Jagma za srpskim oružjem
Srbija je prošle godine utrostručila izvoz naoružanja i vojne opreme u odnosu na 2013. godinu, a polovina od toga je eksportovana u Ameriku
Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, srpska namenska industrija je 2017. godine ugovorila izvoz od 888 miliona dolara, što je drastično više nego pre pet godina.
Peti proizvođač baruta
Godine 2014. Srbija je došla na peto mesto svetske liste proizvođača baruta. Svoje učešće u globalnoj proizvodnji ovog polufabrikata podigla je na 4,6 odsto sa 2,5 procenata iz 2010. godine. Time je pretekla Japan i Finsku, a za petama je bila Nemačkoj.
- Trend se nastavlja i pokazatelji za prvi kvartal ove godine takođe govore o rastu. Intenzivno je ulaganje u popravljanje tehnologija tih preduzeća. Vlada Srbije izdvojila je znatna sredstva prošle godine i ta investicija se intenzivno sprovodi - objasnio je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.
U Ministarstvu navode da Srbija sem u SAD najviše izvozi u Saudijsku Arabiju, Bugarsku, Vijetnam, Kipar i Ujedinjene Arapske Emirate. Kada je reč o uvozu naoružanja i vojne opreme, Srbija najviše uvozi iz Rusije (85 miliona dolara), a slede Belgija i BiH.
Vojni analitičar Aleksandar Radić potvrđuje da Srbija zaista sve više izvozi, ali dodaje da to nije zasluga čelnika Ministarstva odbrane, već sve veće potražnje na tržištu, što su iskoristili i neki naši susedi.
- Posla srećom ima, ali ne zahvaljujući menadžerskim sposobnostima rukovodstva nekih firmi, nego srećnim okolnostima da postoji potražnja za određenim proizvodima. Prava istina je da veći rast izvoza naoružanja i vojne opreme od Srbije ima Bugarska, a rast su zabeležile i Hrvatska i BiH.
Na našu konstataciju da je apsurdno da je Bugarska veći izvoznik oružja od Srbije, iako je ova zemlja upravo u vrhu onih država koje kupuju od srpske namenske, Radić tajanstveno poručuje da je "interesantno da se pogleda lista artikala s kojima su Srbija i Bugarska primetno odskočile u svom izvozu".
Vode SAD i Rusija
Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u Stokholmu, SAD i Rusija zadržale su vodeće pozicije u izvozu oružja u periodu od 2012. do 2017. godine.
* SAD 33 odsto
* Rusija 23 odsto
* Kina 6,2 odsto
* Francuska 6 odsto
* Nemačka 5,6 odsto
- Uglavnom je reč o minobacačima 60, 82 i 120 milimetara, zatim, jednocevnim i višecevnim bacačima granata, automatskim puškama i puškomitraljezima - navodi Radić.
Prema podacima registra UN o trgovni naoružanjem i opremom "The Global reported arms trade", Srbija je 2016. godine izvezla oružje koje je prethodno uvezla iz Bosne.
Staro kao novo
Aleksandar Radić ističe da je izvoz srpskog naoružanja i opreme krenuo uzlaznom putanjom 2007. godine s prvim isporukama za Irak, a da je bum počeo 2013.
- Na to su pre svega uticali događaji na Bliskom istoku. Objektivno, Srbija ima ozbiljan hendikep što naša namenska industrija uglavnom proizvodi naoružanje i opremu starije generacije u istočnim kalibrima. Reč je o konvencionalnom oružju poput pušaka, snajperskih pušaka, puškomitraljeza, mitraljeza, minobacača, bacača granata. Ali, pokazalo se ipak da taj hendikep može biti koristan u naoružavanju onih zemalja koje ne koriste standardne zapadne kalibre - primećuje Radić.
U ovom registru, prema podacima iz 2016. (ne postoje dostupni podaci za 2017), Srbija je u Bugarsku te godine izvezla ravno 1.000 komada artiljerijskih sistema većeg kalibra. Međutim, te iste godine, Srbija je iz BiH uvezla ravno 875 komada ovog naoružanja.
- Reč je o reeksportu tog naoružanja - nema dileme Aleksandar Radić i dodaje da je reč o oružju proizvedenom u Travniku, te da su konačna destinacija Saudijska Arabija i SAD, ali da to naoružanje na kraju verovatno završi kod Kurda.
Alas nova nada
U Ministarstvu odbrane navode da je jedan od najznačajnijih poslova razvoj raketnog sistema alas u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, vredan 230 miliona evra.
U ovaj posao je uključen i valjevski Krušik, a direktor ove fabrike Mladen Petković ističe da oni izvoze čak 95 odsto proizvoda.
- Krušik ima ugovorenih izvoznih poslova u vrednosti od 240 miliona dolara i punu uposlenost kapaciteta do 2020. godine. Da bismo sve te poslove realizovali u ugovorenim rokovima, zaposlili smo 1.703 radnika u poslednje četiri godine - ističe Petković.
Minama po Turcima
Kao što su "Vesti" pisale u septembru 2016. godine, iz Sirije su objavljene fotografije srpskih mina kalibra 120 milimetara iz arsenala kurdskih snaga koje su tada ratovale protiv Islamske države i proturskih islamista.
Navodilo se da je reč o minama proizvedenim u valjevskom Krušiku godinu dana ranije. Fotografije srpskih mina je na Tviteru prosledio izvor iz Belgije kojeg često citiraju eksperti vašingtonskih instituta, kao i bivši američki diplomata u Damasku i Bejrutu i osnivač Centra za Bliski istok iz Oklahome Džošua Lendis. Taj Centar prosleđuje Vašingtonu dnevne izveštaje o događajima u Siriji.
Tada je navođeno da za Srbiju nema problema u ovom slučaju, pošto je upravo Amerika glavni snabdevač kurdskih snaga opremom, naoružanjem i municijom.
Nora glavni adut
Radić objašnjava da se Srbija poslednjih godina hvalila da je počela proizvodnju nekih novih sistema, ali da je istina sasvim drugačija.
- Poslednjih godina osim nore koja je proizvod spajanja već postojećih elemenata, ne postoji masovna proizvodnja drugih sredstava. Naš uvoz iz BiH su i dalje uglavnom delovi za proizvodnju, poput košuljica za artiljerijsku municiju. Da bi se ovaj problem rešio napravljena je kapislana u valjevskom Krušiku - ističe Radić.
Međutim, srpske mine od 120 milimetara snimljene su i 12. februara iste godine na suprotnom, južnom kraju Sirije kod terorista Džabhat Ansar al Dina, koji se snabdevaju preko jordanske granice. Ćirilični natpis ukazivao je na trenutno-fugasne mine 120 milimetara M62P8 kakve proizvodi Krušik.
Američka veza
Krajem 2015. godine, u javnosti je procurila informacija da su tri aviona C-17 gloubmaster američkog vojnog vazduhoplovstva na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu utovarila mahom municiju za pešadijsko naoružanje "za nepoznatog krajnjeg korisnika". Ovi transporteri doleteli su iz američke baze u Ramštajnu, u jugozapadnoj Nemačkoj, ali je nepoznato gde su se uputili.
Puni avioni za Arape
O izvozu srpskog oružja na Bliski istok izveštaje su pre dve godine objavili Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) iza čijeg maglovitog naziva stoji sajt na engleskom i ruskom jeziku.
Ove organizacije tvrdile su da su balkanske zemlje, Češka i Slovačka, od 2012. do 2016. godine godine izvezle 1,2 milijarde dolara vredno oružje i municiju u Saudijsku Arabiju, Jordan, UAE i Tursku "uprkos brojnim dokazima da veliki deo te robe završava u Siriji kod svih".
BIRN i OCCRP objavili su 2016. i listu 68 kargo letova za koje su navodili da je potvrđeno ili se sumnja da je reč o oružju.
Od toga je 47 letova zabeleženo iz Srbije. Iz Beograda i Niša se letelo u Saudijsku Arabiju do Džede (blizu je veliki vojni aerodrom), vazduhoplovne baze Princ Sultan kod prestonice Rijada, do Šarure na granici s Jemenom gde i danas traje saudijska invazija i Tabuka nadomak Jordana. Jedan let bio je do jordanske prestonice Aman i pet do Al Dafra vojne baze u UAE koji su se nedavno povukli iz rata u Jemenu.
Zabeleženo je i da su za Džedu, na primer, iz Srbije leteli ukrajinski antonovi 124, ali je tovar nepoznat.
