Prvi slučaj malih boginja na teritoriji Vojvodine
Trinaestogodišnje dete iz opštine Subotica prva je osoba kod koje su registrovane male boginje na teritoriji Vojvodine.
Dete je hospitalizovano i dobrog je opšteg stanja, rekao je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
Na konferenciji za novinare u Pokrajinskoj vladi, Gojković je rekao da se veruje i da je 40-godišnja majka tog deteta zaražena, ali to će se utvrditi naknadnim analiza.
Pre dva dana smo imali i potvrđen slučaj malih boginja kod jedne medicinske sestre koja radi u Beogradu, a koja je profesionalno eksponirana virusu malih boginja pružajući pomoć i negu obolelima. Ona živi u Vojvodini, ali se vodi kao obolela u Beogradu, ukazao je Gojković.
Ponovio je da je u Srbiji trenutno 125 obolelih od malih boginja.
Prema njegovim rečima, najveći deo obolelih je na Kosovu i Metohiji, u Kraljevu je za sada prepoznato 14, dok u Beogradu ima 10 osoba zaraženih malim boginjama.
- Epidemiološka slika malih boginja u Vojvodini je značajno bolja nego u centralnoj Srbiji. Mi smo na pragu da postignemo epidemiološki odbrambeni bedem protiv malih boginja. U ovom trenutku 93 odsto dece je vakcinisano protiv malih boginja, još nam nedostaje dva do tri odsto da imamo u potpunosti dobar odgovor da se ne razvije epidemija velikih razmera, što je cilj - istakao je Gojoković.
Podvukao je da je u septembru odziv roditelja da vakcinišu decu bio ispod 70 odsto, te da roditelji moraju da shvate važnost toga i da ne veruju društvenim mrežama i ljudima koji se ne razumeju u medicinsku nauku, kao i da je nužno slušati savete lekara.
Dodaje da je na teritoriji Vojvodine u četiri opštine i dalje mali odziv za vakcinaciju najmlađih, a takav slučaj je u Somboru, Vrbasu, Titelu i Novom Sadu.
- U Novom Sadu i okolini imamo 5.700 nevakcinisane dece, od toga njih 4.700 na teritoriji centralnog dela grada. U septembru on je bio ispod 60 odsto u centralnim delovima grada - kaže pokrajinski sekretar.
Kaže da je u septembru oformljen Štab za praćenje epidemije, u šta su uključeni najeminentniji stručnjaci.
Oni su, dodaje, u dnevnom i satnom kontaktu sa direktorima svih bolnica jer je osnovna namera da se postigne epidemiološki bedem.
- Da se odbranimo od epidemije, da u potpunosti odmah i adekvatno prepoznamo obolele i da ih uspešno lečimo i izlečimo - naveo je Gojković.
Zaključio je da je cilj svih u pokrajinskoj administraciji i zdravstvenom sistemu da se svako dete u Srbiji zaštiti i da se ne ponovi 1993. godina, kada je bilo preko tri hiljade obolelih od malih boginja, sa dva smrtna slučaja.