Dojče vele: Četiri scenarija i "zeleni talas" za Beograd i Prištinu
"Četiri su moguća scenarija za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", piše Dojče vele pozivajući se na zaključke u analizi koju je izradila grupa od dvadeseta predstavnika civilnog društva, diplomata, kao i srpskih, kosovskih i nemačkih stručnjaka, koju je okupila Fondacija Fridrih Ebert.
"Beograd treba da odustane od teritorije Kosova"
Analiza koja predviđa kako će izgledati odnosi Beograda i Prištine za petnaestak godina biće, navodi DW, predstavljena danas u Beogradu.
- Najbolji scenario bio bi onaj koji rešava spor oko statusa Kosova - kaže Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje, jedan od autora scenarija.
Prema tom najoptimističnijem scenariju pod nazivom "Zeleni talas", Beograd i Priština bi 2019. postigli sporazum o normalizaciji odnosa, Srbija bi 2025. postala članica EU, a Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju i postalo članica svih relevantnih međunarodnih organizacija i imalo otvoren put ka EU, uz podršku Srbije.
S druge strane, navodi se, kosovska vlada stvorila bi socijalne i ekonomske uslove za integraciju srpske zajednice u društvo, a kosovski Srbi bili bi uključeni u Briselski dijalog umesto da, kao do sada, budu samo objekat pregovora.
Pročitajte još:
* Priznavanje Kosova, ili...? Šta Merkelova zaista očekuje od Vučića?
* Mogerini poručila: Ono što se dogodilo na Kosovu ne sme da se ponovi
Normalizacija odnosa ubrzala bi proces pomirenja i pokrenula proces utvrđivanja sudbina nestalih osoba, a obema stranama donela i ekonomski napredak.
- Da bismo to postigli, Beograd i Priština moraju da donesu nekoliko ključnih odluka: Beograd da odustane od zahteva za teritorijom Kosova, a Kosovo da uspostavi zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi imala i izvršna ovlašćenja - kaže Špetim Gaši za DW.
Prema njegovim rečima, verovatnije je da će se dogoditi neka kombinacija elemenata drugog i trećeg scenarija.
Ta dva scenarija, kaže, nisu toliko optimistična jer, sporazum bi u tom slučaju bio potpisan nešto kasnije, ali ne i primenjen do kraja. On podrazumeva priznavanje prištinske uprave na teritoriji Kosova, ali ne i puno diplomatsko priznanje Kosova kao nezavisne države.
Zauzvrat, Kosovo bi uspostavilo zajednicu srpskih opština koja bi imala autonomiju u oblasti obrazovanja, kulture, jezika, lokalne samouprave i zdravstvene zaštite. Istovremeno, Srbija bi nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, uprkos tome što se obavezala da to neće činiti.
Najgori scenario - da se Kosovo okrene Albaniji
Na to koji ćemo scenario gledati u realnosti, međutim, ne utiču samo lokalni lideri, već i brojni spoljni faktori, među kojima su najznačajniji stanje unutar EU i interesi velikih sila. Da li će Rusija i Kina blokirati članstvo Kosova u UN, a Španija u Evropskoj uniji? Da li će druge članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoju odluku, pitanja su koja se postavljaju u analizi.
U scenarijima se kao jedan od rizika navodi mogućnost da se zbog blokiranja članstva u UN ili EU Kosovo okrene ujedinjenju s Albanijom. U tom slučaju bi se sever Kosova pripojio Srbiji, a takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i pokrene zahteve Republike Srpske i Albanaca u Makedoniji za prekrajanjem granica.
Gaši kaže da bi eventualna podela ili razmena teritorija imala posledice po Bosnu i Makedoniju, što bi na kraju moglo dovesti do nove mape Balkana i prinudne seobe stanovništva.
Najgori scenario, prema ovoj analizi, bio bi da se EU degeneriše u labav trgovinski savez i zamrzne proces proširenja. Time bi izgubila glavne poluge u posredovanju između Beograda i Prištine - članstvo u EU je glavna šargarepa zbog koje dve strane uopšte pregovaraju.
Protivljenje nacionalističkim narativima gotovo bi u potpunosti utihnulo, a incidenti na severu Kosova ili u Preševskoj dolini učestali.
"Tada bi nas samo jedna varnica delila od novog rata", zaključuje se na kraju analize, prenosi DW.
