Trening za vitezove
Najstarije srpske igre nastale su u opasna vremena srednjovekovnih oklopnika i služile su im kao pripreme pred prave bitke. Narodni pevači su viteškim igrama davali počasno mesto u desetercima, i tako su one živele i kasnije, kada su Srbi postali raja pod Turcima. Viteške igre su se zadržale kao nadmetanje u okretnosti tela i snazi, ali su takođe bile i tajni trening pred ustanke. Bilo ih je među Srbima na celom Balkanu, a najviše ih se zadržalo u Hercegovini.
Pored omiljenog bacanja kamena sa ramena, na ceni je bila igra "okretati se na ražnju". Pored snage, bilo je tu potrebno i dosta vežbe. Igrali su je samo najbolji momci u selu, i to tako što bi vezali ispod neke grede u sobi čvrsto uže. Onda se jedan igrač uhvati rukama za uže, opkorači ga nogama i pruži se po njemu koliko je dug. Potom se vešto zaljulja kako bi se što duže okretao oko konopca, kao ovan na ražnju. Pravi igrač je mogao da se okrene i do 40 puta, a nevešt nijednom, ma kako to lako izgledalo. Igračima se lako dešavalo i da se oguli dlan, ali se na to niko nije obazirao.
U igri kabale dvojica sednu u razmaku jedan od drugoga, tako da među njih može stati i treći. Prva dvojica okrenu jedan drugom leđa, prekrste noge i uhvate se čvrsto rukama za nožne prste. Treći stane između njih, pa uhvati jednoga jednom, a drugoga drugom rukom za pojas. Obojicu mora ne samo da rastavi od zemlje, nego da se zajedno sa njima najmanje tri puta okrene unaokolo. Kažu da je ovu igru bilo lepo gledati, jer, dok se "nevješt i nejak muči i nateže, dotle se vješt i jak tako brzo okreće, kao da nema ništa u rukama".
Klipa se najčešće igrala za opkladu jer je tražila samo najjače. Dvojica igrača nađu jako, a kratko drvo, tek toliko da mogu četiri šake jedna do druge stati. Potom sednu jedan naspram drugog, upru nogama jedan drugoga u tabane, a klip drveta stave na vrh nožnih prstiju. Oko drveta izmešaju šake, pa onda potegnu, da vide koji je jači. Koji koga na sebe nategne, taj je dobio opkladu.
Kada požele "so mjeriti" dvojica igrača odupru se leđima jedan o drugoga, pa se zakače rukama ispod lakata, i dižu jedan drugog naizmenično od zemlje. Kada dvojica vešto ovu igru igraju, brzo se kreću. Ali, kada nevešt podigne veštoga, često se dogodi da ga preko sebe preturi, pa i da sam padne. Ovu je igru bilo i zdravo igrati, pa, kada se neko osetio lomnim u kostima, zvao je drugoga: "Nešto sam loman, daj da malo izmjerimo soli!"
