Boginje kucaju na vrata Vlade
Broj obolelih od malih boginja u Srbiji sve je veći iz dana u dan. Od oktobra 2017. godine do danas morbilama je zaraženo čak 4.858 ljudi u našoj zemlji, a 15 je preminulo usled komplikacija izazvanih ovom bolešću. Nakon vrtića i Urgentnog centra, pojavile su se boginje i među zaposlenima u Vladi Srbije. Više od 30 osoba je zaraženo, a ima ih u svim ministarstvima, ponajviše u Generalnom sekretarijatu, kako piše beogradska štampa. Prvi zaraženi je bio jedan od vozača Vlade Srbije, odakle je dalje otišlo i na druge zaposlene. Odmah nakon pojave bolesti, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pokrenula je inicijativu da se svi zaposleni testiraju na antitela na morbile. Svi oni kojima su rezultati testa pokazali nedovoljan broj antitela odmah su vakcinisani. Testiranje i vakcinisanje svih onih čiji imunitet nije dobar obavilo je lekarsko osoblje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović je izjavila da se testirala, te da ima dovoljno antitela. Ista je situacija i sa ministarkom Zoranom Mihajlović, ali i sa svim drugim ministrima.
Dok se testiranje na antitela u Vladi Srbije obavilo o trošku države, građanima takav vid prevencije nije dostupan. Kako je objasnio infektolog Klinike za infektivne i tropske bolesti dr Vladan Rakić, reč je o skupom testiranju koje građani sami sebi ne mogu da priušte, pa je ovaj vid sprečavanja širenja epidemije trebalo da se primeni na sve slojeve društva, a ne samo povlašćene.
Novi pravilnik imunizacije
Novi trogodišnji plan obavezne imunizacije predviđa uvođenje obavezne vakcinacije za decu rođenu od 1. januara 2018. godine protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije, pasivne imunizacije prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, obavezne imunizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, zaušaka i rubeola.
- Reč je o IGG testu. Mislim da bi takvo testiranje sigurno sprečilo u određenoj meri povećanje broja obolelih. U principu, IGG ide od 1 do 200 pa naviše, ali je to individualna stvar. Ne samo da treba da steknete imunitet prema određenoj vrsti virusa, nego i opšti imunitet. Ako su oba imuniteta na visokom nivou, onda je to dobra zaštita. Vakcina štiti ljude do 20. godine stoprocentno, a posle pada nivo antitela i nema stoprocentne zaštite - objasnio je dr Ranković.
Posle 25 godina, u Srbiji je u toku najveća epidemija morbila, iako još nije zvanično proglašena. Više od dve decenije nije bilo smrtnih ishoda izazvanih boginjama, sve do 2017.
Prema rečima epidemiologa prof. dr Branislava Tiodorovića, proglašenje bi se odrazilo na već dovoljno tešku ekonomsku situaciju u zemlji, pa je to verovatno glavni razlog zašto se čeka.
Rumunija i Italija na vrhu liste
Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje, a najveći broj obolelih u 2017. godini je registrovan u Rumuniji (5.562), Italiji (5.006), Ukrajini (4.769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702). Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba.
- Kada bi se epidemija proglasila na nivou republike, onda borba protiv zaraznih bolesti postaje prioritet. Osim vakcinacije, lečenja, proglašenje epidemije uključuje i zabranu okupljanja, zatvaranje škola, vrtića, kontrolu saobraćaja - objašnjava prof. dr Tiodorović za "Vesti".
Povodom obeležavanje Nedelje imunizacije koja traje do 29. aprila, Institut za javno zdravlje "Batut" istakao je da je prošle godine u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije u epidemiji morbila prijavljeno 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016.
