Da li će se Vučićeve posete Erdoganu i Putinu svideti Americi?
Uz pomoć Rusije i Turske Srbi i kosovski Albanci mogu da dođu do kompromisa - ili podele, ili nekog rešenja koje im omogućava da zajednički funkcionišu, a da nijedna strane ne izgubi sve, odnosno, ne dobije sve.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće 7. maja u Ankari na poziv predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, a 8. maja će posetiti Moskvu i razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Koliki je značaj ovih poseta? Šta bi mogle da budu teme tih razgovora? Mogu li ovi razgovori da se odraze na teško kosovsko pitanje?
Istisnuti američku dominaciju
Posete Ankari i, pre svega, Moskvi, prema mišljenju analitičara Dragomira Anđelkovića, od ogromnog su značaja za Srbiju i to kako pojedinačno, tako i u kontekstu rusko-turske saradnje. Ponaosob Srbija ima ozbiljnu ekonomsku saradnju sa Turskom koja joj je partner u raznim oblastima, podseća Anđelković, a kad se radi o Rusiji, ona joj je strateški partner od vojne sfere, međunarodnih odnosa, pa do energetike.
- Dokle god smo mi na Balkanu bili u senci američke dominacije, bilo nam je veoma loše. Amerika je nametala svoj svetski poredak primenjen na Balkan, postupala je ideološki, ne razmišljajući mnogo o konkretnim rešenjima za balkanske narode, čak i one koji su joj bili partneri, a kamoli za one koje je percipirala kao problem, a to su Srbi - konstatuje Anđelković za Sputnjik.
Zato je za Srbiju, ukazuje taj analitičar, od prvorazrednog značaja da se američka dominacija istisne nekom vrstom saradnje Rusije i Turske, jer Rusija ima mogućnost da bude i zaštitnik i strateški partner pravoslavnih naroda, Srba pre svega, i nema veće pretenzije od toga.
- Rusija nema nameru da bilo šta nameće kao univerzalno rešenje za Balkan, za sve narode, od Slovenije do Albanije. Turska ima interese da razvija parcijalne odnose sa muslimanskim narodima Balkana, sa muslimanima u Bosni i Hercegovin, sa Albancima i da nastupa kao neka vrsta njihovog mentora. Svakako, i Rusija i Turska koje razumno postupaju, koje traže kompromise, imaće razumevanja i za narode koji su im bliski. To nam omogućava da pod kišobranom rusko-turskih odnosa i mi dođemo do nekog kompromisa i sa Albancima i sa Bošnjacima u Bosni i Hercegovini - rezonuje Anđelković za Sputnjik.
Dokle god to radimo pod zapadnim pokroviteljstvom, taj analitičar smatra da ništa nećemo uraditi, jer Zapad ne želi rešenja, već probleme koji mu omogućavaju prisustvo i dominaciju, dok Rusija i Turska imaju drugi pristup, koji se ogleda u tome da imaju neku vrstu interesnih sfera, a da se onda u okviru toga sporazumevaju narodi koji su im bliski.
Evropska država, a ruski prijatelj
- Tako da za nas sve ovo ima ogroman strateški geopolitički značaj. Druga dimenzija je energetska. Rusija i Turska su daleko odmakle sa realizacijom ’Turskog toka‘ ili ’Južnog toka 2‘ koji se nastavlja od Turske do centralne Evrope, preko Srbije, čime naša država diže stepen energetske bezopasnosti, bezbednosti, podiže ekonomske kapacitete gde idu magistralni gasovodi i naftovodi i tu se razvija i privreda, i konačno, dobija jeftinije tako važne energente kao što je gas i čak dobija takse zbog njegovog tranzita i prodaje dalje - ukazuje i na taj aspekt Anđelković.
Aleksandar Vučić redovno dolazi u Moskvu, i takvi susreti su podjednako važni kako za Srbiju, tako i za Rusiju, konstatuje za Sputnjik Aleksandar Pivovarenko sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, dodajući da nije tajna da je ruska tradicija Dana pobede, tradicija parade, uticala na to kako se ovaj datum obeležava u Srbiji.
- Ovaj sastanak je važan za srpskog predsednika, jer potvrđuje njegovo opredeljenje za što bolje odnose sa Moskvom. Istovremeno, poboljšanje odnosa sa Rusijom ojačava poziciju Srbije kad je u pitanju njen dijalog sa EU. S druge strane, za Moskvu je važan dolazak evropskog lidera, budući da su odnosi između Rusije i Zapada ozbiljno poljuljani. Srbija i dalje podržava Rusiju kada je reč o (ne)uvođenju sankcija - precizira Pivovarenko.
Osim toga, Beograd se nije pridružio histeriji oko slučaja „Skripalj“ i proterivanja ruskih diplomata, uviđa Pivovarenko, to je jako važno, i naravno, Rusija ceni diplomatske poteze Srbije.
- Međutim, sve to ne znači da nema nerešenih pitanja, recimo, u trgovinskim odnosima. Takođe, nije rešeno pitanje diplomatskog statusa za osoblje u Humanitarnom centru u Nišu. Imamo odlične kontakte na nivou šefova država i državnog rukovodstva, ali kada je reč o realnoj saradnji, postoji mnogo toga što treba da uradimo. Bitno je da se naši interesi poklapaju - napominje Pivovarenko.
Kompromis Srba i Albanaca uz pomoć Turaka i Rusa
Kad je reč o Kosovu, Dragomir Anđelković navodi da Turska drži stranu Albancima, s tim što među Albancima danas postoji razdor na one koji su bliže Americi i na one koji su bliže Turskoj, dok je s druge strane, Rusija na strani Srbije.
- I tu nastupa ono o čemu sam govorio, primenjeno na konkretan primer. Uz pomoć Rusije i Turske Srbi i Albanci mogu da dođu do kompromisa. Možemo da dođemo do podele ili nekog rešenja koje nam omogućava da zajednički funkcionišemo, a da nijedna strane ne izgubi sve, odnosno ne dobije sve - predviđa Anđelković.
Zapad opet, s druge strane, ne želi bilo kakav kompromis, želi problem, želi kako kaže Anđelković, tempiranu bombu koja mu omogućava da digne Balkan u vazduh.
- Ne mislim pri tome na ceo Zapad, već pre svega na anglosaksonski deo Zapada koji koristi Kosovo kao instrument pritiska i na zemlje regiona, i na Rusiju, i na Tursku, ali i na Nemačku. Tako da i kad je reč o Kosovu, bliži smo kompromisu kroz saradnju Rusije i Turske - napominje taj analitičar.
Jasno je da će Turska imati veliki uticaj na muslimane u Bosni i na Kosovu i u budućnosti, kao što je imala u prošlosti, konstatuje Anđelković, ali je veliko pitanje da li će taj uticaj koristiti kao podršku ekspanzionističkim i ekstremističkim težnjama nekih muslimanskih krugova ili će ga usmeriti ka smirivanju strasti i regionalnom povezivanju, tako da se bavimo ekonomijom, a ne da razvijamo mržnju.
- Mislim da je Erdogan sve bliži ovom pozitivnom konceptu, jer shvata da negativan koncept samo koristi onima koji su probali i njemu da naprave puč u Turskoj, odnosno ekstremnim evroatlanskim krugovima. Njima je potreban haos na Balkanu, a onda se lako prenosi u Malu Aziju i na druge prostore. Zato mislim da je ova poseta bitna i u tom smislu da Erdogan pošalje pravu, smirujuću poruku, poruku dijaloga - sugeriše Anđelković, govoreći o najavljenom mitingu turskog predsednika u Sarajevu.
Zapad ne sedi skrštenih ruku, već je stalno u ofanzivi i protiv interesa Rusije, u velikoj meri protiv interesa Turske, a da ne govorimo o Srbima, ističe taj analitičar, pa Beograd svojim delovanjem samo može da uradi nešto dobro sebi u prilog.
- Sve u svemu, ova poseta u paketu, od Ankare do Moskve, jeste dalji korak u našoj emancipaciji od Zapada i njegove dominacije, a s druge strane dobijamo snažne geopolitičke i ekonomske poluge uz pomoć Rusije i u nekoj meri Turske - zaključuje Anđelković.
