godina otkrili dodatne slučajeve. Od 15 slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara, oko polovine su Srbi, polovina Albanci.
Perenić i Slavuj su nestali 21. avgusta 1998, to je bilo u ranoj fazi konflikta. Poslednji slučaj koji smo registrovali je iz 2005. godine.
Važno je da ne zaboravimo slučajeve, da ne zaboravimo ljude, te ličnosti, da nastavimo da insitiramo da odgovorne institucije rade, da dođu do odgovora. Misija OEBS-a na Kosovu će nastaviti da to traži.
Želeo bih da pohvalim UNS za posao koji je uradio pokušavajući da „iskopa" informacije kada je reč o ovim slučajevima, kao i istaživački rad novinarke Jelene Petković. Želimo da vas ohrabrimo da nastavite da "kopate" za informacijama, činjenice su važne ako se nadamo da ćemo doći do pomirenja, one su za to od ključnog značaja.
Govori se o Komisiji za istinu i pomirenje na Kosovu, to mora biti veoma ozbiljan napor i ukoliko bude ozbiljan OEBS će ga podržati. Veran Matić je veoma ozbiljno radio u Srbiji i počinje da radi ovde na Kosovu. Ne mogu da ništa obećam, ali će OEBS nastaviti da podržava napore da se dođe do činjenica i da traži da se istrage nastave.
Ovo je sedmi put da je ploča podignuta i nadam se da je poslednji. Ali bi trebalo da se vratimo i odamo počast dok ne saznamo činjenice. Ovo nije srećan dan, ali je veoma važan dan.
Direktor Fonda B92 Veran Matić koji je i predsednik Komisije Vlade Srbije za istraživanje ubistava novinara rekao je da je u razotkrivanju sudbine nestalih i ubijenih novinara najvažnija politička volja i međusobna saradnja.
- Ovde na Kosovu će biti veoma važna međusobna saradnja naših udruženja, što je već započeto. Veoma je važan angažman UNS-a sa otvorenim pričama, naročito u poslednjih godinu i više dana, koje su stvorile atmosferu da možemo da pričamo o stvaranju nekog međunarodnog tela koje bi vodilo računa i vršilo pritisak na tužilaštva - kosovsko, Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, ali i srpsko, jer su neki zločini počinjeni u vreme kada je vlast ovde vršila Savezna Republika Jugoslavija. Mi novinari svojim radom možemo svakodnevno da učinimo puno kako bi se sproveo jedan takav pritisak. Ova tabla će se skloniti odavde kada se bude razotkrila sudbina Ranka Perenića i Đura Slavuja. Do tada će biti postavljana koliko god puta bude trebalo - rekao je Matić.
Šef OEBS-a na Kosovu Jan Bratu je naveo da je važno da se nestanci novinara ne zaborave, da se insistira da nadležni daju odgovore i izrazio nadu da se ploča nestalim kolegama poslednji put postavlja.
- Moramo da se vraćamo ovde, čak i ako ploča ostane na svom mestu. Važno je da istrajemo i budemo ovde sve dok ne saznamo činjenice. Tako da ovo nije srećan, ali je važan dan. Gospodin Slavuj i gospodin Perenić nisu bili borci. Oni su radili u teškim uslovima i imali su zadatak da izveštavaju o situaciji koja se tada dešavala. Mi smo posvećeni tome da saznamo šta se desilo sa njima.
Pero Slavuj u kratkoj izjavi danas sa mesta nestanka njegovog brata Đure Slavuja pre skoro 20 godina kazao je da nije postojala ni volja ni želja nadležnih odnosno onih koji su imali vlast da se sazna istina.
Slavuj i Perenić krenuli su 21. avgusta 1998. godine ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima porodica poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova. Automobil u kom su bili, plava "zastava 128", nikada nije pronađen. Porodice Perenić i Slavuj nemaju nikakve zvanične informacije o njihovoj sudbini.
Na radnom zadatku, od 1. januara do septembra 1998. godine, na Kosovu je napadnuto 12 novinara i prevodilaca, dvoje je kidnapovano, a profesor, prevodilac i novinar Šaban Hoti je ubijen. Za ubistvo profesora Hotija, koji je na teren otišao sa ekipom Ruske državne televizije, pred Tribunalom u Hagu, osuđen je Hajredin Baljaj. Osim u tom slučaju, do danas nije kažnjen niti jedan ubica, kidnaper ili napadač na novinare.
