Kosačov: Zbog Kosova treba menjati međunarodno pravo
Sistem međunarodnog prava preživljava krizu, on više ne može da odgovori na savremene izazove i potrebna mu je korekcija, smatra šef Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Konstantin Kosačov.
- Savremeno međunarodno pravo više nije u stanju da odgovori na savremene izazove. Uočavamo krizu međunarodnog prava, ako hoćete, zalazak postjaltinskog sistema međunarodnog pravca. Svetu je, očigledno, potrebna pažljiva, promišljena, sistemska revizija međunarodnog prava, razmišljanje o onome što se dogodilo i o tome kako bi ovaj sistem trebalo da izgleda ubuduće - rekao je Kosačov na raspravi u Savetu Federacije u petak.
Pročitajte još:
* Tri zemlje ne žele da sede za istim stolom sa predstavnikom Kosova
* Jedna iskra može da zapali sve, a Srbiju će terati u NATO - milom ili silom!
Prema njegovim rečima, niz zemalja ispoljava dvostruke standarde u pitanjima priznavanja nezavisnosti država i prava naroda na samoopredeljenje.
Senator je kao primer naveo situaciju u vezi sa samoopredeljenjem Kosova, koje su priznale one zemlje koje istovremeno ne priznaju pravo žitelja Krima na samoopredeljenje.
Kosačov je, takođe, naglasio da princip nemešanja u unutrašnje poslove država „predstavlja opšteprihvaćeni princip međunarodnog prava, ali da nije utvrđeno ni šta je to mešanje u unutrašnje poslove, niti je određen sâm pojam unutrašnjih poslova u međunarodnom pravu“.
U vezi s tim pitanjem ne sme biti mesta za dvostruke standarde, uveren je senator.
- Sećamo se kako je proticalo savetovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Helsinkiju 1975. godine. Sada je, prema mom uverenju, došlo vreme da se ide ka tome da se sazove novi opšteevropski samit, svojevrsni Helsinki 2.0, tokom kojeg bi bili prepoznati određeni problemi i pokrenute diskusije o tome - rekao je Kosačov.
On je dodao da „kada se na tas vage s jedne strane postavi princip teritorijalne celovitosti država, a s druge princip samoopredeljenja naroda, izbor mora da bude naklonjen onoj varijanti rešavanja spora koja je povezana s najmanjim stepenom narušavanja ljudskih prava“.
Prema njegovim rečima, ruski senatori su već razgovarali s francuskim kolegama o neophodnosti razmatranja međunarodnih pravnih normi.
